"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije

Autor: 021.rs

Život

07.09.2026.

08:40 > 15:49

Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije

Foto: Pixabay

Metaanaliza objavljena u časopisu "The Lancet Public Health" obuhvatila je 74 studije sa više od 4,2 miliona ljudi iz 30 zemalja, starosti od 45 do 93 godine. Učesnici su praćeni u proseku deset godina.

Naučnici sa Univerziteta Južne Kalifornije posmatrali su četiri vrste fizičke aktivnosti: rekreativno vežbanje, poput hodanja, plivanja ili odlaska u teretanu, fizičku aktivnost na poslu, kućne poslove i aktivan odlazak na posao, odnosno hodanje ili vožnju bicikla.

Kada su sve vrste aktivnosti posmatrane zajedno, veći nivo fizičke aktivnosti bio je povezan sa 20 odsto manjim rizikom od demencije, 21 odsto manjim rizikom od Alchajmerove bolesti i 29 odsto manjim rizikom od vaskularne demencije.

Međutim, rezultati su se značajno razlikovali u zavisnosti od vrste aktivnosti. Rekreativna fizička aktivnost bila je povezana sa 24 odsto manjim rizikom od demencije, dok je fizička aktivnost na poslu bila povezana sa 20 odsto većim rizikom.

Kućni poslovi bili su povezani sa 15 odsto manjim rizikom, ali je taj rezultat zasnovan na samo jednoj studiji. Aktivan odlazak na posao bio je povezan sa 10 odsto većim rizikom, na osnovu svega dve studije.

Istraživači ovaj fenomen nazivaju "paradoksom fizičke aktivnosti". Sličan obrazac već je zabeležen u istraživanjima kardiovaskularnog zdravlja, u kojima fizički rad na poslu ne donosi iste koristi kao rekreativno vežbanje, piše EatingWell.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je fizička aktivnost na poslu često ponavljajuća, da ljudi imaju malo kontrole nad njom i nemaju dovoljno vremena za oporavak. Fizički zahtevni poslovi takođe mogu biti povezani sa nižim socioekonomskim statusom, hroničnim stresom, opasnostima na radnom mestu i slabijim pristupom zdravstvenoj zaštiti, što sve može uticati na rizik od demencije.

Autori ipak naglašavaju da su sve analizirane studije bile opservacione, pa rezultati pokazuju povezanost, ali ne dokazuju da fizički rad direktno povećava rizik od demencije. Posebno je teško odvojiti uticaj samog posla od drugih socioekonomskih faktora.

Moguća je i obrnuta uzročnost, odnosno da ljudi u ranim, još neprepoznatim fazama demencije počinju manje da se kreću pre nego što im bolest bude dijagnostikovana.

Prema rezultatima, najviše koristi za mozak povezano je sa rekreativnim aktivnostima koje ljudi sami biraju i u kojima uživaju, poput šetnje, plivanja, plesa, odlaska u teretanu ili baštovanstva.

"Kada je reč o zaštiti mozga, kontekst fizičke aktivnosti mogao bi da bude podjednako važan kao i samo kretanje", rekao je glavni autor studije Dejvid Rajhlen.

Aktivnosti koje kombinuju kretanje i druženje, poput grupnog vežbanja, rekreativnih sportova ili planinarenja sa prijateljima, takođe bi mogle da donesu dodatne koristi za zdravlje mozga.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

demencija

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

;

07.09.2026 • 08:56

;

Pet puta nedeljno radim vežbe rastezanja 50 sklekova i šetnja do 3 kilometara. Evo me uzeo sam 80-tu ciste i britke pameti i pritom sam pušač 65 godina i nikada nisam prestajao i dalje imam zelju i nagon za jednom nedeljno

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.