Kada bi neko preminuo, ožalošćena porodica pozvala bi gutača grehova, čoveka čiji je zadatak bio da pokojnika oslobodi svih prestupa i nedela koje je počinio za života.
Biti gutač grehova bilo je neobično, ali sve do sredine 19. veka prilično rasprostranjeno zanimanje širom Ujedinjenog Kraljevstva. Kako taj posao nije bio za svakoga, najčešće su ga obavljali siromašni. Verovalo se da će nakon posebnog rituala pokojnik zaslužiti svoje mesto u raju, piše
Pun kufer.
Šta je zapravo radio gutač grehova?
Verovalo se da komad hleba ili peciva položen na grudi ili lice pokojnika može da upije njegove grehove. Porodica i prijatelji okupili bi se oko preminulog, pili pivo, pevali i oplakivali njegov odlazak.
Nakon što bi telo izneli iz kuće, gutaču grehova bi preko pokojnika predali hleb ili pecivo, vrč piva i novčić od šest penija. Gutač bi potom pojeo hranu i popio pivo, preuzimajući, prema verovanju, pokojnikove grehove.
Međutim, iako su imali važnu ulogu, gutači grehova nisu bili omiljeni u društvu. Ljudi su ih izbegavali, a često su bili primorani da žive u osami. Mnogi su ih se plašili upravo zato što su na sebe preuzimali grehove mrtvih.
Njihov posao povezivan je i sa veštičarenjem i crnom magijom, pa neki ljudi nisu želeli čak ni da ih pogledaju u oči, strahujući da bi ih mogla zadesiti nesreća.
Poslednji poznati gutač grehova
Prema zapisima, poslednji poznati gutač grehova bio je Ričard Manslou, koji je 1906. godine umro u selu Ratlinghoup.
Za razliku od većine ljudi koji su se bavili ovim neobičnim poslom i uglavnom poticali iz siromašnih porodica, Manslou je bio ugledan farmer i, kako se veruje, prilično imućan čovek.
Prema predanju, ulogu gutača grehova nije preuzeo zbog novca, već iz dobrote i želje da očuva drevnu tradiciju koja je tokom prethodnog veka već gotovo nestala.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar