Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nova studija moždanih ćelija u hipokampusu pokazuje da ljudi pod opštom anestezijom mogu da obrađuju jezik u realnom vremenu i čak nauče da prepoznaju zvukove.
To otvara neka fascinantna nova pitanja o tome šta znači biti svestan i šta bi mozak mogao da radi dok se nalazi u nesvesnom stanju pod dejstvom anestetika.
Istovremeno, ostavlja prostor za dalja istraživanja o tome šta se dešava u nesvesnom mozgu tokom sna ili kome.
U istraživanju, koje su predvodili naučnici sa Bejlor koledža medicine u Sjedinjenim Državama, učestvovalo je sedam pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji epilepsije.
Njihova aktivnost moždanih ćelija merena je mikroelektrodama poznatim kao "neuropiks". Ove elektrode beleže podatke veoma visoke rezolucije sa pojedinačnih neurona i pre ove studije nikada nisu korišćene za proučavanje hipokampusa.
Sonde su registrovale aktivnost stotina pojedinačnih neurona kako bi se videlo kako mozak reaguje na niz zvukova i jezičkih podsticaja.
"Naši nalazi pokazuju da je mozak tokom nesvesti mnogo aktivniji i sposobniji nego što se ranije mislilo. Čak i kada su pacijenti potpuno pod anestezijom, njihov mozak nastavlja da analizira svet oko sebe", rekao je neurohirurg Samir Šet sa Bejlor koledža medicine.
Hipokampus obavlja važne funkcije povezane sa učenjem i pamćenjem.
Istraživači su želeli da prouče hipokampus pod anestezijom jer se on nalazi duboko u mozgu, daleko od korteksa, gde se senzorne informacije prvo obrađuju.
Ranija istraživanja otkrila su ostatke senzornih odgovora u delovima moždane kore tokom stanja anestezije, ali ova studija ide korak dalje.
Ako zvukovi izazivaju aktivnost u hipokampusu pacijenata pod anestezijom, to predstavlja snažniji dokaz da se mozak nije potpuno "isključio".
U prvom eksperimentu pacijentima je puštan niz ponavljajućih tonova, povremeno prekidanih drugačijim, neočekivanim zvucima. Kod određenog broja neurona uočeni su znaci da mozak može da razlikuje te zvukove i da s vremenom postaje sve bolji u njihovom prepoznavanju.
Drugi eksperiment bio je složeniji.
Učesnicima su puštani isečci iz obrazovnih video-snimaka i podkasta sa pričama, a hipokampus je dosledno pokazivao dokaze da obrađuje dolazni jezik u realnom vremenu, piše ScienceAlert.
Neuronska aktivnost pokazala je da mozak razvrstava imenice, glagole i prideve, pa čak i pokušava da predvidi sledeću reč u rečenici - što nije mnogo drugačije od načina na koji generativni AI modeli formiraju odgovore tražeći najverovatniju sledeću reč.
"Ovakvo prediktivno kodiranje obično povezujemo sa budnim i pažljivim stanjem, a ipak se ono ovde dešava u nesvesnom stanju", rekao je neurohirurg Bendžamin Hejden sa Bejlor koledža medicine.
Nalazi sugerišu da određene sposobnosti obrade informacija možda nisu vezane za svest i da se mogu odvijati čak i kada nismo budni. To je ideja koja poslednjih godina dobija sve veću podršku, ali ju je i dalje teško proučavati.
Ovo istraživanje takođe se uklapa u mnogo šire naučno polje koje proučava kako mozak obavlja zadatke na podsvesnom nivou.
Na primer, sposobnost da izdvojimo jedan glas iz žamora prepune zabave nešto je što uzimamo zdravo za gotovo, ali zahteva veoma složenu obradu informacija.
S obzirom na to koliko je naše razumevanje svesti i dalje nejasno, ostaje još mnogo posla.
Iako su obrasci moždane aktivnosti bili dosledni kod svih učesnika, u studiji ih je bilo samo sedam. Pored toga, svi su tokom operacije primali propofol kao glavni anestetik, pa se rezultati možda ne mogu primeniti na druge vrste anestetika.
Pročitaj još
Takođe ostaje da se utvrdi da li bi se ista aktivnost i reakcija na zvuk pojavile kod ljudi koji spavaju ili su u komi.
U budućnosti bi mogla postojati i neka uzbudljiva praktična primena.
Istraživači smatraju da bi se mogla iskoristiti prividna sposobnost mozga da čuje zvukove i uči reči čak i kada je njegova aktivnost na najnižem nivou, kako bi se preusmerile moždane veze kada pojedini delovi prestanu da funkcionišu.
"Možemo li koristiti ove signale za razvoj i pokretanje govorne proteze za delove mozga koji su oštećeni moždanim udarom ili povredom? To su pitanja koja sada možemo razmatrati u vezi sa ovim delom mozga", rekao je neurohirurg Vigi Katlovic sa Bejlor koledža medicine.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
3
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar