Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Da bi to uspelo, tim istraživača iz SAD i Japana identifikovao je nedostajuću ključnu kariku: tip ćelija koji podržava regeneraciju i pokreće potpuni rast dlake i povezivanje sa tkivom.
Treba napomenuti da je ovo istraživanje sprovedeno na miševima. Pošto testiranja na ljudima još nisu počela, još smo daleko od novog tretmana za gubitak kose, piše ScienceAlert.
Međutim, otkriće ipak podržava nove pristupe za obnavljanje rasta folikula na mestima gde se kosa više ne proizvodi prirodno.
Ono definiše osnovni "recept" od tri tipa ćelija koji je potreban da bi se u laboratoriji proizveo potpuno funkcionalan folikul dlake.
"Ova studija daje značajan doprinos osnovnoj i medicinskoj nauci o potencijalu matičnih ćelija odraslih koje mogu da indukuju formiranje organa i njihovim nišama u morfogenezi organa i ciklusu dlake kod odraslih", napisali su istraživači u objavljenom radu.
Početno "seme" za folikul dlake započinje sa epitelnim matičnim ćelijama (koje stvaraju samu dlaku) i ćelijama dermalne papile (koje šalju signale za rast) - dva tipa ćelija koja su i ranije korišćena za uzgoj folikula dlake u laboratorijskim uslovima.
Ključno je da folikuli dlake proizvedeni u tim ranijim pokušajima nisu uspeli da rastu ili da se povežu sa osnovnim tkivom dok su bili u laboratoriji, već su funkcionisali kako treba tek kada su presađeni u živu kožu miša.
Tu dolazi treći tip ćelija - pomoćno tkivo poznato kao pomoćna mezenhimska ćelija koja obezbeđuje strukturu i "skelet", posebno oko takozvane "izbočine" folikula i kao deo omotača koji se naziva dermalna ovojnica.
Dodavanje ovog trećeg tipa matičnih ćelija u najranijoj fazi formiranja folikula bilo je dovoljno da podstakne folikule da prolaze kroz cikluse rasta i da se povežu sa tkivima čak i u laboratorijskim uslovima.
"U budućim studijama cilj nam je da razjasnimo poreklo mezenhimskih ćelija oko izbočine i njihovu ulogu u razvoju folikula dlake i ciklusu rasta dlake u živom organizmu, kao i da otvorimo put ka regeneraciji folikula dlake kroz humanizovane modele", napisali su istraživači.
Poslednjih godina naučnici su sve bliže tome da uzgajaju folikule dlake izvan ljudskog tela i da oni funkcionišu kao pravi. Budući uspeh podrazumevaće proširenje ove tehnologije i pronalaženje načina da se laboratorijski uzgojeni folikuli bezbedno presađuju na ljudsku kožu glave.
Pročitaj još
Istraživači takođe veruju da bi ovaj najnoviji rad mogao da se koristi za razvoj drugih organa u laboratoriji, tako što će se, osim najčešće korišćenih matičnih ćelija u ranim fazama bioinženjeringa, posmatrati i ćelije koje imaju manje očiglednu, ali i dalje ključnu ulogu.
Laboratorijski uzgojena kosa takođe bi mogla da se koristi za testiranje terapija protiv gubitka kose i za detaljnije proučavanje kako rast kose počinje i prestaje, bez testiranja na životinjama ili ljudima.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Biochemical and Biophysical Research Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
0
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar