Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Foto: 021.rs (AI)
Ali da li je moguće da postajemo pametniji dok nam se mozak smanjuje?
Prvo, važno je napomenuti da veći mozak ne znači nužno i veću inteligenciju, rekao je Džeremi DeSilva, profesor antropologije na Dartmut koledžu. Veličina mozga "samo je slabo povezana sa merama inteligencije kod ljudi. Mozak Alberta Ajnštajna, na primer, bio je prilično mali, a on je bio Ajnštajn", rekao je za Live Science.
U Ajnštajnovom slučaju, izgleda da izuzetni obrasci savijanja u nekoliko regiona njegovog mozga mogu pomoći u objašnjenju njegovog genija. Iako postoji određena rasprava, studije sugerišu da postoji mala ili nikakva veza između naše inteligencije i veličine mozga kod ljudi.
Da li su se ljudski mozgovi smanjili?
Ne slažu se svi naučnici oko toga da li su ljudski mozgovi postali manji. Međutim, mnogi stručnjaci rekli su da postoje dokazi o smanjivanju tokom vremena.
"Moje istraživanje pokazuje da se veličina ljudskog mozga smanjila tokom čitavog holocena za oko 10 odsto zapremine ili prosečno oko 150 mililitara", rekao je Maciej Heneberg, emeritus profesor antropološke i komparativne anatomije na Univerzitetu u Adelejdu u Australiji.
Holocen je epoha koja je usledila nakon poslednjeg ledenog doba i traje od pre 11.700 godina do danas. U svom istraživanju, Heneberg je proučavao veličinu mozga analizirajući lobanje iz celog sveta. U mnogim slučajevima, lično je analizirao skelete.
Važno je zapamtiti da se Homo sapiens pojavio pre oko 300.000 godina, pa bi smanjivanje mozga koje je počelo pre oko 11.700 godina bilo relativno skorašnji razvoj.
Drugi naučnici prijavili su slične nalaze.
"Naša laboratorija smatra da trenutno dostupni podaci pokazuju jasan, globalni trend ka smanjenju veličine mozga u novijem vremenu", rekao je DeSilva, čije je istraživanje obuhvatilo više od 5.000 lobanja ljudi koji su živeli u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. Mnoge lobanje datiraju iz holocena.
Džef Stibel, koji ima doktorat iz nauke o mozgu i objavio je brojne radove na temu smanjivanja mozga, rekao je da se "period zagrevanja tokom holocena poklopio sa smanjenjem veličine mozga modernih ljudi za više od 10 odsto". Stibel je učestvovao u DeSilvinom istraživanju, a zatim prikupio dodatne podatke analizirajući veličinu mozga kod približno 800 dodatnih lobanja iz celog sveta.
Međutim, neki naučnici se ne slažu. Istraživanje Brajana Vilmoraa, vanrednog profesora antropologije na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu i njegovog tima nije pronašlo dokaze da se ljudski mozak smanjuje.
"Ne vidim nikakav dokaz da su se naši mozgovi promenili na bilo koji značajan način otkako smo dobili svoj moderni oblik", rekao je Vilmor.
Neki kažu da treba uzeti u obzir više nijansi.
"Veličina mozga kod nekih ljudskih populacija smanjila se tokom poslednjih 15.000 godina. Ali postoje određene složenosti", rekao je Džon Hoks, profesor antropologije na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
Hoks je napomenuo da skupovi podataka o veličini mozga imaju tendenciju da preterano predstavljaju muškarce evropskog porekla, što otežava utvrđivanje da li postoji globalni trend među raznovrsnim populacijama.
"Veličina mozga ponovo je počela da raste tokom poslednjih 150 godina u industrijalizovanim zemljama. To je verovatno uglavnom povezano sa ishranom i povezano sa veličinom tela, ali nije jasno da li veličina tela objašnjava čitav efekat zbog ograničenih podataka", rekao je Hoks.
Zašto se ljudski mozgovi smanjuju?
Ako su se naši mozgovi smanjili, zašto se to desilo? Naučnici su predložili nekoliko ideja.
Jedna ima veze sa uvođenjem poljoprivrede.
"Tokom holocena, ljudi su postepeno uvodili proizvodnju hrane, poput poljoprivrede i stočarstva, što im je omogućilo da žive u većim zajednicama. Sirova fizička snaga potrebna za lov na krupnu divljač i zaštitu porodica od snažnih predatora postala je manje neophodna, dok je manja veličina tela zahtevala manje hrane, pa je prirodna selekcija favorizovala takve osobine", rekao je Heneberg.
Zapravo, nisu se smanjili samo naši mozgovi; smanjila su se i naša tela.
"Na kraju ledenog doba prosečna visina muškaraca bila je oko 1,75 metara, dok je u poljoprivrednim zajednicama srednjeg holocena bila oko 1,65 metara. Telesna masa se još više smanjila jer vidimo tanje i manje robusne ljudske kosti", rekao je Henebrg.
Visina je nedavno ponovo porasla u nekim delovima sveta, a Hoks kaže da možda raste i veličina naših mozgova.
Zagrevanje koje se dogodilo nakon završetka poslednjeg ledenog doba takođe može biti faktor. Stibel je rekao da dva biološka principa, poznata kao Bergmanovo i Alenovo pravilo, navode da "tela i organi imaju tendenciju da postanu vitkiji u toplijim klimama kako bi povećali površinu i raspršili toplotu".
Drugo moguće objašnjenje jeste da se sama ljudska inteligencija promenila jer smo preuzeli specijalizovanije poslove i delimo više informacija jedni sa drugima, što znači da ne moramo svi da znamo sve, već samo deo znanja potreban da društvo funkcioniše.
Pročitaj još
DeSilva je rekao da je njegov tim predložio da su "povećanje populacije, kasnija specijalizacija ljudi za određene uloge u društvu i rast kolektivne inteligencije možda doprineli smanjenju veličine individualnog mozga, kao što je modelovano kod nekih eusocijalnih insekata poput mrava i osa". Na primer, "ja sam dovoljno dobar antropolog i anatomista, ali sigurno ne biste želeli da vam popravljam automobil ili ulažem penzionu štednju na Volstritu".
Stibel se slaže da je to značajan faktor.
"Neke vrste mrava koje razvijaju složene društvene sisteme pokazuju slično smanjenje veličine individualnog mozga dok kolonija preuzima veći deo kognitivnog opterećenja. Izgleda da smo uradili nešto izuzetno slično pomoću kulture i tehnologije. Ono što naše istraživanje sugeriše jeste da smo prošli kroz fundamentalnu promenu u načinu na koji funkcioniše kognicija. Umesto da se oslanjamo isključivo na individualnu moždanu snagu, postali smo izuzetno zavisni od kulturnih i tehnoloških mreža", rekao je on.
Stibel je napomenuo da veliki mozgovi mogu biti teret, jer troše više energije, što zahteva da ljudi jedu više hrane kako bi preživeli.
"Veliki mozgovi su metabolički skupi, troše oko 20 odsto naše energije u mirovanju i proizvode značajnu količinu toplote. Tokom perioda kada je hrane malo, kao tokom ledenog doba, to može dovesti do toga da ljudi sa većim mozgovima češće umiru od gladi."
To ne znači da su ljudi pametniji ili gluplji nego ranije; to samo pokazuje da je naša inteligencija drugačija.
"Verovatno smo zamenili deo sirove računarske sposobnosti mogućnošću korišćenja kolektivne inteligencije. Da li je to dobitak ili gubitak zavisi isključivo od toga kako definišete inteligenciju. I, naravno, od toga koliko će se dugoročno stabilnim pokazati kulturni i tehnološki sistemi od kojih sada zavisimo", rekao je Stibel.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
0
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Komentari 4
NS
Ognjen
Cinjenica je da su ljudi sve nesposobniji. Za skoro sve se koriste eksterni resursi i precice.
Polazim od sebe, koliko sam samo znao telefonskih brojeva napamet, a sada mozda samo 5-6.
Preduslov za stvaranje sinapsi i razvoj neuronske mreze je razmisljanje. Ako sve dobijes na gotovo - toga nema. Ako ne moras da zakljucujes iz nekih prethodnih iskustava i da povezujes cinjenice, to ne znaci da si pametniji.
INTELIGENCIJA JE SPOSOBNOST SNALAZENJA U NEPOZNATOJ SITUACIJI ( bez spoljnih resursa).
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar