Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Ne pojavljuju se kao zaboravljena imena ili zatureni ključevi, već kao promene toliko suptilne da su gotovo neprimetne: blago sužen rečnik, manja raznolikost u opisima...
Novo istraživanje koje su naučnici sproveli sugeriše da se ove promene mogu uočiti godinama pre formalne dijagnoze, a jedan od najjasnijih primera može se kriti u romanima ser Terija Pračeta.
Pračet se pamti kao jedan od najmaštovitijih britanskih pisaca, tvorac serijala Disksvet i majstor satire čije je delo spajalo humor sa oštrim moralnim uvidom.
Nakon što mu je dijagnostikovana posteriorna kortikalna atrofija, retki oblik Alchajmerove bolesti, postao je snažan zagovornik istraživanja demencije i podizanja svesti. Manje je poznato da su rani efekti bolesti možda već bili prisutni u njegovom pisanju mnogo pre nego što je znao da je bolestan.
Demencija se često opisuje kao stanje gubitka pamćenja, ali to je samo deo priče. U svojim najranijim fazama, demencija može uticati na pažnju, percepciju i jezik pre nego što problemi sa pamćenjem postanu očigledni.
Ove rane promene teško je otkriti jer su postepene i lako se mogu zameniti za stres, starenje ili uobičajene varijacije u ponašanju, piše ScienceAlert.
Jezik, međutim, pruža jedinstven uvid u kognitivne promene. Reči koje biramo, raznovrsnost rečnika i način na koji strukturiramo opise usko su povezani sa funkcijom mozga. Čak i male promene u upotrebi jezika mogu odražavati duboke neurološke promene.
Naučnici su analizirali jezik koji je korišćen kroz Disksvet romane Terija Pračeta, ispitujući kako se njegovo pisanje menjalo tokom vremena.
Fokusirali su se na leksičku raznolikost - meru koliko su raznovrsni autorovi izbori reči - i posebno obratili pažnju na prideve, opisne reči koje daju teksturu, boju i emotivnu dubinu prozi.
Kroz kasnije Pračetove romane, došlo je do jasnog i statistički značajnog pada u raznolikosti korišćenih prideva. Bogatstvo opisnog jezika postepeno se sužavalo.
To nije nešto što bi čitalac nužno primetio, niti je ukazivalo na naglo pogoršanje kvaliteta. Umesto toga, to je bila suptilna, postepena promena uočljiva samo kroz detaljnu lingvističku analizu.
Ključno, prvi značajni pad pojavio se u romanu "Poslednji kontinent", objavljenom skoro deset godina pre nego što je Pračetu zvanično dijagnostikovana bolest.
To sugeriše da je "preklinička faza" demencije, period tokom kojeg promene povezane sa bolešću već nastupaju u mozgu, mogla započeti mnogo ranije, bez očiglednih spoljašnjih simptoma.
Ovo otkriće ima implikacije koje prevazilaze književnu analizu. Poznato je da demencija ima dugu prekliničku fazu, tokom koje su mogućnosti za ranu intervenciju najveće. Ipak, identifikovanje ljudi u tom prozoru ostaje jedan od najvećih izazova u nezi osoba sa demencijom.
Lingvistička analiza nije dijagnostički alat sama po sebi, niti bi jednako dobro funkcionisala za sve. Faktori poput obrazovanja, profesije, navika pisanja i jezičke pozadine utiču na način na koji ljudi koriste jezik.
Ali kao deo šireg pristupa, uz kognitivne testove, snimanje mozga i biološke markere, analiza jezika bi mogla pomoći u otkrivanju ranog rizika na neinvazivan i isplativ način.
Važno je napomenuti da je jezički materijal već prisutan. Ljudi svakodnevno generišu ogromne količine pisanih sadržaja putem mejlova, izveštaja, poruka i komunikacije na mreži. Uz odgovarajuće mere zaštite privatnosti i pristanka, suptilne promene u stilu pisanja mogle bi jednog dana pomoći da se označe rani znakovi kognitivnog opadanja, mnogo pre nego što se poremeti svakodnevno funkcionisanje.
Zašto je rano otkrivanje važno
Rano otkrivanje je danas važnije nego ikada. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se novi lekovi za Alchajmerovu bolest koji imaju za cilj da uspore napredovanje bolesti, umesto da samo upravljaju simptomima.
Pročitaj još
Lekovi poput lekanemaba i donanemaba ciljaju amiloidne proteine koji se nakupljaju u mozgu i za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti. Klinička ispitivanja sugerišu da su ovi tretmani najefikasniji kada se daju rano, pre nego što dođe do značajnog oštećenja neurona.
Otkrivanje ljudi u prekliničkoj fazi omogućilo bi i osobama i njihovim porodicama više vremena za planiranje, pristup podršci i razmatranje intervencija koje mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti. Te intervencije mogu uključivati promene životnog stila, kognitivnu stimulaciju i, sve više, nove lekove za usporavanje toka bolesti.
Više od decenije nakon njegove smrti, Teri Pračet i dalje doprinosi našem razumevanju demencije. Njegovi romani ostaju duboko voljeni, ali unutar njih krije se još jedno nasleđe: dokaz da demencija može ostaviti tragove mnogo pre nego što se najavi.
Pažljivije osluškivanje jezika, čak i jezika za koji mislimo da ga dobro poznajemo, moglo bi pomoći da se transformiše način na koji otkrivamo, razumemo i na kraju lečimo ovo razorno stanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kafa i čaj sa kofeinom pomažu u smanjenju rizika od demencije
10.02.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje nekoliko šoljica kafe ili čaja sa kofeinom može blago da pomogne u očuvanju moždane funkcije i smanjenju rizika od demencije, saopštili su istraživači.
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Komentari 3
hah
Kako će se demencija detektovati kod prosečne osobe? Tako što je stavila tri ista umesto tri različita smajlija u sms?
Zemlja čudesa
Natalija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar