Naučnici napravili korak bliže "oživljavanju" mozga nakon zamrzavanja
"Kriosan" ostaje u domenu naučne fantastike, ali istraživači su sve bliži obnavljanju funkcije mozga nakon dubokog zamrzavanja.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U naučnoj fantastici nije retkost radnja u kojoj krioprezervirani čovek putuje kroz vreme. Telo mu je duboko zamrznuto, a zatim odmrznuto, i ponovo probuđeno u sledećoj deceniji ili veku, sa svim očuvanim mentalnim i fizičkim sposobnostima, prenosi RTS.
Istraživači koji pokušavaju kriogeno zamrzavanje i odmrzavanje moždanog tkiva ljudi i drugih životinja, uglavnom mladih kičmenjaka, već su pokazali da neuronsko tkivo može preživeti zamrzavanje na ćelijskom nivou i, nakon odmrzavanja, ostati donekle funkcionalno.
Međutim, nije bilo moguće u potpunosti obnoviti procese neophodne za pravilno funkcionisanje mozga što podrazumeva neuronske aktivnosti, ćelijski metabolizam i plastičnost mozga.
Tim naučnika iz Nemačke međutim, demonstrirao je metod za krioprezervaciju i odmrzavanje mozga miševa koji ostavlja deo funkcionalnosti netaknutim.
Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences 3 detaljno opisuje upotrebu metode koja se zove vitrifikacija, a koja održava tkivo u staklastom stanju, zajedno sa procesom odmrzavanja koji čuva živo tkivo.
"Ako je funkcija mozga emergentno svojstvo njegove fizičke strukture, kako je možemo oporaviti od potpunog zastoja", pita Aleksandar German, neurolog sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg u Nemačkoj i glavni autor studije. Nalazi, kaže on, ukazuju na potencijal da se jednog dana zaštiti mozak tokom bolesti ili nakon teške povrede, uspostave banke organa, pa čak i postigne krioprezervacija celog tela sisara.
Pročitaj još
Kristali leda oštećuju strukturu tkiva mozga
Glavni razlog zašto se mozak bori da se oporavi od smrzavanja je oštećenje izazvano formiranjem kristala leda. Oni pomeraju ili probijaju osetljivu nanostrukturu tkiva, narušavajući ključne ćelijske procese
"Pored leda, moramo uzeti u obzir nekoliko faktora, uključujući osmotski stres i toksičnost usled krioprotektanta", kaže German.
German i njegove kolege su se okrenuli metodi krioprezervacije bez leda koja se zove vitrifikacija u nastojanju da sačuvaju funkciju mozga.
Vitrifikacija hladi tečnosti dovoljno brzo da zarobi molekule u neorganizovanom, staklastom stanju pre nego što imaju priliku da formiraju kristale leda.
"Želeli smo da vidimo da li bi funkcija mogla da se ponovo pokrene nakon potpunog prestanka molekularne mobilnosti u staklastom stanju", objasnio je German.
Prvo su istraživači testirali svoju metodu na delovima mozga miša debljine 350 mikrometara, koje su uključivale hipokampus, odnosno središte mozga zaduženo za pamćenje i prostornu navigaciju.
Delovi mozga su prethodno tretirani u rastvoru koji sadrži hemikalije za krioprezervaciju pre nego što su brzo ohlađeni tečnim azotom na -196 ºC. Zatim su čuvani u zamrzivaču na -150 ºC u staklastom stanju između deset minuta i sedam dana.
Nakon odmrzavanja delova mozga u toplim rastvorima, tim je analizirao tkivo kako bi utvrdio da li je zadržalo bilo kakvu funkcionalnu aktivnost. Mikroskopskim analizama pokazano je da su neuronske i sinaptičke membrane bile netaknute, a testovi mitohondrijalne aktivnosti nisu otkrili metabolička oštećenja.
Elektro-snimci neurona pokazali su da su, uprkos umerenim odstupanjima u poređenju sa kontrolnim ćelijama, reakcije neurona na električne stimuluse bile blizu normalnih.
Hipokampalni neuronski putevi su i dalje pokazivali sinaptičko jačanje ili "dugoročnu potencijaciju" koja je u osnovi učenja i pamćenja. Međutim, pošto se takvi preseci prirodno degradiraju, posmatranja su bila ograničena na nekoliko sati.
Naučnicima ostaje da daljim i obuhvatnijim analizama dobiju više podataka koji bi bili korisni uglavnom u praksi, za čuvanje organa.
Mritjundžaj Kotari, iz Deppartmana za mašinstvo na Univerzitetu Nju Hempšir u Daremu, kaže da studija unapređuje najsavremeniju tehnologiju krioprezervacije moždanog tkiva: "Ovakav napredak je ono što postepeno pretvara naučnu fantastiku u naučnu mogućnost". Međutim, dodaje da primene poput dugoročnog skladištenja velikih organa ili tela sisara ostaju daleko iznad mogućnosti studije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Neobična anketa pitala Amerikance: Da li mislite da biste mogli da prebijete Trampa?
10.05.2026.•
0
Ove nedelje, na događaju u Beloj kući posvećenom fizičkoj spremnosti, Donald Tramp pitao je jednog dečaka: "Misliš da bi mogao da me pobediš u tuči?"
U Starom Rimu plaćao se porez na mokraću
10.05.2026.•
0
U istoriji Rimskog Carstva ime cara Tita Flavija Vespazijana često se povezuje s obnovom finansijske stabilnosti nakon burnog građanskog rata poznatog kao Godina četiri cara.
Rubin od 11.000 karata otkriven u Mjanmaru
10.05.2026.•
0
Mediji u Mjanmaru preneli su da je otkriven ogroman rubin od 11.000 karata, jedan od najvećih ikada pronađenih u ovoj zemlji jugoistočne Azije, poznatoj po dragom kamenju.
Jedna avio-kompanija zapošljava pilote i plaća ih 85.000 evra godišnje - ali ne da lete
10.05.2026.•
0
"British Airways" trenutno zapošljava pilote za širokotrupne avione, ali izabrani kandidati zapravo neće poletati niti sletati avionima.
Bankarska službenica spustila slušalicu papi Lavu XIV
07.05.2026.•
3
Nakon što je izabran u Rimu za poglavara rimokatoličke crkve, papa Lav XIV telefonirao je svojoj američkoj banci da promeni kontakt podatke, ali ga je službenica odbila i odmah prekinula vezu kada se predstavio.
VIDEO Ovo nije R2-D2 iz Ratova zvezda: Uređaj koji se pravio u Subotici i bio u domovima širom Jugoslavije
07.05.2026.•
4
U domovima širom bivše Jugoslavije 70-ih i 80-ih godina prošlog veka mogao se pronaći zanimljiv i tada vrlo popularan uređaj, osveživač prostora proizveden 1977. godine u Subotici.
BROJ PO BROJ: Ko će pre stići?
04.05.2026.•
3
Brojevi su pred vama i čekaju da ih povežete pravilnim redosledom.
Jezero "Međunožje" i "Još jedno jezero": Kanada ima više jezera nego ideja za njihova imena
04.05.2026.•
0
Kanada nije samo zemlja sa najviše jezera na svetu. Ona je zemlja u kojoj voda definiše pejzaž, istoriju i svakodnevni život.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar