Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje

Autor: 021.rs

Život

29.03.2026.

10:20 > 16:30

Ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč "demencija" jesu problemi sa pamćenjem i zaboravnost.

Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje

Foto: Pixabay

Ali ono što ljudi često ne znaju jeste da demencija može izazvati mnogo različitih simptoma - utičući na govor, ponašanje, san, motoričke funkcije i još mnogo toga. Zapravo, demencija je krovni pojam. Procenjuje se da postoji više od 100 tipova demencije.

Alchajmerova bolest je najčešći podtip demencije, koji čini oko 60 odsto svih slučajeva. Gubitak pamćenja je jedan od najčešćih simptoma ovog tipa demencije.

Ali približno 40 odsto svih slučajeva demencije spada u druge, ređe tipove. Nažalost, posedovanje ređeg podtipa demencije često otežava dijagnozu i zahteva složeniju negu.

Iako su ljudi možda upoznati sa nekim tipovima demencije, uključujući demenciju sa Levijevim telima, Parkinsonovu demenciju i frontotemporalnu demenciju, svest o drugim ređim tipovima je niska.

Znati kako prepoznati znakove ovih ređih tipova demencije na vreme može biti ključno kako bi voljene osobe dobile potrebnu podršku, piše ScienceAlert.

Posteriorna kortikalna atrofija

Posteriorna kortikalna atrofija (PCA) uglavnom utiče na vidne i prostorne funkcije. Pamćenje u ranoj fazi nije toliko pogođeno kao kod Alchajmerove bolesti.

Osobe sa PCA mogu imati poteškoće sa vizuelnim halucinacijama i snalaženjem u prostoru. To može postati očigledno pri čitanju ili proceni dubine i prostora na stepenicama, na primer teško im je da procene gde se nalazi sledeći stepenik. Simptomi se obično javljaju između 55. i 65. godine.

Još mnogo toga ne znamo o PCA zbog njene retkosti. Istraživači još pokušavaju da utvrde da li je PCA poseban podtip demencije ili atipični oblik Alchajmerove bolesti.

To je zato što promene u mozgu kod osoba sa PCA veoma podsećaju na one kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, iako su simptomi drugačiji. Takođe se procenjuje da između pet i 15 odsto ljudi sa Alchajmerovom bolešću ima PCA.

Krojcfeld-Jakobova bolest

Krojcfeld-Jakobova bolest je posebno redak oblik demencije, koji pogađa oko jednu osobu na milion širom sveta.

Krojcfeld-Jakobova bolest je prionska bolest. Ove bolesti uključuju prionske proteine koji, iz nepoznatih razloga, naglo menjaju svoj trodimenzionalni oblik.

Funkcija zdravih priona i dalje nije poznata, ali izgleda da imaju neku ulogu u zaštiti nerava i moždanih ćelija i u održavanju cirkadijalnog ritma organizma (prirodni 24-časovni ciklus koji kontroliše sve, od sna, varenja do imuniteta).

Pogrešno savijanje prionskih proteina kod Krojcfeld-Jakobove bolesti dovodi do veoma brzog i teškog oblika demencije, koji napreduje mnogo brže nego Alchajmerova bolest ili demencija sa Levijevim telima, na primer.

Pored izrazito brzog napredovanja, osobe sa ovom bolešću imaju poteškoće sa pamćenjem i pokretima, uključujući iznenadne trzaje.

Faktori rizika za ovaj podtip demencije uključuju starost i genetiku (u 10 do 15 odsto slučajeva). U veoma retkim slučajevima može se razviti i kao posledica kontaminacije, na primer konzumiranjem govedine zaražene bolešću ludih krava.

FTD-MND

FTD-MND je oblik frontotemporalne demencije koji se javlja zajedno sa bolešću motornih neurona.

Frontotemporalna demencija se odnosi na podtipove bolesti koji izazivaju postepeni gubitak moždanog tkiva u frontalnim i temporalnim režnjevima mozga.

Bolest motornih neurona, s druge strane, jeste brzo napredujuće neurološko stanje koje može dovesti do problema sa disanjem, kretanjem i paralize. Iako utiče na mozak i nerve, sama po sebi nije oblik demencije.

Oko 10 do 15 odsto ljudi sa frontotemporalnom demencijom takođe razvije bolest motornih neurona. Ova povezanost izgleda je vezana za mutaciju u genu C9orf72. Zbog ove genetske veze, FTD-MND može biti nasledan.

Osobe sa FTD-MND imaju brojne probleme povezane sa mišićima, uključujući propadanje mišića, ukočenost i poteškoće sa gutanjem. To su stvari koje se obično ne povezuju sa demencijom i problemima sa pamćenjem.

Trenutno nije jasno da li se prvo razvija frontotemporalna demencija, pa zatim bolest motornih neurona, ili obrnuto.

Progresivna supranuklearna paraliza

Progresivna supranuklearna paraliza (PSP) je retko neurološko stanje koje izaziva i demenciju i probleme sa kretanjem.

Procenjuje se da pogađa oko 4.000 ljudi u Velikoj Britaniji. PSP je teško dijagnostikovati jer se preklapa sa mnogim drugim stanjima - uključujući Parkinsonovu bolest.

PSP prvenstveno dovodi do oštećenja u subkortikalnim regionima mozga, posebno u moždanom stablu i bazalnim ganglijama. Ove oblasti su povezane sa vidom i pokretima.

Zbog toga osobe sa PSP imaju poteškoće sa korišćenjem očiju, često padaju i imaju probleme sa kretanjem. Takođe mogu imati poteškoće sa koncentracijom i rešavanjem problema.

Podrška osobama sa demencijom

Kao i kod svih podtipova demencije, lek još ne postoji. Iako postoje lekovi koji mogu usporiti simptome, oni deluju samo kod Alchajmerove bolesti.

Zbog toga je potrebno pronaći načine da se osobama sa drugim podtipovima demencije pruži što bolja podrška.

Jedan od načina jeste pravilno razumevanje njihovog stanja i podtipa bolesti. Znanje da neko ima veće poteškoće sa hodanjem i kretanjem nego sa pamćenjem važno je za planiranje adekvatne nege unapred.

Jednako je važno prepoznati znakove na vreme. Demencija ne utiče samo na pamćenje. Promene u ponašanju, problemi sa vidom ili češći padovi, drugačiji hod ili poteškoće u govoru mogu biti rani znakovi demencije.

Bolje razumevanje različitih oblika demencije može pomoći u pronalaženju boljih načina za upravljanje i lečenje ove složene bolesti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

demencija

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.