VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva

Autor: 021.rs

Život

05.05.2026.

09:20 > 05:13

Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva

Foto: Pixabay

Neki faktori rizika mogu početi pre nego što se uopšte rodimo, dok se drugi javljaju kako napredujemo kroz detinjstvo u mladu odraslu dob.

Prema istraživanjima, to bi moglo biti najbolje vreme za početak intervencije.

Prethodne studije su identifikovale različite promenljive faktore rizika za demenciju, ali njihovo menjanje nakon što je neurodegeneracija već nastupila ne pomaže mnogo, podstičući istraživače da traže najranije trenutke u životu za akcije koje bi jednog dana mogle napraviti razliku. piše ScienceAlert.

Studija sprovedena 2023. godine od strane istraživača u Švedskoj i Češkoj identifikovala je nekoliko faktora pri rođenju povezanih sa blago povećanim rizikom od demencije kasnije u životu.

Dok su neki, kao što je deljenje materice sa blizancem, van bilo čije kontrole, drugi - kao što je kraći razmak između porođaja i trudnoća nakon 35. godine - mogu uticati na donošenje odluka roditelja.

Još jedna studija objavljena krajem 2024. godine ispitivala je faktore rizika među mlađim odraslima uzrasta od 18 do 39 godina.

Tim predvođen Globalnim institutom za zdravlje mozga (GBHI) u Irskoj okupio je grupu stručnjaka iz 15 zemalja kako bi pomogao u razvoju doživotnog plana za unapređenje zdravlja mozga.

"Mlada odrasla dob predstavlja ključni period za intervenciju koji može značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Da bi se obezbedili zdraviji ishodi za mozak, mladi odrasli moraju biti uključeni kao ključni partneri u istraživanju, obrazovanju i donošenju politika", rekla je Frančeska Farina, neuronaučnica u GBHI.

Od faktora rizika koje su istraživači identifikovali, neki su povezani sa stilom života, uključujući prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, fizičku neaktivnost i socijalnu izolaciju.

Drugi su ekološki, kao što su izloženost zagađenju, traumatske povrede mozga, gubitak sluha ili vida, ili nizak nivo obrazovanja. A drugi, poput gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, LDL holesterola i depresije, zdravstveni su problemi koji mogu nastati kao posledica životnih izbora.

Na kraju, istraživači sugerišu da su mnogi od faktora rizika koraci koje možemo preduzeti kako bismo smanjili rizik od razvoja demencije, koji može početi da se razvija mnogo ranije u našem životu nego što mnogi ljudi shvataju.

"Da li se koreni demencije mogu protezati čak do detinjstva ili ranog detinjstva? Sve veći broj dokaza sugeriše da da, i da izloženost faktorima rizika u prvoj deceniji života (ili čak u materici) može imati doživotne posledice za rizik od demencije. Većina istraživanja demencije razumljivo se fokusira na promene povezane sa [starosnim kognitivnim] opadanjem u kasnijem životu. Ali postoji sve više dokaza da su mnoge razlike u strukturi i funkciji mozga povezane sa demencijom kod starijih odraslih možda barem delimično postojale još od detinjstva", objasnio je tim u članku objavljenom u "The Conversation".

Prema timu, postoji mnogo primera za to.

"U dugoročnim studijama u kojima su ljudi pratili svoje kognitivne sposobnosti tokom celog života, jedan od najvažnijih faktora koji objašnjava nečiju kognitivnu sposobnost u 70. godini jeste njihova kognitivna sposobnost kada su imali 11 godina. To znači da stariji odrasli sa slabijim kognitivnim sposobnostima često imaju te niže sposobnosti još od detinjstva, umesto da su razlike isključivo posledica bržeg opadanja u starijem dobu", objasnili su autori studije.

Još jedan potencijalni signal je dokaz o povredama mozga ili abnormalnostima u kasnijem životu koje mogu biti povezane sa događajima ili ponašanjima u mladosti.

"Slični obrasci se takođe vide kada se traže dokazi o oštećenjima povezanima sa demencijom na snimcima mozga, pri čemu se čini da su neke promene bliže povezane sa izloženošću faktorima rizika u ranom životu nego sa trenutnim nezdravim načinom života. Kada se sve uzme u obzir, možda je došlo vreme da se prevencija demencije posmatra kao doživotni cilj, a ne samo kao fokus starosti", objasnili su autori.

U njihovoj studiji iz 2024. godine, neki od identifikovanih faktora rizika mogu delovati očigledno. Konzumiranje alkohola i pušenje, na primer, poznati su kao štetni po zdravlje uopšte, a zadobijanje povrede mozga predstavlja direktan rizik za kasniju demenciju.

Ali drugi imaju složeniji put - gubitak sluha ili vida, na primer, takođe je povezan sa demencijom, moguće zbog degeneracije mozga ili socijalne izolacije.

Poznavanje rizika je jedno, ali njihovo ublažavanje je teško. Istraživači sugerišu da bi problem mogao biti najbolje rešen identifikovanjem faktora na individualnom, zajedničkom i nacionalnom nivou.

Pomaganje ljudima na individualnom nivou podrazumeva podizanje svesti o značaju zdravlja mozga i rizicima. To bi se moglo postići kampanjama javnog zdravlja i obrazovanjem u školama, i finansirati oporezivanjem supstanci koje negativno utiču na zdravlje mozga, kao što su alkohol ili cigarete.

Na nivou zajednice, tim preporučuje formiranje savetodavnog tela raznolikih mladih odraslih kako bi "funkcionisalo kao veza sa lokalnim vlastima u pružanju kontekstualnog znanja o zdravlju mozga u zajednici".

Na nacionalnom nivou, panel predlaže kreiranje i posvećenost povelji o zdravlju mozga kako bi se ljudi držali na putu ka boljem zdravlju mozga tokom života.

"Postoji stvarna želja među mladim odraslima da nauče više o zdravlju svog mozga - oni su veoma svesni kognitivne i neurodiverziteta, pri čemu se mnogi identifikuju sa dijagnozama poput ADHD-a ili autizma. Ova svest podstiče njihovo snažno interesovanje za razumevanje i unapređenje zdravlja mozga", rekla je socijalna gerontološkinja GBHI-ja Laura Bui.

Identifikovani faktori takođe nisu statični.

Tim kaže da novi faktori zahtevaju dodatna istraživanja, uključujući ultra-prerađenu hranu, upotrebu droga, vreme provedeno pred ekranom, stres i izloženost mikroplastici.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "The Lancet: Healthy Longevity".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

demencija

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

pajo

06.05.2026 • 01:08

savet

namenjeno osobi G . zaboravnost događaja je jedno a zaboravnost osnovnih funkcija je drugo , prijateljski savet za prepoznavanje razlike demencije i senilnosti

2 0 +2
Г

05.05.2026 • 09:43

Г

Природно је да у неким старијим годинама постанеш забораван. Е сада неко више неко мање овисно од старења јер у њему се тело полако гаси и животне функције. Уз данашњу медицину може се донекле успорити и квалитетније поживети али не може се олечити јер проналазак лека за демецију проналазак је за младост.

8 2 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.