VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Foto: Pixabay
Neki faktori rizika mogu početi pre nego što se uopšte rodimo, dok se drugi javljaju kako napredujemo kroz detinjstvo u mladu odraslu dob.
Prema istraživanjima, to bi moglo biti najbolje vreme za početak intervencije.
Prethodne studije su identifikovale različite promenljive faktore rizika za demenciju, ali njihovo menjanje nakon što je neurodegeneracija već nastupila ne pomaže mnogo, podstičući istraživače da traže najranije trenutke u životu za akcije koje bi jednog dana mogle napraviti razliku. piše ScienceAlert.
Studija sprovedena 2023. godine od strane istraživača u Švedskoj i Češkoj identifikovala je nekoliko faktora pri rođenju povezanih sa blago povećanim rizikom od demencije kasnije u životu.
Dok su neki, kao što je deljenje materice sa blizancem, van bilo čije kontrole, drugi - kao što je kraći razmak između porođaja i trudnoća nakon 35. godine - mogu uticati na donošenje odluka roditelja.
Još jedna studija objavljena krajem 2024. godine ispitivala je faktore rizika među mlađim odraslima uzrasta od 18 do 39 godina.
Tim predvođen Globalnim institutom za zdravlje mozga (GBHI) u Irskoj okupio je grupu stručnjaka iz 15 zemalja kako bi pomogao u razvoju doživotnog plana za unapređenje zdravlja mozga.
"Mlada odrasla dob predstavlja ključni period za intervenciju koji može značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Da bi se obezbedili zdraviji ishodi za mozak, mladi odrasli moraju biti uključeni kao ključni partneri u istraživanju, obrazovanju i donošenju politika", rekla je Frančeska Farina, neuronaučnica u GBHI.
Od faktora rizika koje su istraživači identifikovali, neki su povezani sa stilom života, uključujući prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, fizičku neaktivnost i socijalnu izolaciju.
Drugi su ekološki, kao što su izloženost zagađenju, traumatske povrede mozga, gubitak sluha ili vida, ili nizak nivo obrazovanja. A drugi, poput gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, LDL holesterola i depresije, zdravstveni su problemi koji mogu nastati kao posledica životnih izbora.
Na kraju, istraživači sugerišu da su mnogi od faktora rizika koraci koje možemo preduzeti kako bismo smanjili rizik od razvoja demencije, koji može početi da se razvija mnogo ranije u našem životu nego što mnogi ljudi shvataju.
"Da li se koreni demencije mogu protezati čak do detinjstva ili ranog detinjstva? Sve veći broj dokaza sugeriše da da, i da izloženost faktorima rizika u prvoj deceniji života (ili čak u materici) može imati doživotne posledice za rizik od demencije. Većina istraživanja demencije razumljivo se fokusira na promene povezane sa [starosnim kognitivnim] opadanjem u kasnijem životu. Ali postoji sve više dokaza da su mnoge razlike u strukturi i funkciji mozga povezane sa demencijom kod starijih odraslih možda barem delimično postojale još od detinjstva", objasnio je tim u članku objavljenom u "The Conversation".
Prema timu, postoji mnogo primera za to.
"U dugoročnim studijama u kojima su ljudi pratili svoje kognitivne sposobnosti tokom celog života, jedan od najvažnijih faktora koji objašnjava nečiju kognitivnu sposobnost u 70. godini jeste njihova kognitivna sposobnost kada su imali 11 godina. To znači da stariji odrasli sa slabijim kognitivnim sposobnostima često imaju te niže sposobnosti još od detinjstva, umesto da su razlike isključivo posledica bržeg opadanja u starijem dobu", objasnili su autori studije.
Još jedan potencijalni signal je dokaz o povredama mozga ili abnormalnostima u kasnijem životu koje mogu biti povezane sa događajima ili ponašanjima u mladosti.
"Slični obrasci se takođe vide kada se traže dokazi o oštećenjima povezanima sa demencijom na snimcima mozga, pri čemu se čini da su neke promene bliže povezane sa izloženošću faktorima rizika u ranom životu nego sa trenutnim nezdravim načinom života. Kada se sve uzme u obzir, možda je došlo vreme da se prevencija demencije posmatra kao doživotni cilj, a ne samo kao fokus starosti", objasnili su autori.
Pročitaj još
U njihovoj studiji iz 2024. godine, neki od identifikovanih faktora rizika mogu delovati očigledno. Konzumiranje alkohola i pušenje, na primer, poznati su kao štetni po zdravlje uopšte, a zadobijanje povrede mozga predstavlja direktan rizik za kasniju demenciju.
Ali drugi imaju složeniji put - gubitak sluha ili vida, na primer, takođe je povezan sa demencijom, moguće zbog degeneracije mozga ili socijalne izolacije.
Poznavanje rizika je jedno, ali njihovo ublažavanje je teško. Istraživači sugerišu da bi problem mogao biti najbolje rešen identifikovanjem faktora na individualnom, zajedničkom i nacionalnom nivou.
Pomaganje ljudima na individualnom nivou podrazumeva podizanje svesti o značaju zdravlja mozga i rizicima. To bi se moglo postići kampanjama javnog zdravlja i obrazovanjem u školama, i finansirati oporezivanjem supstanci koje negativno utiču na zdravlje mozga, kao što su alkohol ili cigarete.
Na nivou zajednice, tim preporučuje formiranje savetodavnog tela raznolikih mladih odraslih kako bi "funkcionisalo kao veza sa lokalnim vlastima u pružanju kontekstualnog znanja o zdravlju mozga u zajednici".
Na nacionalnom nivou, panel predlaže kreiranje i posvećenost povelji o zdravlju mozga kako bi se ljudi držali na putu ka boljem zdravlju mozga tokom života.
"Postoji stvarna želja među mladim odraslima da nauče više o zdravlju svog mozga - oni su veoma svesni kognitivne i neurodiverziteta, pri čemu se mnogi identifikuju sa dijagnozama poput ADHD-a ili autizma. Ova svest podstiče njihovo snažno interesovanje za razumevanje i unapređenje zdravlja mozga", rekla je socijalna gerontološkinja GBHI-ja Laura Bui.
Identifikovani faktori takođe nisu statični.
Tim kaže da novi faktori zahtevaju dodatna istraživanja, uključujući ultra-prerađenu hranu, upotrebu droga, vreme provedeno pred ekranom, stres i izloženost mikroplastici.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The Lancet: Healthy Longevity".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Sve manje pušača u EU, Bugarska i dalje ima najviše korisnika duvana
05.08.2026.•
2
U Evropskoj uniji u 2025. godini 16,5 odsto ljudi starijih od 16 godina koristilo je duvanske i slične proizvode poput elektronskih cigareta, nikotinskih kesica (snus) i drugo.
Od 17. avgusta još 18 lekova na recept će ići o trošku države
05.08.2026.•
2
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut najavio je da će od 17. avgusta svi osiguranici dobiti pravo na 18 novih lekova na recept o trošku države.
Toplotni udar ili sunčanica? Doktor otkriva koje su razlike
04.08.2026.•
2
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
SZO: Korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju rešavanje svetske krize gojaznosti
02.08.2026.•
4
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Hiljade ljudi u SAD dobilo dijareju od parazita u seckanoj zelenoj salati u restoranima
02.08.2026.•
0
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode
02.08.2026.•
1
Hidratacija i krvni pritisak usko su povezani jer se krv najvećim delom sastoji od vode.
Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
02.08.2026.•
4
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Koliko instant kafe iz kesice sme da se popije dnevno?
02.08.2026.•
4
Instant kafa, odnosno kafa iz kesice, mnogima je prvi izbor kada žele da brzo pripreme omiljeni napitak.
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
1
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
3
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
4
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Komentari 2
pajo
Г
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar