Možda konačno utvrđeno zašto leva strana mozga kontroliše desnu stranu tela i obrnuto

Autor: 021.rs

Zabava

08.11.2026.

12:30 > 14:33

Zašto leva strana mozga kontroliše desnu stranu tela, dok desna kontroliše levu?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Možda konačno utvrđeno zašto leva strana mozga kontroliše desnu stranu tela i obrnuto

Foto: Pixabay

Naučnici su predložili novo objašnjenje ove neobične organizacije nervnog sistema, čiji koreni možda sežu više od 500 miliona godina u prošlost.

Neuronaučnici Martin Vesendorf sa Univerziteta Minesota i Danijel Vang istraživali su evolutivno poreklo ukrštenih nervnih veza, koje povezuju jednu stranu mozga sa suprotnom stranom tela.

U studiji objavljenoj u časopisu "Frontiers in Neuroanatomy" izneli su hipotezu da su ove veze možda nastale zato što je evolucija razvijala nove nervne puteve oko drevnog vizuelnog sistema, prenosi Science Daily.

Sve je možda počelo od očiju

Kada svetlost prođe kroz očno sočivo, slika koja se projektuje na mrežnjaču je obrnuta. Informacije iz desnog vidnog polja obrađuju se u levoj strani mozga, dok se informacije iz levog vidnog polja obrađuju u desnoj.

Ovi signali prolaze kroz optičku hijazmu, strukturu u kojoj se ukrštaju određena nervna vlakna, a deo informacija stiže do optičkog tektuma, drevne oblasti srednjeg mozga koja pomaže u brzim reakcijama na vizuelne nadražaje.

Kod sisara ova struktura poznata je kao gornji kolikulus. Ona omogućava brze reakcije, poput instinktivnog okretanja glave prema iznenadnom pokretu. Pošto optički tektum postoji kod svih kičmenjaka, naučnici smatraju da je reč o jednoj od najstarijih struktura nervnog sistema.

Istraživači pretpostavljaju da je upravo njegova organizacija mogla da posluži kao osnova za razvoj drugih ukrštenih nervnih puteva.

Ukršteni putevi za čula i pokrete

Naučnici su analizirali nekoliko važnih nervnih puteva koji prenose informacije između mozga, kičmene moždine i ostatka tela.

Jedan od njih, put zadnjih stubova kičmene moždine, prenosi informacije o dodiru, vibracijama i položaju delova tela. Njegovi signali prelaze na suprotnu stranu u moždanom stablu.

Drugi, spinotalamički trakt, prenosi informacije o bolu, svrabu i određenim vrstama dodira, a ukršta se već u kičmenoj moždini.

Ovakvi putevi prisutni su kod različitih grupa kičmenjaka, uključujući sisare, ptice, gmizavce i vodozemce, dok pojedini postoje i kod ajkula i raža. To ukazuje na njihovo veoma staro evolutivno poreklo.

Ukrštena organizacija postoji i u sistemima koji kontrolišu pokrete.

Tektospinalni put omogućava brze reakcije na vizuelne, zvučne i druge nadražaje. Na primer, kada iznenada primetimo automobil koji nam se približava, ovaj nervni put pomaže da se instinktivno okrenemo prema njemu.

Rubrospinalni put učestvuje u kontroli udova, dok kortikospinalni trakt ima posebno važnu ulogu kod ljudi jer omogućava precizne pokrete, uključujući finu kontrolu prstiju.

Kako su ljudi razvili precizne pokrete?

Istraživači smatraju da su napredne motoričke sposobnosti ljudi možda nastale prilagođavanjem starijih nervnih puteva.

Kortikospinalni trakt kod većine sisara prvenstveno utiče na obradu čulnih informacija. Međutim, kod primata, uključujući ljude, njegova vlakna dopiru i do delova kičmene moždine odgovornih za kontrolu mišića.

To omogućava složene i precizne radnje, poput koordinisanih pokreta prstiju.

Prema naučnicima, evolucija možda nije stvorila potpuno nov sistem, već je postojećem nervnom putu dodelila dodatnu funkciju.

Objašnjenje staro više od 500 miliona godina

Istraživači pretpostavljaju da su najraniji vizuelni sistemi uspostavili obrazac prema kojem se nervni putevi ukrštaju i povezuju suprotne strane tela i mozga.

Pošto svi današnji kičmenjaci imaju optičku hijazmu i optički tektum, moguće je da su ove strukture postojale još kod primitivnih riba bez vilica tokom kambrijuma, pre približno 538 do 486 miliona godina.

Ako je hipoteza tačna, osnovna organizacija ukrštenih nervnih veza nastala je više od pola milijarde godina pre pojave savremenog čoveka.

Naučnici smatraju da bi se ova pretpostavka mogla proveriti analizom fosilizovanih lobanja drevnih riba bez vilica, u potrazi za anatomskim dokazima postojanja ovih struktura.

Evolutivno nasleđe, a ne nužno prednost

Novo objašnjenje dovodi u pitanje pretpostavku da je svaka neobična biološka karakteristika nastala zato što je pružala neposrednu prednost u preživljavanju.

Evolucija često prilagođava već postojeće strukture umesto da razvija potpuno nove.

Zbog toga ukrštene veze u mozgu možda nisu nastale zato što je kontrolisanje suprotne strane tela bilo efikasnije, već zato što su kasniji nervni sistemi nasledili organizaciju drevnih vizuelnih puteva.

Ako se hipoteza potvrdi, neobična povezanost moždanih hemisfera sa suprotnim stranama tela mogla bi da predstavlja jedno od najdugotrajnijih evolutivnih nasleđa nervnog sistema.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mozak

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.