Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Foto: Pixabay
Ali od svih čula, miris je možda najmanje razumljiv.
Sada su nas naučnici približili razumevanju ovog misterioznog čula tako što su napravili detaljnu mapu koja prikazuje raspored hiljada različitih tipova receptora za miris ugrađenih u noseve miševa.
Rezultat je apsolutno hipnotišući.
"Olfakcija je izuzetno misteriozna. To je čulo kojem je mapa najduže nedostajala", kaže neurobiolog Sandip Data, glavni autor studije, prenosi ScienceAlert.
Mapa je zasnovana na podacima prikupljenim od više od 300 miševa.
U nosu miša nalazi se oko 20 miliona olfaktornih neurona, od kojih svaki ispoljava jednu od hiljada vrsta ćelijskih receptora. Svaki od tih neurona prenosi informacije o mirisima iz nosa do mozga.
Data i njegov tim sekvencirali su gene oko pet miliona pojedinačnih ćelija nosnog tkiva, što im je dalo skup podataka od oko 2,3 miliona olfaktornih senzornih neurona za analizu.
Zatim su mapirali gde se nalaze aktivni geni povezani sa receptorima za miris.
"Naši rezultati uvode red u sistem za koji se ranije smatralo da nema red, što konceptualno menja način na koji mislimo da ovaj sistem funkcioniše", kaže Data.
Ranije su naučnici imali poteškoća u otkrivanju receptora i pretpostavljali su da njihov raspored mora biti nasumičan: bilo koji olfaktorni senzorni neuron mogao je da ispolji bilo koji od 1.100 mogućih olfaktornih receptora.
Nova mapa, međutim, otkriva da vrsta receptora koje ti neuroni ispoljavaju u velikoj meri zavisi od specifičnog rasporeda kojim su organizovani.
Zbog toga oni formiraju gradijent receptora u uskim horizontalnim pojasevima koji se protežu od vrha do dna nosa.
Kako Data i njegov tim pišu u svom radu, prostorni red u olfaktornom sistemu "nastaje iz kontinuirano promenljivog transkripcionog koda koji precizno organizuje mnogobrojne diskretne kanale odgovorne za miris".
Dalji eksperimenti otkrili su da ovaj raspored reguliše prirodno prisutna retinoična kiselina, molekul koji može da prilagodi ekspresiju gena unutar ćelija.
Korišćenjem lekova za prilagođavanje nivoa retinoične kiseline kod miševa, tim je uspeo da pomeri gradijent receptora za miris u nosu.
Takođe su otkrili da se raspored receptora u nosu poklapa sa načinom na koji je organizovana olfaktorna bulbusa mozga.
Pročitaj još
Tim se nada da će boljim razumevanjem anatomije čula mirisa kod miševa moći bolje da razume i šta se dešava u ljudskom nosu.
Naravno, postoje mnoge razlike između noseva miševa i ljudi, ali kao sisari ipak delimo određene fizičke i genetske sličnosti.
Saznanje o tome kako miris zapravo funkcioniše moglo bi jednog dana da nam pomogne da razumemo kako da ga vratimo ljudima koji su izgubili ovo čulo koje obogaćuje svet.
"Miris ima zaista dubok i sveprisutan uticaj na ljudsko zdravlje, tako da njegovo vraćanje nije važno samo zbog zadovoljstva i bezbednosti, već i zbog psihološkog blagostanja. Ne možemo popraviti čulo mirisa bez razumevanja kako ono funkcioniše na osnovnom nivou", kaže Data.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Četiri namirnice bogate mastima za snižavanje krvnog pritiska
06.06.2026.•
0
Hrana koju jedete, uključujući masti, ima veliki uticaj na nivo krvnog pritiska.
Zašto se budimo umorni kad mnogo sanjamo?
05.06.2026.•
0
Mnogi ljudi veruju da ih iscrpljuju intenzivni i živopisni snovi, naročito kada se probude umorni i neispavani.
Menstruacija nakon porođaja: Od čega zavisi njen povratak
04.06.2026.•
0
Telu je nakon porođaja potrebno vreme da se oporavi, pa se menstruacija ne vraća kod svih žena u istom periodu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar