Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Ali od svih čula, miris je možda najmanje razumljiv.
Sada su nas naučnici približili razumevanju ovog misterioznog čula tako što su napravili detaljnu mapu koja prikazuje raspored hiljada različitih tipova receptora za miris ugrađenih u noseve miševa.
Rezultat je apsolutno hipnotišući.
"Olfakcija je izuzetno misteriozna. To je čulo kojem je mapa najduže nedostajala", kaže neurobiolog Sandip Data, glavni autor studije, prenosi ScienceAlert.
Mapa je zasnovana na podacima prikupljenim od više od 300 miševa.
U nosu miša nalazi se oko 20 miliona olfaktornih neurona, od kojih svaki ispoljava jednu od hiljada vrsta ćelijskih receptora. Svaki od tih neurona prenosi informacije o mirisima iz nosa do mozga.
Data i njegov tim sekvencirali su gene oko pet miliona pojedinačnih ćelija nosnog tkiva, što im je dalo skup podataka od oko 2,3 miliona olfaktornih senzornih neurona za analizu.
Zatim su mapirali gde se nalaze aktivni geni povezani sa receptorima za miris.
"Naši rezultati uvode red u sistem za koji se ranije smatralo da nema red, što konceptualno menja način na koji mislimo da ovaj sistem funkcioniše", kaže Data.
Ranije su naučnici imali poteškoća u otkrivanju receptora i pretpostavljali su da njihov raspored mora biti nasumičan: bilo koji olfaktorni senzorni neuron mogao je da ispolji bilo koji od 1.100 mogućih olfaktornih receptora.
Nova mapa, međutim, otkriva da vrsta receptora koje ti neuroni ispoljavaju u velikoj meri zavisi od specifičnog rasporeda kojim su organizovani.
Zbog toga oni formiraju gradijent receptora u uskim horizontalnim pojasevima koji se protežu od vrha do dna nosa.
Kako Data i njegov tim pišu u svom radu, prostorni red u olfaktornom sistemu "nastaje iz kontinuirano promenljivog transkripcionog koda koji precizno organizuje mnogobrojne diskretne kanale odgovorne za miris".
Dalji eksperimenti otkrili su da ovaj raspored reguliše prirodno prisutna retinoična kiselina, molekul koji može da prilagodi ekspresiju gena unutar ćelija.
Korišćenjem lekova za prilagođavanje nivoa retinoične kiseline kod miševa, tim je uspeo da pomeri gradijent receptora za miris u nosu.
Takođe su otkrili da se raspored receptora u nosu poklapa sa načinom na koji je organizovana olfaktorna bulbusa mozga.
Pročitaj još
Tim se nada da će boljim razumevanjem anatomije čula mirisa kod miševa moći bolje da razume i šta se dešava u ljudskom nosu.
Naravno, postoje mnoge razlike između noseva miševa i ljudi, ali kao sisari ipak delimo određene fizičke i genetske sličnosti.
Saznanje o tome kako miris zapravo funkcioniše moglo bi jednog dana da nam pomogne da razumemo kako da ga vratimo ljudima koji su izgubili ovo čulo koje obogaćuje svet.
"Miris ima zaista dubok i sveprisutan uticaj na ljudsko zdravlje, tako da njegovo vraćanje nije važno samo zbog zadovoljstva i bezbednosti, već i zbog psihološkog blagostanja. Ne možemo popraviti čulo mirisa bez razumevanja kako ono funkcioniše na osnovnom nivou", kaže Data.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
0
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
4
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar