Uticaj Tiktoka na mozak: Da li je opasan kao što ga predstavljaju
Zašto naš mozak traži da skrolujemo kroz Tiktok ili Instagram sve dok ne počnemo da ličimo na zombije? I šta nas tek čeka kada veštačka inteligencija bude mogla da u trenu pravi cele videe "samo za nas"?
Foto: Pixabay
Za mnoge od nas dan počinje tako što otvorimo oči pa u bunilu dohvatimo telefon. Kao i pre odlaska na spavanje, skrolujemo po Tiktoku, kroz snimke na Instagramu i Jutjubu, piše Dojče vele.
Ali, šta je to toliko privlačno? Istraživači sa Univerziteta u Bajrojtu analizirali su 42 studije sa skoro 30.000 učesnika, mahom dece i mladih.
Našli su tri stvari kojih se drže svi algoritmi društvenih mreža. Prvo, ono što vidite je personalizovano "za vas", dok drugi imaju drukčiji izbor videa. Drugo, može se gledati beskonačno, a idući video ne možete tačno da predvidite. Treće, vrlo lako, pokretom prsta, prekida se trenutni i počinje idući video.
To je bitno drukčije od tradicionalnih medija poput televizije, čak i od onoga što su društvene mreže bile od začetka do nedavno.
"Naličje Tiktoka je masivni superkompjuter uperen pravo u vaš mozak. Istreniran je na osnovu ponašanja tri milijarde ljudskih primata", kaže Aza Raskin iz Centra za humanu tehnologiju u San Francisku.
Ona priča o "ekonomiji pažnje", ključnoj u današnjem kapitalizmu, valja zaokupiti ljude.
"To je zapravo trka do dna vašeg mozga. Ako vas TikTok ne preokupira, onda će Fejsbuk, Instagram ili neko treći", kaže ona.
Ima koliko hoćeš
Naučnici odavno znaju da kratki video isprva posebno godi mozgu, jer mu brzo i lako obezbeđuje dozu dopamina.
"Ionako su pokretne slike mamac za mozak sisara", kaže nam Ana Lembke, profesorka psihijatrije na Stanfordu i autorka knjige "Dopaminska nacija".
"Kratki video je još potentnija forma pa time i stvara veću zavisnost, a to vodi lančanom vezivanju videa, kao kad neko pali cigaretu na cigaretu. Kad se počne, teško je stati, čak i kad hoćemo", priča Lembke.
Kao i kocka, kratki videi su neprirodni stimulans mozga koji biva preplavljen dopaminom, neurotransmiterom koji se oslobađa kad doživimo nešto prijatno te nas "poziva" da to uradimo opet. Mozak se štiti od previše dopamina, ćelije smanjuju broj receptora za osećaj zadovoljstva. Mi jurimo po još, a mozak je sve teže zadovoljiti.
"Treba nam sve više videa, i to ne da bismo se osećali super, već samo da budemo normalni", priča naučnica i dodaje da "gubimo sposobnost da nađemo zadovoljstvo u stvarima koje nude sporiju i skromniju nagradu, u zalasku Sunca, večeri sa prijateljima ili čitanju dobre knjige".
Pre ili kasnije, svi završe tako što poput zombija skroluju kroz videe. Tragajući za dozom dopamina, taj proces ih ekstremno umara.
"Samo za tebe"
Važno je što bioskop nema kraj, ali je još bitnije što su sadržaji odabrani "samo za nas", kaže Ben Rein, naučnik koji se bavi mozgom. Algoritam TikToka opisuje kao "sistem koji sprovodi hiljade malih pokusa na vama i brže od vas uči koji sadržaj vas drži pred ekranom". Lembke kaže da algoritam tako razvija "savršenu drogu" za svakog.
"To što su videi uvek sveži prevazilazi dosadu, a to što su nepredvidivi angažuje deo našeg mozga koji je istraživački, koji se razvio kako bismo bili uporni u teškim ekosistemima gde su plodovi života retki i neizvesni, ali zato postaju dragoceniji kad ih nađemo", kaže on.
Pročitaj još
Šta nas još čeka?
U 42 studije koje su naučnici iz Bajrojta uzeli pod lupu, nekoliko problema odmah je bilo vidljivo. Kod ispitanika se utvrđuje teškoća da se koncentrišu, pad kapaciteta radne memorije, više anksioznosti i depresije, slabija samokontrola i matrice zavisnosti.
"Ali i dalje nema dovoljno dokaza da se decidno tvrdi kako platforme sa kratkim snimcima izazivaju 'trulež mozga' ili ekstremne dopaminske efekte", kaže Marlene Ebster, vodeća autorka studije.
Ona se zato ne zalaže za zabrane već za pomoć mladim ljudima da razumeju kako radi mozak, a kako algoritam. Rein, autor knjige "Zašto mozgu trebaju prijatelji", misli da je idući korak još žešća personalizacija sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije.
"Kako se poboljšava sistem preporučivanja sadržaja, a veštačka inteligencija sve više može da generiše ili skroji sadržaj za pojedinca u realnom vremenu, verovatno će se smanjivati jaz između onoga 'u čemu bi uživao' i onoga što ti se prikazuje", dodaje on.
Raskin čak misli da "nismo ni blizu" vrhuncu industrije pažnje.
"Moć generativne veštačke inteligencije da maksimizuje pažnju, od sintetičkih medija do lično skrojenih sintetičkih veza, nepojmljivo je veća od bilo kog psihološkog inženjeringa koji nam je poznat", kaže on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
9
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
20.07.2026.•
1
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
VIDEO: Meteorit koji je pao na kuću u Nju Džersiju sadrži "vanzemaljske" aminokiseline
19.07.2026.•
1
Meteorit težak više od dva kilograma, koji je pre dve godine probio krov jedne kuće u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, mogao bi da rasvetli kakva je drevna voda postojala u Sunčevom sistemu.
Istraživanje: Veštačka inteligencija neće potisnuti starije radnike s posla ako primene iskustvo
19.07.2026.•
1
Veštačka inteligencija neće nužno potisnuti starije zaposlene sa tržišta rada, ali će od njih zahtevati prilagođavanje i usvajanje novih digitalnih veština kako bi ostali konkurentni.
Prvi dijagnostički rendgenski snimci napravljeni tokom svemirskog leta
19.07.2026.•
0
Članovi posade jednog komercijalnog svemirskog leta prvi put su napravili dijagnostičke rendgenske snimke u orbiti, koristeći uređaj koji bi mogao da unapredi zdravstvenu zaštitu tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
19.07.2026.•
0
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
Srbija među 29 zemalja koje su osnovale Svetsku organizaciju za AI
19.07.2026.•
1
U Šangaju je 29 zemalja, među kojima su Kina, Rusija i Srbija, potpisalo sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Više od 75 odsto mladih u EU ima osnovne digitalne veštine, Srbija iznad proseka
19.07.2026.•
4
Skoro tri četvrtine mladih u Evropskoj uniji uzrasta od 16 do 24 godine, konkretno 74,6 odsto, ima bar osnovne digitalne veštine, a Srbija je sa 77,1 odsto iznad evropskog proseka, objavio je Evrostat.
VIDEO Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota: Borili se i kad su im otpali delovi
19.07.2026.•
4
Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota održano je u kineskom gradu Šenžen, a roboti su odmerili snage u udarcima pesnicama i nogama, pa čak i nastavili borbu nakon gubitka delova tela.
Britanske vlasti će istražiti TikTok zbog mera za bezbednost dece
17.07.2026.•
0
Britanski regulator medija Ofkom pokrenuo je istragu o TikToku kako bi utvrdio da li je njegova britanska podružnica propustila ili nastavlja da propušta da zaštiti decu od štetnog sadržaja.
Amazon pokreće satelitski internet u Južnoj Africi - time pobedio Ilona Maska u njegovoj rodnoj zemlji
16.07.2026.•
0
Kompanija Amazon će u Južnoj Africi 2027. godine pokrenuti svoj novi satelitski internet servis Amazon Leo, čime će očito ostvariti prednost nad Starlinkom Ilona Maska - koji iz te zemlje potiče.
Spotifaj uvodi AI asistenta: Korisnici će sa njim ćaskati o o muzici
15.07.2026.•
0
Švedski striming servis Spotifaj objavio je da će korisnici njegovog premijum paketa ubuduće moći da vode interaktivne razgovore sa AI asistentom o muzici i drugim audio-sadržajima.
Saradnja Rusije i Amerike u svemiru se nastavlja: Dogovoren dalji rad na Međunarodnoj svemirskoj stanici
15.07.2026.•
1
Svemirske agencije Rusije i SAD, Roskosmos i NASA, dogovorile su se da produže zajednički rad na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) do 2030. godine.
Prirodni šećer koji se nalazi u malinama otkriven u oblaku blizu središta Mlečnog puta
14.07.2026.•
0
Prirodni šećer koji se nalazi u malinama i koristi se u preparatima za veštačko tamnjenje kože otkriven je u ogromnom oblaku prašine i gasa koji se nalazi blizu središta Mlečnog puta.
SpaceX korak bliže slanju 100.000 Starlink satelita u orbitu, a plan je da ih bude milion
13.07.2026.•
0
Kompanija SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska, podnela je zahtev američkoj Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC) za odobrenje rada sazvežđa od 100.000 satelita nove generacije "Gen3" u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO).
Komentari 2
Realista
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar