Proteini ključni za mozak: Održavaju fokus, raspoloženje i mentalnu energiju
Proteini, pored ostalog, imaju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Iako se proteini danas dodaju gotovo svemu, većina ljudi ih i dalje doživljava prvenstveno kao nutrijent za izgradnju mišića.
Međutim, proteini igraju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim. Kada je unos proteina prenizak, posledice se mogu osetiti na više načina.
Zašto su proteini ključni za mozak
Mozak se oslanja na proteine iz ishrane kako bi izgradio i održavao strukture i sisteme koji ga čine funkcionalnim, prenosi Index.hr.
"Proteini iz hrane imaju ključnu ulogu u zdravlju mozga jer obezbeđuju aminokiseline, gradivne elemente koje mozak koristi za proizvodnju važnih hemikalija", kaže za Real Simple dijetetičarka Džudi Čodirker.
Ona dodaje da nekoliko neurotransmitera, odnosno ćelijskih glasnika, uključujući dopamin, serotonin i noradrenalin, nastaje iz tih aminokiselina.
"Ako je unos proteina konstantno nizak, telo možda neće moći da podrži optimalnu proizvodnju neurotransmitera, što utiče na mentalnu energiju i emocionalno stanje", kaže dijetetičarka.
Važno je i vreme unosa. To što ste uneli dovoljno proteina pre nekoliko dana ne znači da ste "pokriveni".
"Kako telo ne može da skladišti aminokiseline za kasniju upotrebu, oslanja se na redovan dnevni unos kvalitetnih proteina", objašnjava dijetetičarka Olivia Hamilton.
Kako navodi, kada je količina ili kvalitet proteina neadekvatan, telu nedostaju materijali za ključne funkcije, što može dovesti do gubitka mišićne mase, oslabljenog imuniteta i poremećene obnove ćelija.
Osim proizvodnje neurotransmitera, dugoročni manjak proteina može otežati održavanje mentalne oštrine i fokusa. Poremećena obnova ćelija može uticati na sposobnost mozga da se oporavlja, što može dovesti do slabije koncentracije i sporijeg razmišljanja.
Posledice nedovoljnog unosa proteina
"Kada nemate dovoljno proteina, telo i mozak ne mogu pravilno da obavljaju vitalne funkcije", kaže Hamilton.
To može uticati na raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje, i kratkoročno i dugoročno.
Kratkoročne posledice
Već nakon nekoliko dana nedovoljnog unosa proteina mogu se javiti promene raspoloženja.
"Osobe mogu primetiti pad motivacije, veću glad i izraženiju želju za hranom, jer proteini pomažu u regulaciji hormona apetita", objašnjava Čodirker.
To se može manifestovati kao razdražljivost, umor i anksioznost.
Možete primetiti i slabiji fokus.
"Manjak proteina može dovesti do promena u kognitivnim sposobnostima – takozvana 'moždana magla' biće češća, koncentracija slabija, a razmišljanje sporije", kaže Hamilton.
Takođe, može doći do promena u socijalnom ponašanju. Niži unos triptofana povezan je sa lošijom stabilnošću raspoloženja, pa osoba može biti nervoznija, gubiti nit u razgovoru ili se povlačiti iz društva.
Pročitaj još
Dugoročne posledice
Hroničan nedostatak proteina tokom meseci ili godina predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje mozga.
"Kada proteini nisu dostupni iz hrane, telo počinje da razgrađuje mišiće kako bi dobilo aminokiseline za ključne funkcije, uključujući i rad mozga", kaže Čodirker.
Ovo može značajno uticati na kognitivne sposobnosti, a starije osobe su posebno ugrožene.
"Dugoročno postoji povećan rizik od demencije i teške depresije", upozorava Hamilton.
U nekim slučajevima posledice je teško potpuno preokrenuti.
"Bez dovoljno aminokiselina, može doći do neurodegeneracije, ozbiljnijih mentalnih poremećaja i strukturnih promena u mozgu", dodaje ona.
Ipak, ako se problem prepozna na vreme, moguće je ublažiti ili delimično preokrenuti posledice uz adekvatan unos proteina i uravnoteženu ishranu. Mozak ima sposobnost oporavka kada dobije potrebne nutrijente.
Koliko proteina je dovoljno?
Potrebe za proteinima razlikuju se u zavisnosti od starosti, pola i nivoa aktivnosti. Opšte preporuke kažu da zdravim odraslim osobama treba između 1,2 i 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno.
Osobe koje redovno vežbaju mogu imati veće potrebe. Stručnjaci savetuju da se proteini rasporede tokom dana – da budu deo svakog obroka i užine, idealno oko četvrtine tanjira.
Važan je i kvalitet proteina. Kombinacija izvora poput mesa, mahunarki, ribe, jaja i mlečnih proizvoda obezbeđuje raznovrstan spektar aminokiselina.
Ipak, više nije uvek bolje. Za većinu zdravih osoba gornja granica unosa je oko dva grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar