Mozak može da zadrži određeni stepen svesti i satima nakon što srce prestane da kuca
Mozak može da zadrži određeni stepen svesti satima nakon što lekari proglase pacijenta mrtvim, pokazali su podaci izneti na naučnoj konferenciji održanoj u američkoj državi Arizona, prenosi Tajms.
Nakon proučavanja iskustava bliske smrti onih koji su se oporavili nakon srčanog zastoja, jedna od učesnica konferencije pozvala je na ponovnu procenu "reverzibilnosti smrti", poručujući da bi lekari trebalo da duže vreme nastave sa pokušajima reanimacije pacijenata.
Ona je takođe napomenula da bolnice treba da "ponovo procene svoje napore tokom reanimacije" i tačku u kojoj počinju sa uzimanjem organa za doniranje.
Kako se navodi, smrt se definiše kao nepovratan prekid cirkulatorne i moždane funkcije, ali tačan trenutak u kojem se to dešava može biti teže odrediti nego što se ranije mislilo.
Studentkinja na Državnom univerzitetu Arizone Ana Fauler rekla je da prelaz između života i smrti možda nije iznenadno isključivanje svesti, već "postepeni proces" koji nauka može sve više "ne samo da odlaže, već i da direktno osporava".
Na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke u Finiksu ona je istakla da novi dokazi ukazuju na to da biološke i neuronske funkcije ne prestaju naglo. Umesto toga, one opadaju u trajanju od više minuta do sati, što sugeriše da se smrt odvija kao proces, a ne kao trenutni događaj.
"Studije srčanog zastoja pokazuju da se do 20 procenata preživelih seća svesnih iskustava tokom perioda odsutne kortikalne aktivnosti, a neki prijavljuju i proverljive percepcije", ukazala je Fauler.
Ona je analizirala desetine studija i akademskih publikacija, uključujući i one o "neuroelektričnoj aktivnosti na pragu smrti".
Studija iz 2019. godine otkrila je da je "mozak sposoban da emituje električne signale mnogo minuta nakon smrti, ili čak satima ako je sačuvan", navodi Tajms.
Direktor istraživanja intenzivne nege i reanimacije na Univerzitetu u Njujorku Sem Parnija rekao je da je verovatno da će mnogim ljudima koji umru u bolnici poslednja stvar koju čuju biti lekar koji izgovara reči "vreme smrti", jer ostaju svesni duže nego što se očekivalo.
Studija iz 2023. godine u časopisu "Resuscitation" otkrila je da se svest, budnost i kognitivni procesi mogu javiti tokom srčanog zastoja i do sat vremena dok se izvodi KPR.
Fauler je rekla da smrt treba posmatrati kao nešto što ima različite faze.
"Imate rak trećeg stadijuma, rak drugog stadijuma. Pa, postoje i faze smrti", navela je ona.
Pročitaj još
Prema rečima Fauler, potrebna su dalja istraživanja kako bi se procenilo najbolje vreme za početak uzimanja organa od donora nakon njihove smrti.
Predstavljajući svoj rad panelu stručnjaka na konferenciji, ona je primetila da razumevanje biološkog vremena smrti može pomoći da se osigura da se ove odluke donose sa naučnom tačnošću i etičkom jasnoćom.
"Istraživanja su pokazala da se mozak ne gasi odmah kada srce prestane da kuca. Kratki naleti organizovane moždane aktivnosti, često nazvani svesnost, mogu se javiti nakon srčanog zastoja, a neki pacijenti koji su oživljeni prijavljuju svesna iskustva tokom ovog perioda. Oni se smatraju ljudima koji su imali iskustva bliske smrti, ili sećanja na iskustva smrti", zaključila je Fauler.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar