Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Foto: 021.rs (AI)
Ali da li je moguće da postajemo pametniji dok nam se mozak smanjuje?
Prvo, važno je napomenuti da veći mozak ne znači nužno i veću inteligenciju, rekao je Džeremi DeSilva, profesor antropologije na Dartmut koledžu. Veličina mozga "samo je slabo povezana sa merama inteligencije kod ljudi. Mozak Alberta Ajnštajna, na primer, bio je prilično mali, a on je bio Ajnštajn", rekao je za Live Science.
U Ajnštajnovom slučaju, izgleda da izuzetni obrasci savijanja u nekoliko regiona njegovog mozga mogu pomoći u objašnjenju njegovog genija. Iako postoji određena rasprava, studije sugerišu da postoji mala ili nikakva veza između naše inteligencije i veličine mozga kod ljudi.
Da li su se ljudski mozgovi smanjili?
Ne slažu se svi naučnici oko toga da li su ljudski mozgovi postali manji. Međutim, mnogi stručnjaci rekli su da postoje dokazi o smanjivanju tokom vremena.
"Moje istraživanje pokazuje da se veličina ljudskog mozga smanjila tokom čitavog holocena za oko 10 odsto zapremine ili prosečno oko 150 mililitara", rekao je Maciej Heneberg, emeritus profesor antropološke i komparativne anatomije na Univerzitetu u Adelejdu u Australiji.
Holocen je epoha koja je usledila nakon poslednjeg ledenog doba i traje od pre 11.700 godina do danas. U svom istraživanju, Heneberg je proučavao veličinu mozga analizirajući lobanje iz celog sveta. U mnogim slučajevima, lično je analizirao skelete.
Važno je zapamtiti da se Homo sapiens pojavio pre oko 300.000 godina, pa bi smanjivanje mozga koje je počelo pre oko 11.700 godina bilo relativno skorašnji razvoj.
Drugi naučnici prijavili su slične nalaze.
"Naša laboratorija smatra da trenutno dostupni podaci pokazuju jasan, globalni trend ka smanjenju veličine mozga u novijem vremenu", rekao je DeSilva, čije je istraživanje obuhvatilo više od 5.000 lobanja ljudi koji su živeli u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. Mnoge lobanje datiraju iz holocena.
Džef Stibel, koji ima doktorat iz nauke o mozgu i objavio je brojne radove na temu smanjivanja mozga, rekao je da se "period zagrevanja tokom holocena poklopio sa smanjenjem veličine mozga modernih ljudi za više od 10 odsto". Stibel je učestvovao u DeSilvinom istraživanju, a zatim prikupio dodatne podatke analizirajući veličinu mozga kod približno 800 dodatnih lobanja iz celog sveta.
Međutim, neki naučnici se ne slažu. Istraživanje Brajana Vilmoraa, vanrednog profesora antropologije na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu i njegovog tima nije pronašlo dokaze da se ljudski mozak smanjuje.
"Ne vidim nikakav dokaz da su se naši mozgovi promenili na bilo koji značajan način otkako smo dobili svoj moderni oblik", rekao je Vilmor.
Neki kažu da treba uzeti u obzir više nijansi.
"Veličina mozga kod nekih ljudskih populacija smanjila se tokom poslednjih 15.000 godina. Ali postoje određene složenosti", rekao je Džon Hoks, profesor antropologije na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
Hoks je napomenuo da skupovi podataka o veličini mozga imaju tendenciju da preterano predstavljaju muškarce evropskog porekla, što otežava utvrđivanje da li postoji globalni trend među raznovrsnim populacijama.
"Veličina mozga ponovo je počela da raste tokom poslednjih 150 godina u industrijalizovanim zemljama. To je verovatno uglavnom povezano sa ishranom i povezano sa veličinom tela, ali nije jasno da li veličina tela objašnjava čitav efekat zbog ograničenih podataka", rekao je Hoks.
Zašto se ljudski mozgovi smanjuju?
Ako su se naši mozgovi smanjili, zašto se to desilo? Naučnici su predložili nekoliko ideja.
Jedna ima veze sa uvođenjem poljoprivrede.
"Tokom holocena, ljudi su postepeno uvodili proizvodnju hrane, poput poljoprivrede i stočarstva, što im je omogućilo da žive u većim zajednicama. Sirova fizička snaga potrebna za lov na krupnu divljač i zaštitu porodica od snažnih predatora postala je manje neophodna, dok je manja veličina tela zahtevala manje hrane, pa je prirodna selekcija favorizovala takve osobine", rekao je Heneberg.
Zapravo, nisu se smanjili samo naši mozgovi; smanjila su se i naša tela.
"Na kraju ledenog doba prosečna visina muškaraca bila je oko 1,75 metara, dok je u poljoprivrednim zajednicama srednjeg holocena bila oko 1,65 metara. Telesna masa se još više smanjila jer vidimo tanje i manje robusne ljudske kosti", rekao je Henebrg.
Visina je nedavno ponovo porasla u nekim delovima sveta, a Hoks kaže da možda raste i veličina naših mozgova.
Zagrevanje koje se dogodilo nakon završetka poslednjeg ledenog doba takođe može biti faktor. Stibel je rekao da dva biološka principa, poznata kao Bergmanovo i Alenovo pravilo, navode da "tela i organi imaju tendenciju da postanu vitkiji u toplijim klimama kako bi povećali površinu i raspršili toplotu".
Drugo moguće objašnjenje jeste da se sama ljudska inteligencija promenila jer smo preuzeli specijalizovanije poslove i delimo više informacija jedni sa drugima, što znači da ne moramo svi da znamo sve, već samo deo znanja potreban da društvo funkcioniše.
Pročitaj još
DeSilva je rekao da je njegov tim predložio da su "povećanje populacije, kasnija specijalizacija ljudi za određene uloge u društvu i rast kolektivne inteligencije možda doprineli smanjenju veličine individualnog mozga, kao što je modelovano kod nekih eusocijalnih insekata poput mrava i osa". Na primer, "ja sam dovoljno dobar antropolog i anatomista, ali sigurno ne biste želeli da vam popravljam automobil ili ulažem penzionu štednju na Volstritu".
Stibel se slaže da je to značajan faktor.
"Neke vrste mrava koje razvijaju složene društvene sisteme pokazuju slično smanjenje veličine individualnog mozga dok kolonija preuzima veći deo kognitivnog opterećenja. Izgleda da smo uradili nešto izuzetno slično pomoću kulture i tehnologije. Ono što naše istraživanje sugeriše jeste da smo prošli kroz fundamentalnu promenu u načinu na koji funkcioniše kognicija. Umesto da se oslanjamo isključivo na individualnu moždanu snagu, postali smo izuzetno zavisni od kulturnih i tehnoloških mreža", rekao je on.
Stibel je napomenuo da veliki mozgovi mogu biti teret, jer troše više energije, što zahteva da ljudi jedu više hrane kako bi preživeli.
"Veliki mozgovi su metabolički skupi, troše oko 20 odsto naše energije u mirovanju i proizvode značajnu količinu toplote. Tokom perioda kada je hrane malo, kao tokom ledenog doba, to može dovesti do toga da ljudi sa većim mozgovima češće umiru od gladi."
To ne znači da su ljudi pametniji ili gluplji nego ranije; to samo pokazuje da je naša inteligencija drugačija.
"Verovatno smo zamenili deo sirove računarske sposobnosti mogućnošću korišćenja kolektivne inteligencije. Da li je to dobitak ili gubitak zavisi isključivo od toga kako definišete inteligenciju. I, naravno, od toga koliko će se dugoročno stabilnim pokazati kulturni i tehnološki sistemi od kojih sada zavisimo", rekao je Stibel.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 4
NS
Ognjen
Cinjenica je da su ljudi sve nesposobniji. Za skoro sve se koriste eksterni resursi i precice.
Polazim od sebe, koliko sam samo znao telefonskih brojeva napamet, a sada mozda samo 5-6.
Preduslov za stvaranje sinapsi i razvoj neuronske mreze je razmisljanje. Ako sve dobijes na gotovo - toga nema. Ako ne moras da zakljucujes iz nekih prethodnih iskustava i da povezujes cinjenice, to ne znaci da si pametniji.
INTELIGENCIJA JE SPOSOBNOST SNALAZENJA U NEPOZNATOJ SITUACIJI ( bez spoljnih resursa).
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar