Broj obuće može da se menja kroz godine
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Foto: Pixabay
Mnogi ljudi primećuju da im se stopala menjaju kako stare. Ali da li stopala zaista postaju veća s godinama?
Na pitanje da li se broj obuće menja kroz godine, dr Kimberli Kuri, ortopedski hirurg u razgovoru za Tajm magazin odgovara potvrdno, ali napominje da izraz "povećanje" može da vara.
"Stopala odraslih ne nastavljaju da rastu na isti način kao tokom detinjstva, već se oblik stopala može postepeno menjati s godinama", kaže dr Kuri.
To se može dogoditi iz više razloga, zbog čega stopala mogu postati šira, ravnija i nešto duža. Neko tako može da primeti da mu obuća koja mu je ranije savršeno odgovarala sada postaje tesna, iako kosti stopala zapravo nisu nastavile da rastu.
Zašto stopala postaju veća?
Glavni razlog je to što se svod stopala vremenom spušta i širi, objašnjava Lesli Robinson, podijatar i privremeni dekan Fakulteta podijatrijske medicine Univerziteta Templ.
Jedan od razloga je smanjenje količine kolagena, proteina koji daje čvrstinu i elastičnost koži, mišićima, kostima, tetivama i ligamentima, što se prirodno događa s godinama. Zbog toga ligamenti koji podupiru svod stopala mogu da oslabe.
"Kada se svod spusti, stopalo postaje i šire i duže", objašnjava dr Aleksis Dikson, ortopedski hirurg i specijalista za stopalo i skočni zglob.
Još jedan razlog zbog kojeg stopala mogu promeniti oblik i veličinu jesu deformiteti poput čukljeva ili čekićastih prstiju, koji su češći s godinama.
Čukalj je izbočina koja nastaje sa unutrašnje strane zgloba palca, ali nije reč o dodatnom rastu kosti. U pitanju je promena položaja pri kojoj se palac pomera prema ostalim prstima, objašnjava Kuri. Zbog toga prednji deo stopala postaje širi, pa obuća koja je nekada bila udobna može početi da steže.
Čukljevi takođe mogu doprineti spuštanju svoda stopala. Čekićasti prsti nastaju kada tkivo prstiju oslabi, zbog čega dolazi do savijanja mišića i tetiva.
Čekićasti prsti i čukljevi mogu biti nasledni, ali mogu nastati i zbog dugogodišnjeg nošenja tesne i uske obuće. Češći su kod žena.
Artritis je takođe čest u stopalima i skočnim zglobovima, posebno u zglobu palca. Može dovesti do nastanka koštanih izraslina na gornjem delu stopala ili zadnjem delu pete, koje mogu da se taru o obuću i stvaraju osećaj da je postala pretesna.
Pročitaj još
Kada počinju ove promene i kod koga su najčešće?
Ljudi mogu da primete promene na stopalima već u tridesetim godinama, ali ne postoji određeni uzrast u kojem one počinju.
Promene stopala povezane sa starenjem generalno su češće kod žena. Hormonske promene tokom trudnoće i menopauze utiču na kolagen, dok višegodišnje nošenje visokih potpetica, uske ili neodgovarajuće obuće može doprineti promenama u strukturi stopala.
Veći rizik imaju i osobe koje su ranije imale povrede stopala, ravna stopala ili čukljeve, kao i one koje imaju porodičnu istoriju tih problema i osobe sa većom telesnom težinom.
Prekomerna telesna težina povećava pritisak i opterećenje stopala. Vremenom to može doprineti promenama struktura koje podupiru stopalo i njegove biomehanike.
Koliko stopala mogu da postanu veća?
Promene nastaju postepeno i mogu uticati na dužinu i širinu stopala, kao i na visinu svoda. Međutim, njihov obim razlikuje se od osobe do osobe.
Studija iz 2016. godine, u kojoj su analizirane mere stopala 68 žena starosti od 20 do više od 80 godina, pokazala je da se širina prednjeg dela stopala povećavala za tri do četiri milimetra po deceniji. Obim tog dela stopala povećavao se za oko pet do sedam milimetara, dok su zabeležene i druge promene u obimu stopala.
"To možda zvuči malo, ali te promene se nagomilavaju tokom nekoliko decenija i mogu postati dovoljno velike da utiču na to kako obuća pristaje", kaže Kuri.
Nekim ljudima će zato biti potrebna šira obuća, dok će drugima možda biti potreban za pola broja veći model.
Kada treba otići kod lekara?
Ako primetite da vam stopala postaju šira ili duža, a istovremeno imate bol, oticanje, utrnulost, peckanje ili poteškoće pri hodanju i drugim aktivnostima, trebalo bi da se obratite lekaru.
Lekaru bi trebalo da se obrate i osobe kojima se često pojavljuju žuljevi, plikovi ili oštećenja kože, kao i oni kod kojih se pogoršavaju čukljevi, čekićasti prsti ili ravna stopala.
Posebnu pažnju zahtevaju iznenadne promene na stopalima, naročito ako zahvataju samo jedno stopalo.
Osobe koje imaju dijabetes, neuropatiju ili probleme sa cirkulacijom trebalo bi dodatno da obrate pažnju na stopala, jer čak i manje promene u tome kako im obuća pristaje mogu izazvati ozbiljnije probleme.
Lekar će preporučiti odgovarajući način lečenja u zavisnosti od problema. To može uključivati ortopedske uloške za bolju podršku svodu stopala, prilagođavanje obuće kod čukljeva ili čekićastih prstiju, kao i fizikalnu terapiju ili vežbe.
Kod nekih problema može biti potrebna operacija ako drugi načini lečenja ne pomognu.
Kako zaštititi stopala s godinama?
Promene stopala povezane sa starenjem nije uvek moguće sprečiti, ali postoje načini da stopala ostanu zdrava.
Najvažnije je nositi obuću koja dobro pristaje. Trebalo bi izbegavati modele sa uskim prednjim delom koji sabijaju prste i mogu doprineti nastanku čukljeva, kao i ograničiti nošenje visokih potpetica, koje dodatno opterećuju prednji deo stopala.
Obuća bi trebalo da pruža dobru potporu i da ima dovoljno prostora za prste. Korisno je i povremeno izmeriti stopala, i to ne samo njihovu dužinu već i širinu.
Održavanje zdrave telesne težine može pomoći u smanjenju nepotrebnog opterećenja tetiva, ligamenata i kostiju.
Redovna fizička aktivnost jača stopala i skočne zglobove. Aktivnosti sa manjim opterećenjem mogu pomoći u očuvanju funkcije i stabilnosti stopala, poboljšati ravnotežu i smanjiti rizik od padova.
Mogu biti korisne i vežbe za stopala, poput stajanja na jednoj nozi uz pridržavanje za čvrstu površinu ili hvatanja peškira prstima stopala.
Čukljeve, spuštanje svoda i druge probleme sa stopalima trebalo bi rešavati što ranije kako bi se sprečile kasnije tegobe. Cilj je prilagoditi se novom obliku stopala i sprečiti da promene postanu bolne ili počnu da ograničavaju svakodnevne aktivnosti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar