Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Naučnici su otkrili da je zdravija ishrana, naročito ona bogata voćem i povrćem, povezana sa boljim funkcionisanjem čula mirisa.
Studija, objavljena u časopisu "Chemical Senses", analizirala je odnos prehrambenih navika i hiposmije, odnosno oslabljenog čula mirisa, piše News-Medical.net.
Procenjuje se da poremećaji čula mirisa pogađaju oko 22 odsto populacije. Najčešći uzroci su bolesti nosa i sinusa, povrede mozga i infekcije gornjih disajnih puteva, prenosi Index.hr.
Oslabljeno čulo mirisa može negativno da utiče na kvalitet života i dovede do neuhranjenosti, a kod starijih osoba povezano je i sa povećanom smrtnošću.
Ranija istraživanja na životinjama pokazala su da nezdrava ishrana može da oslabi sposobnost razlikovanja mirisa i izazove gubitak čulnih neurona u nosu. Kod ljudi se zapadnjačka ishrana, bogata šećerom i mastima, takođe povezuje sa slabijim prepoznavanjem mirisa.
Šta je pokazalo istraživanje?
Naučnici su koristili podatke iz italijanske populacione studije CHRIS, a konačna analiza obuhvatila je 6.690 učesnika prosečne starosti 44,5 godina. Među njima je bilo 54 odsto žena.
Čulo mirisa testirano je pomoću 16 različitih mirisa. Osobe koje su tačno prepoznale 12 ili manje klasifikovane su kao osobe sa hiposmijom.
Učesnici su takođe popunjavali upitnike o prehrambenim navikama tokom prethodne godine, a istraživači su analizirali kvalitet njihove ishrane prema nekoliko kriterijuma, uključujući mediteransku i biljnu ishranu.
Pokazalo se da su osobe sa boljim čulom mirisa uglavnom bile mlađe, češće žene, imale niži indeks telesne mase, ređe patile od hipertenzije i konzumirale manje alkohola.
Mediteranska ishrana i drugi zdravi obrasci ishrane zasnovani na biljnim namirnicama bili su povezani sa boljim prepoznavanjem mirisa i manjom verovatnoćom hiposmije.
Posebno se izdvojio veći unos voća, povrća, kafe i čaja, koji je bio povezan sa boljim rezultatima na testovima mirisa.
S druge strane, nezdrava biljna ishrana bila je povezana sa slabijim čulom mirisa. To pokazuje da nije dovoljno samo jesti namirnice biljnog porekla, već je važan i njihov nutritivni kvalitet.
Istraživači su takođe primetili da su osobe koje konzumiraju vino, pivo, kafu ili čaj imale manju verovatnoću hiposmije u poređenju sa onima koje ih ne piju.
Ipak, naglašavaju da rezultati ne dokazuju da alkohol poboljšava čulo mirisa i podsećaju da nijedan nivo konzumiranja alkohola nije bezbedan za zdravlje.
Pročitaj još
Da li ishrana zaista utiče na čulo mirisa?
Iako rezultati ukazuju na povezanost između zdravije ishrane i boljeg čula mirisa, naučnici upozoravaju da nije moguće utvrditi šta je uzrok, a šta posledica.
Naime, ishrana može da utiče na čulo mirisa, ali i oslabljeno čulo mirisa može da promeni izbor namirnica i prehrambene navike.
Dodatno ograničenje predstavlja činjenica da su učesnici sami prijavljivali šta jedu, dok je testiranje bilo usredsređeno isključivo na prepoznavanje mirisa.
Autori zaključuju da je ishrana bogata zdravim biljnim namirnicama povezana sa boljim funkcionisanjem čula mirisa, ali da su potrebna dugoročna istraživanja kako bi se utvrdilo da li promena ishrane zaista može da poboljša ovu sposobnost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar