Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Foto: 021.rs (AI)
Urolog dr Mutahar Ahmed upoređuje telo s automobilom kako bi naglasio važnost prevencije.
"Nećete valjda čekati da počne da se dimi iz motora i tek onda promeniti ulje, zar ne? Ista je stvar i s vašim organima", ističe on za Parade.
Studija provedena u Velikoj Britaniji 2023. na više od 5.500 ljudi pokazala je da gotovo 20 odsto ispitanika ima barem jedan organ koji ubrzano stari.
Nažalost, to može povećati rizik od smrti. Ipak, taj ishod nije neizbežan, a razumevanje koji su delovi tela podložniji bržem starenju ključan je korak u preuzimanju kontrole nad sopstvenim zdravljem.
Prema mišljenju stručnjaka, bubrezi su organ koji može da stari brže od ostalih, što predstavlja značajan zdravstveni problem.
"Bubrezi su glavni sistem za filtriranje u telu, a svaki dan prečiste gotovo 190 litara krvi. Oni uklanjaju otpadne materije i višak tečnosti, uravnotežuju ključne minerale poput natrijuma i kalijuma, pomažu u regulaciji krvnog pritiska, aktiviraju vitamin D za zdravlje kostiju i proizvode hormone koji podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca", objašnjava dr Dejvid A. Taub, direktor urološke onkologije na Institutu za rak Lin, prenosi Index.hr.
Naučna zajednica još pokušava precizno da utvrdi zašto bubrezi stare brže od drugih organa.
"Ne znamo zašto se to događa", priznaje dr Samir Parik, načelnik odeljenja za nefrologiju na "UT Southwestern". Njegov tim nedavno je objavio studiju s teorijom da se trošenje bubrega može otkriti merenjem oštećenja "baterija" koje pokreću funkcije u našim ćelijama.
"Te 'baterije' su naše mitohondrije. Mitohondrije sadrže sopstveni genetski kod i smatramo da se to trošenje upisuje u mitohondrijsku DNK na način koji oštećuje funkciju bubrežnih ćelija", kaže dr Parik.
Ova teorija nudi nadu jer, kako dodaje, "otvara mogućnost merenja trošenja pre nego što postane medicinski problem, a potencijalno i intervencije za popravak DNK koda".
Drugi lekari, poput dr Tauba, ističu da su bubrezi jedan od "metabolički najaktivnijih organa u telu" i da njihov neprestani rad doprinosi bržem starenju.
"Bubrezi svakog dana desetak puta profiltriraju celokupnu zalihu krvi, izlažući svoje osetljive strukture toksinima, oscilacijama krvnog pritiska i oksidativnom stresu", objašnjava dr Taub.
Dodaje da uobičajena stanja poput visokog krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi i gojaznosti mogu direktno oštetiti bubrege. Dr Ahmed se slaže i napominje da bubrezi sporije stare kod osoba bez tih bolesti.
"Za razliku od nekih organa, bubrezi imaju i ograničenu sposobnost regeneracije; jednom izgubljene jedinice za filtriranje, zvane nefroni, ne mogu se zameniti", zaključuje dr Taub.
Šta se događa u telu dok bubrezi stare?
Starenje bubrega podrazumeva postepeno slabljenje njihove sposobnosti filtriranja, što se događa s vremenom.
"S godinama se broj nefrona prirodno smanjuje, a krvni sudovi koji ih snabevaju mogu otvrdnuti", kaže dr Ahmed. To smanjenje čini bubrege manje efikasnim, poput začepljenog filtera za kafu.
"I dalje radi, ali ne tako dobro kao pre", slikovito objašnjava.
Kako bubrezi gube na efikasnosti, otpadne materije se mogu taložiti u krvi.
"Telo može da zadržava višak tečnosti i soli, što može uzrokovati oticanje i visok krvni pritisak. Takođe se može poremetiti ravnoteža minerala u krvi, što može uticati na druge organe i sisteme", upozorava dr Ahmed.
Ipak, starenje bubrega je prirodan proces.
"Počevši od 30-ih i 40-ih godina života, funkcija bubrega svake godine se pomalo smanjuje, u proseku oko jedan odsto ili manje kod zdravih ljudi. Mnogi i u 70-im ili 80-im godinama imaju sasvim adekvatnu funkciju bubrega", kaže dr Ahmed.
Problem je što ni normalno starenje ni stvarna bolest bubrega često ne daju jasne simptome.
"Zapravo, devet od deset Amerikanaca kojima je dijagnostikovana bolest bubrega nije imalo nikakve značajne simptome pre dijagnoze. Najlakši način da proverite zdravlje svojih bubrega jeste da poznajete svoje zdravstvene pokazatelje - krvni pritisak, šećer u krvi i da li je vaša težina previsoka za vašu građu", ističe dr Parik.
Ako ste zabrinuti, razgovarajte sa doktorom. S napredovanjem bolesti mogu se pojaviti simptomi poput umora, problema s koncentracijom i spavanjem, suve kože koja svrbi, češćeg mokrenja i oticanja nogu i gležnjeva.
Pročitaj još
Šta možete preduzeti?
"Dobra vest je da se na starenje bubrega, iako je donekle neizbežno, može uticati", poručuje dr Taub. Stručnjaci predlažu tri ključna koraka.
Prvo, kontrolišite krvni pritisak i šećer u krvi. Hipertenzija i dijabetes vodeći su uzroci bolesti bubrega.
"Tokom vremena, oni mogu oštetiti osetljive krvne sudove u bubrezima. Održavanje tih vrednosti u zdravom rasponu najvažnija je stvar koju možete učiniti za svoje bubrege", naglašava dr Ahmed.
Drugo, hranite se uravnoteženo. Dr Taub preporučuje ishranu poput mediteranske ili DASH dijete, bogate voćem, povrćem, celim žitaricama i mahunarkama.
"Ove dijete smanjuju upalu, snižavaju krvni pritisak i smanjuju proizvodnju otpadnih materija koje bubrezi moraju da filtriraju. Održavanje unosa natrijuma ispod 2.300 mg dnevno pomaže u zaštiti bubrega od štetnih efekata visokog krvnog pritiska", objašnjava.
Treće, pijte dovoljno tečnosti.
"Pijenje dovoljno vode pomaže bubrezima da izbace natrijum i toksine iz tela. Zamislite to kao pomoć pri ispiranju filtera. Ciljajte na oko 1,5 do dve litre dnevno, ali to može varirati u zavisnosti od individualnih potreba", savjetuje dr Ahmed.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
1
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar