Neke moždane ćelije odolevaju demenciji, a naučnici su konačno otkrili zašto
Neke moždane ćelije mogu da odole toksičnim procesima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Foto: Pixabay
Naučnici su sada identifikovali "ćelijski hazmat tim" koji održava neurone zdravim.
Neurodegenerativne bolesti poput demencije karakterišu proteini koji se nagomilavaju u mozgu i ubijaju neurone. Tau proteini su među glavnim krivcima, ali nisu uvek negativci.
U svom funkcionalnom stanju, oni pomažu stabilizaciji moždanih struktura i olakšavaju transport hranljivih materija. Međutim, pogrešno savijeni tau proteini se slepljuju, a veći stepen slepljivanja ukazuje na uznapredovalije neurodegenerativne bolesti.
U nedavnoj studiji istraživači sa UCLA Health i UC San Francisco koristili su CRISPR-bazirani skrining kako bi ispitali nagomilavanje tau proteina u neuronima uzgojenim u laboratoriji iz ljudskih matičnih ćelija. Postoji, međutim, poseban i važan detalj.
"Ono što ovu studiju čini posebno vrednom jeste to što smo koristili ljudske neurone koji nose stvarnu mutaciju koja izaziva bolest. Ove ćelije prirodno imaju razlike u obradi tau proteina, što nam daje sigurnost da su mehanizmi koje smo identifikovali relevantni za ljudsku bolest", kaže Avi Samelson, docent neurologije i biološke hemije na UCLA Health i prvi autor studije.
Mutacija koja izaziva bolest, MAPT V337M, dovodi do povećanog nagomilavanja tau proteina koji poprimaju štetan oblik poznat kao "Alchajmerov preklop", piše ScienceAlert.
U prošlosti su istraživači pretraživali ljudski genom kako bi otkrili faktore koji menjaju rizik od bolesti, ali ne i njihove osnovne molekularne mehanizme. Drugi su opisivali razlike između neurona, ali bez eksperimentalne osnove potrebne da se utvrdi uzročnost.
"Ovo je prvi put da smo mogli da sprovedemo skrining ljudskih neurona za gene koji određuju njihovu otpornost na tau", kaže Martin Kampman, profesor biohemije i biofizike na UC San Francisco i stariji autor studije.
Koristeći CRISPR, istraživači su sistematski ispitali "gotovo svaki gen u ljudskom genomu".
Onemogućili su ili utišali 20.000 pojedinačnih gena u in vitro ljudskim neuronima kako bi utvrdili kako svaki gen utiče na toksično slepljivanje tau proteina. Ukupno je više od 1.000 gena povezano sa stvaranjem štetnih naslaga u mozgu.
Dodatni skrining identifikovao je ključnog aktera, proteinski kompleks nazvan CRL5SOCS4, koji pomaže moždanim ćelijama da odole toksičnom nagomilavanju tau proteina. CRL5SOCS4 to čini tako što dodaje molekularnu oznaku tau proteinima, čime ih obeležava za razgradnju u proteazomima, "ćelijskim sistemima za odlaganje otpada".
Da bi proverili da li se rezultati iz laboratorije poklapaju sa stvarnim slučajevima, istraživači su se oslonili na "Seattle Alzheimer's Disease Brain Atlas", zbirku podataka dobijenih iz moždanog tkiva preminulih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Otkrili su da su moždane ćelije sa višom ekspresijom CRL5SOCS4 pokazivale veću sposobnost preživljavanja.
Toksične tau komponente mogu nastati i usled poremećaja funkcije mitohondrija. Kao što je mnogima poznato, mitohondrije su "energetske centrale" ćelije. Kada su istraživači utišali gene koji utiču na funkciju mitohondrija, pokrenuli su stvaranje fragmenata tau proteina.
Ti fragmenti su mali, ali slični veoma preciznom biomarkeru prisutnom u krvi i likvoru pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Izgleda da ćelije proizvode ovaj fragment tau proteina kao odgovor na oksidativni stres, oblik stresa koji nastaje tokom proizvodnje energije i koji se povećava sa starenjem i neurodegeneracijom.
Kao rezultat toga, poremećaji u mitohondrijalnim genima mogu učiniti tau protein "lepljivijim" i sklonijim slepljivanju.
Sveukupno, ova studija pokazuje kako genetske metode skrininga mogu otkriti do sada nepoznate mehanizme bolesti. Na primer, istraživači su identifikovali neke veoma zanimljive nove puteve koji kontrolišu nivo tau proteina, iako još nije jasno kako oni funkcionišu.
Takođe, kliničari moraju pronaći načine da ove nalaze pretoče u primenjive terapije. Istraživači predlažu dve terapijske mogućnosti. Prva je pojačavanje aktivnosti CRL5SOCS4, što bi dovelo do efikasnijeg uklanjanja tau proteina pre nego što se slepe.
Pročitaj još
Jedan od načina da se to postigne jeste pronalaženje molekula koji jačaju interakciju između CRL5SOCS4 i tau proteina. Terapije bi takođe mogle imati za cilj zaštitu proteazoma od oksidativnog stresa, jer proteazom pod stresom ne može pravilno da obrađuje tau proteine.
Kao i kod drugih bolesti, ljudska biologija je možda već kroz evolutivni pokušaj i grešku razvila najefikasnije mehanizme zaštite.
"Možda bi buduća terapija mogla da pojača prirodni mehanizam tela za izbegavanje neurodegeneracije", kaže Kampman.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ove lekove ne treba piti uz jutarnju kafu
17.04.2026.•
0
Kafa je deo svakodnevne rutine mnogih ljudi. Pruža vam energetski podsticaj potreban za početak dana, a ima i potencijalne zdravstvene prednosti.
Besplatna vakcina protiv HPV-a u Srbiji dostupna i za osobe do 45 godina starosti
16.04.2026.•
2
U Srbiji je proširena besplatna imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), koja sada obuhvata i odrasle do 45 godina.
"Večne hemikalije" možda slabe kosti dece
15.04.2026.•
0
Postoji sve veća zabrinutost zbog štete koju izazivaju takozvane "večne hemikalije", a istraživanje je sada povezalo neke od ovih supstanci sa oslabljenim kostima dece.
Previše vitamina D može biti štetno
15.04.2026.•
0
"Sunčani vitamin" može imati i tamnu stranu. Kao što nedostatak vitamina D može dovesti do zdravstvenih problema, tako i njegov višak može.
Naučnici upozoravaju: Autizam kod dece previše često se pogrešno dijagnostikuje
15.04.2026.•
1
Autori nedavno objavljene naučne studije upozoravaju da se autizam kod dece previše često pogrešno dijagnostikuje što odvlači resurse od onih kojima je podrška najpotrebnija.
Engleska zabranjuje nezdravu hranu u školama u borbi protiv gojaznosti dece
13.04.2026.•
1
Vlada u Velikoj Britaniji najavila je nove mere kojima će hrana sa visokim sadržajem šećera i pržena hrana biti uklonjena iz školskih menija, u okviru šire strategije za smanjenje gojaznosti kod dece.
Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše
13.04.2026.•
2
Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.
Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
13.04.2026.•
2
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Kuvanje vas čuva od demencije
13.04.2026.•
0
Kuvanje obroka kod kuće je zdravije za vas u poređenju sa jelom napolju, naručivanjem hrane ili oslanjanjem na zamrznute obroke, i dokazano pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti.
Trećina anketiranih žena samoinicijativno ide na preventivne preglede ginekoloških karcinoma
12.04.2026.•
1
Organizovanom skriningu raka dojke i ginekoloških maligniteta odazvalo bi se većina žena u Srbiji, pokazalo je nacionalno istraživanje u okviru kampanje "Ne bez nje.
Studija: Ishrana može pogoršati (i ublažiti) simptome alergije
12.04.2026.•
0
Alergijski rinitis (AR), poznat i kao polenska groznica, alergijska je, zapaljenska reakcija na supstance u vazduhu, uključujući polen, buđ, grinje i perut kućnih ljubimaca.
Urađena prva transplantacija pluća u Srbiji
12.04.2026.•
0
Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije uspešno su obavili prvu transplantaciju pluća u Srbiji a pacijent (42) se dobro oporavlja, objavila je Radio televizija Srbije.
Da li je sedenje prekrštenih nogu zapravo loše za vas?
12.04.2026.•
1
Većini nas je u nekom trenutku prigovoreno zbog toga kako sedimo.
Ljudi alergični na polen drveća mogu očekivati tegobe i tokom aprila
11.04.2026.•
0
Sezona polena počela je ove godine ranije nego uobičajeno zbog toplog vremena, a ljudi osetljivi na polen drveća, posebno breza, mogu očekivati pojačane simptome i tokom aprila.
Večernje navike koje povećavaju kortizol i sprečavaju gubitak sala
11.04.2026.•
0
Ako se hranimo zdravo i redovno vežbamo, a i dalje se borimo s masnim naslagama na stomaku, problem može biti u večernjoj rutini.
Zašto smo od alkohola i srećni i nesrećni?
10.04.2026.•
1
Alkohol je, takoreći, svestran. Za njim se poseže i kad smo srećni i kada tugujemo. Neko se uz njega bori sa anksioznošću, neko traži kreativnost.
Srbija dobija 10 novih inovativnih lekova za lečenje kancera
08.04.2026.•
3
Specijalna izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs, danas je u Beogradu potpisala ugovore za nove inovativne lekove između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i farmaceutske firme Astrazeneka.
Otkriven novi neuro-razvojni poremećaj skriven u našim genima
08.04.2026.•
0
Istraživači su identifikovali ranije nepoznat neuro-razvojni poremećaj pod uticajem genetike - otkriće koje obećava nove dijagnoze za hiljade dece i porodica širom sveta.
Med za smanjenje kiseline u želucu - Uputstvo i saveti
07.04.2026.•
0
Savremena medicina sve više naglašava da je za probleme sa varenjem najbolji kombinovani pristup. U tome se sve više proučavaju i prirodni sastojci koji imaju potvrđeno dejstvo.
Dijabetes i vid - zašto su redovni pregledi očiju neophodni?
07.04.2026.•
0
Dijabetes je hronična bolest koja može zahvatiti gotovo sve organe u telu, a među najosetljivijima su upravo oči.
Španska vakcina daje ohrabrujuće rezultate u prevenciji raka debelog creva
06.04.2026.•
1
Španski tim je saopštio da je eksperimentalna vakcina Nous-209 za prevenciju raka debelog creva kod rizičnih pacijenata pokazala snažan imunološki odgovor bez ozbiljnih nuspojava u ranim kliničkim ispitivanjima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar