Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Foto: Pixabay
On je, u evolutivnom smislu, rastao izuzetno brzo. Suprotno popularnom mišljenju, to što imamo umnjake nije dokaz lošeg "dizajna". Umesto toga, oni su fosilni trag nasleđa naših predaka čije su vilice bile prilagođene svetu koji više ne postoji, piše Forbes Srbija.
Razumevanje zašto i dalje postoje, i zašto ih ponekad treba uklanjati, zahteva praćenje lanca evolutivne uzročnosti koji se proteže od afričkog pliocena sve do moderne stomatologije.
Zašto ljudi imaju umnjake?
Da bi se razumelo čemu su umnjaci služili, potrebno je početi od toga šta su jeli rani pripadnici roda Homo. Sveobuhvatna studija objavljena 2006. u časopisu "Journal of Human Evolution" analizirala je mikroskopske tragove trošenja na zadnjim zubima hominina iz perioda pliocen–pleistocen Homo habilis, H. rudolfensis i afrički H. erectus, koristeći elektronsku mikroskopiju visoke rezolucije.
Obrasci trošenja, karakterisani specifičnom raspodelom udubljenja i ogrebotina, pokazali su da su ovi rani hominini zapravo bili negde između specijalista za tvrdu hranu i specijalista za žilavu hranu u poređenju sa drugim primatima. To je ukazivalo da naši rani preci roda Homo zapravo nisu bili prehrambeni specijalisti, već verovatno generalisti. I to prilično širokog spektra.
Model koji proizilazi iz ovih i srodnih dokaza jeste model adaptivne fleksibilnosti. Strategija ishrane sposobna da obuhvati širok raspon različitih tipova hrane u zavisnosti od sezonske dostupnosti i uslova životne sredine.
Međutim, ključna tačka - koja se direktno odnosi na strukturu zuba - jeste uloga "rezervne hrane". Mehanički zahtevnih, često abrazivnih ili vlaknastih resursa (kao što su krtolasto korenje, tvrda semena i grube biljne materije) na koje su se hominini oslanjali tokom perioda ekološkog stresa ili sezonske oskudice.
Umnjaci, sa svojom širokom površinom za žvakanje i debelom gleđi, bili su važan deo ove strategije. Vilica ranog Homo bila je, delimično, projektovana za najgori mogući prehrambeni scenario. Četiri funkcionalna zuba predstavljala su ključni kapacitet za mlevenje hrane u svetu koji nije garantovao dostupnost poželjne hrane.
Veza između umnjaka i ljudskog mozga
Njihov prelazak iz osnovne adaptacije u klinički problem počinje sa jednim od definisanih događaja u ljudskoj evoluciji. Dramatičnim povećanjem mozga. Kako se neurokranijum (moždana lobanja) uvećavao, lobanja se nije proporcionalno širila. Umesto toga, reorganizovala se, kao i strukture oko nje.
U osnovnom radu objavljenom 1998. u časopisu Nature, istraživači su sproveli radiografske i CT analize fosilnih i modernih ljudskih lobanja. Rezultati su pokazali da se mnoge karakteristike moderne lobanje Homo sapiens - poput zaobljene moždane kutije, uspravnog čela, smanjenih nadveđa i karakteristično povučenog lica - mogu delimično pratiti do jednog ranog ontogenetskog događaja: smanjenja dužine sfenoida, centralne kosti baze lobanje iz koje lice raste napred.
Implikacije za zube su strukturne i direktne. Kod svih drugih sisara, uključujući neandertalce i većinu ranijih hominina, lice se proteže napred ispred moždane kutije u različitom stepenu. Kod modernog čoveka, ono je gotovo potpuno uvučeno ispod prednje moždane jame. Ovo povlačenje skratilo je zubni luk. Zakrivljenu koštanu strukturu koja smešta zube.
Genom, međutim, i dalje sadrži nasleđeni "program" za 32 zuba, uključujući četiri umnjaka. Rezultat je strukturna neusklađenost koja danas pogađa značajan deo ljudske populacije. Ovo je primer onoga što se dešava kada se razvojni program i skeletna geometrija raziđu pod različitim selektivnim pritiscima. Posledice su nešto sa čim se stomatolozi svakodnevno susreću.
Ljudi su počeli da obrađuju hranu spolja
"Trgovina" između mozga i vilice nije bila jedina sila koja je smanjila adaptivnu vrednost velikih molara. Kako je prikazano u studiji iz 2016. objavljenoj u Nature, postoji još jedna dugotrajna evolutivna dilema u ovom delu evolucije roda Homo.
Do vremena Homo erektusa, mozak i telo hominina su značajno porasli, što je povećalo dnevne energetske potrebe. Međutim, aparat za žvakanje se istovremeno smanjio, sa manjim zadnjim zubima, slabijim mišićima za žvakanje i manjom maksimalnom snagom ugriza.
Standardno objašnjenje bilo je da su naši preci počeli da kuvaju hranu u tom periodu. Međutim, arheološki dokazi o kontrolisanoj upotrebi vatre ne protežu se pouzdano dalje od oko 500.000 godina unazad. To bi značilo da su se ove anatomske promene dogodile ranije.
Da bi rešili ovu nedoslednost, autori studije iz 2016. sproveli su kontrolisane eksperimente žvakanja. U tim studijama učesnici su konzumirali standardizovane porcije mesa i podzemnih biljnih organa. Konkretno batata, šargarepe i crvene cvekle. Istraživači su pratili broj ciklusa žvakanja i generisanu silu.
Meso promenilo stvari
Rezultati su bili precizni. Uključivanje mesa u ishranu u jednoj trećini ukupnog unosa smanjilo je godišnji broj ciklusa žvakanja za skoro dva miliona (pad od 13 odsto) i smanjilo ukupne potrebe za snagom žvakanja za 15 odsto. Dodatno, seckanje hrane poboljšalo je efikasnost razgradnje hrane za 41 odsto, uz dodatna smanjenja i učestalosti i sile žvakanja.
Zaključak je bio jasan. Selekcija za smanjenje aparata za žvakanje kod ranog roda Homo omogućena je, u početku, kombinacijom upotrebe kamenih alata i konzumacije mesa, a ne kuvanjem.
Šira evolutivna logika je jasna. Kako smo eksternalizovali obradu hrane, eksternalizovali smo i deo mehaničkog rada koji je ranije obavljala vilica. Samim tim, pritisak za održavanje velikih površina za žvakanje je opao. Tokom stotina hiljada godina, manja vilica prestala je da bude evolutivni nedostatak. Umnjak, već prostorno ograničen zbog povećanja mozga, takođe je izgubio funkcionalno opravdanje.
Pročitaj još
Zašto ljudi i dalje imaju umnjake?
Ako su umnjaci maladaptivni u modernoj anatomiji, prirodno pitanje je zašto ih selekcija nije eliminisala. Odgovor leži u preseku razvojne genetike, vremena i logike selektivnog pritiska.
Dentalna istraživanja identifikovala su gene koji upravljaju razvojem zuba. Pre svega MSX1, PAX9 i AXIN2. Značajno je da su ovi geni pleiotropni i visoko konzervisani regulatori šireg razvoja lica i lobanje. Drugim rečima, oni nisu "specifični za zube". Oni učestvuju u razvoju zubnog tkiva, oblikovanju vilice i širim razvojnim procesima.
Mutacije koje bi potpuno sprečile razvoj trećih molara obično ne nastaju izolovano. One često imaju posledice i na druge delove razvoja. U slučaju AXIN2, povezane su sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Jednostavno rečeno, genetska arhitektura zuba ne dozvoljava lako "uklanjanje" umnjaka bez neželjenih efekata.
Pored toga, umnjaci obično izbijaju u kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama. Dakle oko ili posle perioda kada je većina ljudi istorijski već imala potomstvo. Bolan impaktirani umnjak jeste ozbiljan problem, ali pre moderne stomatologije retko je bio fatalan. I najčešće nije sprečavao reprodukciju. Prirodna selekcija, jednostavno rečeno, nije imala jak mehanizam da ih eliminiše.
Ipak, evolucija se polako pomera. Stopa urođenonedostajućih umnjaka kreće se od oko devet odsto u evropskim populacijama do preko 30% u nekim istočnoazijskim populacijama. Međutim, selekcija deluje kroz generacije, ne kroz životni vek.
Hoće li evolucija ukloniti umnjake kod ljudi?
Umnjaci predstavljaju jasan primer evolutivnog zaostajanja. Strukture koja je bila adaptivna za prehrambene generaliste u ranoj evoluciji roda Homo, ali je postala gotovo beskorisna pod pritiscima povećanja mozga, povlačenja lica i spoljašnje obrade hrane. Ipak, i dalje postoji jer retko izaziva dovoljno jak selektivni pritisak, dovoljno rano u životu, da bi bila eliminisana.
Evolucija nema predviđanje. Ona ne može da optimizuje posledice koje se javljaju nakon reprodukcije. Takođe ne može brzo da reaguje na kulturne promene poput kuvanja, poljoprivrede ili savremene obrade hrane, koje se odvijaju mnogo brže od biološke evolucije.
To znači da selektivni pritisak koji biologija nije uklonila, ponekad mora da nadoknadi klinička medicina. Mozak koji je rastao prebrzo za naše vilice upravo je organ koji je najviše ugrožen kada te vilice sadrže potencijal za infekciju. U tome postoji određena evolutivna celovitost, koliko god ona bila neprijatna.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar