Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Foto: Pixabay
Međutim, naučnici ističu da rezultati ne znače da je meso neophodno za dugovečnost, već da važnu ulogu imaju telesna težina i unos hranljivih materija.
Istraživanje je obuhvatilo više od 5.000 osoba starijih od 80 godina, a naučnici su uporedili podatke 1.459 stogodišnjaka sa podacima 3.744 osobe koje nisu doživele stotu godinu.
Pokazalo se da su samo vegetarijanci sa nedovoljnom telesnom težinom imali manje šanse da dožive 100 godina u poređenju sa osobama koje jedu meso, prenosi ScienceAlert.
U toj grupi svakodnevna konzumacija mesa bila je povezana sa 44 odsto većom verovatnoćom doživljavanja stote godine. Kod osoba sa normalnom ili prekomernom telesnom težinom takva povezanost nije uočena.
Kada su podaci analizirani prema polu, povezanost između vegetarijanske ishrane i dugovečnosti bila je značajna kod žena, ali ne i kod muškaraca.
Zanimljivo je da su vegetarijanci koji su konzumirali ribu, mlečne proizvode ili jaja imali slične šanse da dožive 100 godina kao osobe koje jedu meso.
Zašto je telesna težina važna?
Istraživači sa Univerziteta Fudan, Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i Šangajskog univerziteta Đao Tong smatraju da indeks telesne mase (BMI) delimično objašnjava dobijene rezultate.
Starije osobe češće imaju nedovoljnu telesnu težinu, a očuvanje mišićne mase i dovoljan unos proteina posebno su važni za zdravo starenje.
Naučnici ukazuju i na takozvani "paradoks gojaznosti", odnosno pojavu da je nešto veća telesna težina kod starijih ljudi ponekad povezana sa boljim zdravstvenim ishodima, za razliku od mlađe populacije.
Ipak, istraživanje je pokazalo samo povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Takođe, analizirana je ishrana učesnika u poznijim godinama, bez podataka o tome kako su se njihove navike menjale tokom života.
Da li je vegetarijanska ishrana lošija za starije?
Naučnici naglašavaju da starije osobe mogu da imaju drugačije nutritivne potrebe od mlađih.
Jedno ranije istraživanje, sprovedeno na više od 65.000 ljudi, povezalo je vegetarijansku ishranu sa povećanim rizikom od preloma kostiju, moguće zbog manjeg unosa proteina i kalcijuma.
Pročitaj još
Međutim, pregled istraživanja iz 2026. godine ukazao je na mogućnost da manji unos proteina kod određenih organizama doprinosi zdravijem starenju. Zbog toga pitanje optimalne količine proteina u starijem životnom dobu još nije konačno razjašnjeno.
S druge strane, brojna istraživanja povezuju vegetarijansku i pretežno biljnu ishranu sa manjim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Važno je i kakvo se meso konzumira. Prerađeno i crveno meso često se povezuju sa lošijim zdravstvenim ishodima i kraćim životnim vekom, zbog čega se preporučuje njihova umerena konzumacija.
Šta je zaključak istraživanja?
Autori ističu da rezultati ukazuju na značaj uravnotežene ishrane i dovoljnog unosa kalorija i hranljivih materija, naročito u poznim godinama.
"Naši nalazi naglašavaju važnost uravnotežene ishrane koja uključuje namirnice životinjskog i biljnog porekla za zdravu dugovečnost", naveli su istraživači.
Dodali su da su potrebna dodatna istraživanja veoma starih osoba kako bi se razvile preciznije preporuke za njihovu ishranu.
Studija je objavljena u časopisu "The American Journal of Clinical Nutrition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar