Proteini ključni za mozak: Održavaju fokus, raspoloženje i mentalnu energiju

Autor: Index.hr

Život

31.03.2026.

22:35 > 22:35

Proteini, pored ostalog, imaju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Proteini ključni za mozak: Održavaju fokus, raspoloženje i mentalnu energiju

Foto: Pixabay (ilustracija)

Iako se proteini danas dodaju gotovo svemu, većina ljudi ih i dalje doživljava prvenstveno kao nutrijent za izgradnju mišića.

Međutim, proteini igraju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim. Kada je unos proteina prenizak, posledice se mogu osetiti na više načina.

Zašto su proteini ključni za mozak

Mozak se oslanja na proteine iz ishrane kako bi izgradio i održavao strukture i sisteme koji ga čine funkcionalnim, prenosi Index.hr.

"Proteini iz hrane imaju ključnu ulogu u zdravlju mozga jer obezbeđuju aminokiseline, gradivne elemente koje mozak koristi za proizvodnju važnih hemikalija", kaže za Real Simple dijetetičarka Džudi Čodirker.

Ona dodaje da nekoliko neurotransmitera, odnosno ćelijskih glasnika, uključujući dopamin, serotonin i noradrenalin, nastaje iz tih aminokiselina.

"Ako je unos proteina konstantno nizak, telo možda neće moći da podrži optimalnu proizvodnju neurotransmitera, što utiče na mentalnu energiju i emocionalno stanje", kaže dijetetičarka.

Važno je i vreme unosa. To što ste uneli dovoljno proteina pre nekoliko dana ne znači da ste "pokriveni".

"Kako telo ne može da skladišti aminokiseline za kasniju upotrebu, oslanja se na redovan dnevni unos kvalitetnih proteina", objašnjava dijetetičarka Olivia Hamilton.

Kako navodi, kada je količina ili kvalitet proteina neadekvatan, telu nedostaju materijali za ključne funkcije, što može dovesti do gubitka mišićne mase, oslabljenog imuniteta i poremećene obnove ćelija.

Osim proizvodnje neurotransmitera, dugoročni manjak proteina može otežati održavanje mentalne oštrine i fokusa. Poremećena obnova ćelija može uticati na sposobnost mozga da se oporavlja, što može dovesti do slabije koncentracije i sporijeg razmišljanja.

Posledice nedovoljnog unosa proteina

"Kada nemate dovoljno proteina, telo i mozak ne mogu pravilno da obavljaju vitalne funkcije", kaže Hamilton.

To može uticati na raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje, i kratkoročno i dugoročno.

Kratkoročne posledice

Već nakon nekoliko dana nedovoljnog unosa proteina mogu se javiti promene raspoloženja.

"Osobe mogu primetiti pad motivacije, veću glad i izraženiju želju za hranom, jer proteini pomažu u regulaciji hormona apetita", objašnjava Čodirker.

To se može manifestovati kao razdražljivost, umor i anksioznost.

Možete primetiti i slabiji fokus.

"Manjak proteina može dovesti do promena u kognitivnim sposobnostima – takozvana 'moždana magla' biće češća, koncentracija slabija, a razmišljanje sporije", kaže Hamilton.

Takođe, može doći do promena u socijalnom ponašanju. Niži unos triptofana povezan je sa lošijom stabilnošću raspoloženja, pa osoba može biti nervoznija, gubiti nit u razgovoru ili se povlačiti iz društva.

Dugoročne posledice

Hroničan nedostatak proteina tokom meseci ili godina predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje mozga.

"Kada proteini nisu dostupni iz hrane, telo počinje da razgrađuje mišiće kako bi dobilo aminokiseline za ključne funkcije, uključujući i rad mozga", kaže Čodirker.

Ovo može značajno uticati na kognitivne sposobnosti, a starije osobe su posebno ugrožene.

"Dugoročno postoji povećan rizik od demencije i teške depresije", upozorava Hamilton.

U nekim slučajevima posledice je teško potpuno preokrenuti.

"Bez dovoljno aminokiselina, može doći do neurodegeneracije, ozbiljnijih mentalnih poremećaja i strukturnih promena u mozgu", dodaje ona.

Ipak, ako se problem prepozna na vreme, moguće je ublažiti ili delimično preokrenuti posledice uz adekvatan unos proteina i uravnoteženu ishranu. Mozak ima sposobnost oporavka kada dobije potrebne nutrijente.

Koliko proteina je dovoljno?

Potrebe za proteinima razlikuju se u zavisnosti od starosti, pola i nivoa aktivnosti. Opšte preporuke kažu da zdravim odraslim osobama treba između 1,2 i 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno.

Osobe koje redovno vežbaju mogu imati veće potrebe. Stručnjaci savetuju da se proteini rasporede tokom dana – da budu deo svakog obroka i užine, idealno oko četvrtine tanjira.

Važan je i kvalitet proteina. Kombinacija izvora poput mesa, mahunarki, ribe, jaja i mlečnih proizvoda obezbeđuje raznovrstan spektar aminokiselina.

Ipak, više nije uvek bolje. Za većinu zdravih osoba gornja granica unosa je oko dva grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mozak protein

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.