Neke moždane ćelije odolevaju demenciji, a naučnici su konačno otkrili zašto
Neke moždane ćelije mogu da odole toksičnim procesima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Foto: Pixabay
Naučnici su sada identifikovali "ćelijski hazmat tim" koji održava neurone zdravim.
Neurodegenerativne bolesti poput demencije karakterišu proteini koji se nagomilavaju u mozgu i ubijaju neurone. Tau proteini su među glavnim krivcima, ali nisu uvek negativci.
U svom funkcionalnom stanju, oni pomažu stabilizaciji moždanih struktura i olakšavaju transport hranljivih materija. Međutim, pogrešno savijeni tau proteini se slepljuju, a veći stepen slepljivanja ukazuje na uznapredovalije neurodegenerativne bolesti.
U nedavnoj studiji istraživači sa UCLA Health i UC San Francisco koristili su CRISPR-bazirani skrining kako bi ispitali nagomilavanje tau proteina u neuronima uzgojenim u laboratoriji iz ljudskih matičnih ćelija. Postoji, međutim, poseban i važan detalj.
"Ono što ovu studiju čini posebno vrednom jeste to što smo koristili ljudske neurone koji nose stvarnu mutaciju koja izaziva bolest. Ove ćelije prirodno imaju razlike u obradi tau proteina, što nam daje sigurnost da su mehanizmi koje smo identifikovali relevantni za ljudsku bolest", kaže Avi Samelson, docent neurologije i biološke hemije na UCLA Health i prvi autor studije.
Mutacija koja izaziva bolest, MAPT V337M, dovodi do povećanog nagomilavanja tau proteina koji poprimaju štetan oblik poznat kao "Alchajmerov preklop", piše ScienceAlert.
U prošlosti su istraživači pretraživali ljudski genom kako bi otkrili faktore koji menjaju rizik od bolesti, ali ne i njihove osnovne molekularne mehanizme. Drugi su opisivali razlike između neurona, ali bez eksperimentalne osnove potrebne da se utvrdi uzročnost.
"Ovo je prvi put da smo mogli da sprovedemo skrining ljudskih neurona za gene koji određuju njihovu otpornost na tau", kaže Martin Kampman, profesor biohemije i biofizike na UC San Francisco i stariji autor studije.
Koristeći CRISPR, istraživači su sistematski ispitali "gotovo svaki gen u ljudskom genomu".
Onemogućili su ili utišali 20.000 pojedinačnih gena u in vitro ljudskim neuronima kako bi utvrdili kako svaki gen utiče na toksično slepljivanje tau proteina. Ukupno je više od 1.000 gena povezano sa stvaranjem štetnih naslaga u mozgu.
Dodatni skrining identifikovao je ključnog aktera, proteinski kompleks nazvan CRL5SOCS4, koji pomaže moždanim ćelijama da odole toksičnom nagomilavanju tau proteina. CRL5SOCS4 to čini tako što dodaje molekularnu oznaku tau proteinima, čime ih obeležava za razgradnju u proteazomima, "ćelijskim sistemima za odlaganje otpada".
Da bi proverili da li se rezultati iz laboratorije poklapaju sa stvarnim slučajevima, istraživači su se oslonili na "Seattle Alzheimer's Disease Brain Atlas", zbirku podataka dobijenih iz moždanog tkiva preminulih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Otkrili su da su moždane ćelije sa višom ekspresijom CRL5SOCS4 pokazivale veću sposobnost preživljavanja.
Toksične tau komponente mogu nastati i usled poremećaja funkcije mitohondrija. Kao što je mnogima poznato, mitohondrije su "energetske centrale" ćelije. Kada su istraživači utišali gene koji utiču na funkciju mitohondrija, pokrenuli su stvaranje fragmenata tau proteina.
Ti fragmenti su mali, ali slični veoma preciznom biomarkeru prisutnom u krvi i likvoru pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Izgleda da ćelije proizvode ovaj fragment tau proteina kao odgovor na oksidativni stres, oblik stresa koji nastaje tokom proizvodnje energije i koji se povećava sa starenjem i neurodegeneracijom.
Kao rezultat toga, poremećaji u mitohondrijalnim genima mogu učiniti tau protein "lepljivijim" i sklonijim slepljivanju.
Sveukupno, ova studija pokazuje kako genetske metode skrininga mogu otkriti do sada nepoznate mehanizme bolesti. Na primer, istraživači su identifikovali neke veoma zanimljive nove puteve koji kontrolišu nivo tau proteina, iako još nije jasno kako oni funkcionišu.
Takođe, kliničari moraju pronaći načine da ove nalaze pretoče u primenjive terapije. Istraživači predlažu dve terapijske mogućnosti. Prva je pojačavanje aktivnosti CRL5SOCS4, što bi dovelo do efikasnijeg uklanjanja tau proteina pre nego što se slepe.
Pročitaj još
Jedan od načina da se to postigne jeste pronalaženje molekula koji jačaju interakciju između CRL5SOCS4 i tau proteina. Terapije bi takođe mogle imati za cilj zaštitu proteazoma od oksidativnog stresa, jer proteazom pod stresom ne može pravilno da obrađuje tau proteine.
Kao i kod drugih bolesti, ljudska biologija je možda već kroz evolutivni pokušaj i grešku razvila najefikasnije mehanizme zaštite.
"Možda bi buduća terapija mogla da pojača prirodni mehanizam tela za izbegavanje neurodegeneracije", kaže Kampman.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Evo zašto kod nekih ljudi sa starenjem mozak ostaje očuvan
01.03.2026.•
0
Stanje mozga se sa procesom starenja pogoršava kod mnogih ljudi, pošto zbog lošeg funkcionisanja proteina dolazi do gubitka memorije i kognitivnih svojstava, dok kod drugih ljudi mozak ostaje savršeno očuvan.
Sistematski pregled za buduće đake prvake: Šta roditelji treba da znaju
01.03.2026.•
0
Pred polazak u prvi razred, buduće đake ne očekuje samo kupovina rančeva i pribora, već i obavezan sistematski pregled koji je, kako upozoravaju lekari, mnogo više od administrativne formalnosti.
Pоvišеnе vrеdnоsti PSА оtкrivеnе коd 18 odsto testiranih mušкаrаcа
28.02.2026.•
1
U акciјi testiranja za proveru zdravlja prostate ovog meseca je učеstvоvаlо 1.012 mušкаrаcа ciljnе pоpulаciје, većinom оd 71 dо 80 gоdinа.
Međunarodni dan retkih bolesti: U Srbiji registrovano više od 16.000 obolelih
28.02.2026.•
0
Međunarodni dan retkih bolesti obeležava se svake godine poslednjeg dana februara na inicijativu Evropske organizacije za retke bolesti, u saradnji sa više od 70 nacionalnih saveza udruženja pacijenata širom sveta.
Španija obavestila SZO o mogućem prenosu svinjskog gripa sa čoveka na čoveka
27.02.2026.•
1
Španija je obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o mogućem prenosu svinjskog gripa sa čoveka na čoveka, prema proceni katalonskih vlasti, izjavio je danas portparol katalonskih zdravstvenih vlasti.
Znate li šta je zadržani duvanski dim i zašto je opasan?
27.02.2026.•
1
Zadržani duvanski dim predstavlja ostatke zagađivača iz duvanskog dima koji se zadržavaju na površinama i u prašini nakon pušenja duvana.
Kad seks postane opsesija i problem
27.02.2026.•
0
Seksualna zavisnost je stanje koje karakteriše kompulzivno učestvovanje ili angažovanje u seksualnim aktivnostima, naročito u seksualnom odnosu, uprkos negativnim posledicama.
Instagram će upozoravati roditelje ako deca pretražuju sadržaj o samoubistvu
26.02.2026.•
1
Društvena mreža Instagram uskoro će početi da upozorava roditelje ako njihova deca tinejdžeri koriste ovu aplikaciju da bi pretražila sadržaj vezan za samoubistvo ili samopovređivanje, prenose danas američki mediji.
Istraživanje: Tri nedelje bez od telefona bolje za mentalno zdravlje mladih od dve nedelje raspusta
26.02.2026.•
0
Rezultati istraživanja bečkog Instituta "Anton Prokš" pokazali su da tri nedelje uzdržavanja od mobilnog telefona donosi više koristi za mentalno zdravlje učenika nego dve nedelje školskog raspusta.
Mineral koji pokreće energiju: Zašto je jod važan ako trenirate
26.02.2026.•
0
Početak godine je momenat i kada se mnogi vraćaju treninzima, teretane su punije, a planovi ishrane precizniji. Ono o čemu je izuzetno bitno razmišljati i jeste da li tokom treninga unosite dovoljno joda.
Španija zabranjuje energetska pića mlađima od 16 godina
26.02.2026.•
1
Ministar socijalnih prava i potrošnje Španije Pablo Bustinduj najavio je da će ta zemlja zabraniti prodaju energetskih pića mlađima od 16 godina.
Kako spavanje na kauču šteti zdravlju
25.02.2026.•
1
Nakon napornog dana, mnogi jedva čekaju da se ispruže na kauču i odmore.
Kada je najbolje vreme za kafu tokom dana za dugotrajnu energiju
25.02.2026.•
2
Ispijanje šolje kafe u određeno vreme tokom dana, ne samo odmah nakon što se probudite, može imati značajne efekte na vaše nivoe energije i zdravlje.
Razlike u metabolizmu između muškaraca i žena: Koliko kalorija je zaista potrebno?
24.02.2026.•
0
Muškarci sagorevaju više energije u mirovanju, ali postoje i drugi faktori koji doprinose dobijanju na težini.
Studija: "Breaking Bad" efekat raka je stvaran
24.02.2026.•
3
Mnogo toga može da se promeni nakon dijagnoze raka. Vest može doneti uznemirenost, anksioznost ili depresiju, zajedno sa nizom preispitivanja kod pacijenata koji iznenada vide život u drugačijem svetlu.
Ako već morate da guglate svoje simptome, doktorka upozorava koju grešku da izbegnete
23.02.2026.•
5
Doktorka opšte prakse objašnjava da pretraga interneta verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju, veruje da pritom skoro svi prave istu grešku.
Studija: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju, već nešto drugo
22.02.2026.•
2
Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Uobičajeno mišljenje kaže da izražavanje ljutnje može pomoći da je smirimo, kao kada se para ispusti iz ekspres lonca.
Studija: Temperatura spavaće sobe može ugroziti zdravlje vašeg srca
22.02.2026.•
2
Nedavna studija pokazala je koliko temperatura spavaće sobe može uticati na zdravlje srca, posebno kod starijih osoba.
Avokado je zdrav - da li je svejedno u koje doba dana se jede?
22.02.2026.•
0
Avokado je bogat vlaknima i mastima koje su zdrave za srce. Da li postoji najbolje vreme da se jede avokado?
Signal Parkinsonove bolesti možda se krije u vašoj kosi
22.02.2026.•
0
Istraživači iz Kine pronašli su potencijalni novi biomarker Parkinsonove bolesti skriven u ljudskoj kosi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar