Naučnici sve bliže brisanju loših sećanja: Da li bi trebalo to da radimo?

Autor: N1

Info

18.05.2026.

23:00 > 21:48

Možda ćemo uskoro moći zauvek da izbrišemo bolna sećanja. Ali zaboravljanje ima svoju cenu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Stiv Ramirez nakon smrti prijatelja odao se alkoholu kao beg od tog traumatičnog događaja. Ipak, nakon pomoći prijatelja i rehabilitaciji počeo je da se bavi istraživanjem sećanja, memorije i mozga, a danas je profesor neuronauke na Univerzitetu u Bostonu, piše "Science Focus", a prenosi N1.

Danas mu upravo ta bolna sećanja daju motivaciju za naučni rad.

Brisanje ili menjanje sećanja

Istraživanja o "uređivanju" sećanja još su u ranoj fazi i većina eksperimenata sprovedena je na životinjama. Naučnici su otkrili da sećanja nisu trajna i nepromenljiva, već da mogu oslabe, da ojačaju ili da se izmene svaki put kada ih prizovemo.

Sećanja se u mozgu čuvaju kao fizičke promene u moždanim ćelijama i njihovim vezama. Tokom procesa koji se naziva rekonsolidacija, nekoliko sati nakon prisećanja, sećanje postaje podložno promenama.

Još 2009. kanadski istraživači uspeli su da kod miševa identifikuju moždane ćelije povezane sa strahom od električnog šoka, a zatim ih hemijski unište. Nakon toga miševi više nisu pokazivali strah kada bi čuli zvuk povezan sa šokom.

Kasnije su Ramirez i Liu otišli korak dalje, uspeli su da "uključe" određeno sećanje aktiviranjem moždanih ćelija svetlom, tehnikom poznatom kao optogenetika.

Miševi su pokazivali reakciju straha čak i bez stvarne opasnosti, samo zbog stimulacije određenih neurona. Naučnici su zatim uspeli i da ubace lažna sećanja, ali i da negativne uspomene učine manje traumatičnim povezivanjem sa pozitivnim emocijama.

Godine 2022. Ramirezov tim pokazao je da aktiviranje pozitivnog sećanja tokom prisećanja negativnog može trajno smanjiti reakcije straha.

Šta je sa ljudima?

Iako rezultati deluju revolucionarno, stručnjaci upozoravaju da su ovakve intervencije kod ljudi još daleko.

"Ne želimo da invazivno menjamo ljudski mozak bez potpuno sigurnog plana", kaže Ramirez.

Umesto toga, naučnici razvijaju neinvazivne metode za ublažavanje traumatičnih uspomena.

Jedna od najpoznatijih metoda je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja pomaže ljudima da promene način na koji doživljavaju negativna sećanja.

Druga metoda, EMDR terapija, koristi pokrete očiju ili druge stimulacije kako bi mozak "preradio" traumatične uspomene i učinio ih manje zastrašujućim.

Posebno zanimljivo istraživanje sprovela je profesorka Emili Holms sa Univerziteta u Upsali. Ona je otkrila da igranje Tetrisa nakon prisećanja traumatičnog događaja može značajno smanjiti flešbekove.

U studiji sprovedenoj među medicinskim sestrama tokom pandemije kovida, broj flešbekova smanjen je sa prosečno 14 nedeljno na samo jedan mesečno.

Da li bi trebalo da brišemo sećanja?

I Ramirez i Holms smatraju da je bolje ublažiti emocionalni bol nego potpuno obrisati uspomene.

"Možemo smanjiti jačinu negativnih emocija, a da samo sećanje ostane", kaže Ramirez.

Stručnjaci upozoravaju i na etičke probleme. Ako bi neko obrisao sećanje na zločin, kako bi svedočio na sudu? Kako bi istorija bila zabeležena?

Osim toga, čak i kada mozak ne pamti traumu, telo je često i dalje oseća.

Loša sećanja, koliko god bolna bila, često nas oblikuju, uče nas i pomažu nam da donosimo bolje odluke u budućnosti.

"Umetnost, književnost i muzika često nastaju iz bola i traume", navodi autorka teksta.

Na pitanje da li bi izbrisao uspomene na smrt prijatelja, Ramirez odmah odgovara: "Nikada nisam želeo da izbrišem ta sećanja. Možda razumevanje ne dolazi odmah, možda tek decenijama kasnije. Ali voleo bih da verujem da je život dovoljno dug da tim uspomenama jednog dana damo dublji smisao".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mozak memorija

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

dacic

19.05.2026 • 06:51

neeee
kako ces onda znati da te vlast decenijama unistava
opet glasas za istu bagru, njima fino a vecina pakao secanja

5 9 -4
Zx

19.05.2026 • 05:33

Zx

Sastavni deo zivota su losa secanja iz kojih covek izvlaci iskustvo i mentalnu snagu. Bez toga zivot bi bio jednolican i nebi imao nikakvog smisla.

4 1 +3
Н

18.05.2026 • 23:16

Н

У животу људи више се тугује него радује

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.