Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Foto: Pixabay
U saopštenju povodom 12. marta, Svetskog dana bubrega, piše da se u ovom trenutku više od 4.000 pacijenata u Srbiji nalazi na nekom vidu zamene bubrežne funkcije, hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi.
To udruženje je, zato, posebno ukazalo na značaj ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja.
Stručnjaci upozoravaju da je reč o svojevrsnoj epidemiji savremenog doba, a poseban problem predstavlja činjenica da bolest dugo ne daje nikakve simptome, pa se često otkriva tek u uznapredovalim stadijumima, upozorava se u saopštenju.
"Zbog toga je izuzetno važno da se bolest aktivno traži kod rizičnih grupa, pre svega kod osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, kod starijih osoba, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega", kazao je nefrolog u Kliničko-bolničkom centru "Zvezdara" Petar Đurić.
Pacijenti. kako je naveo, imaju znatno veći rizik od infarkta, poremećaja srčanog ritma i moždanog udara, zbog čega je rano otkrivanje i lečenje bolesti ključno ne samo za očuvanje funkcije bubrega, već i za prevenciju ozbiljnih srčanih komplikacija.
Napomenuo je da je, kada bolest napreduje do završnih stadijuma, pacijentima potrebna neka od metoda zamene bubrežne funkcije, hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija.
"U poslednjih deset godina napravljen je značajan napredak u lečenju hronične bolesti bubrega i danas postoje lekovi koji istovremeno deluju na više povezanih oboljenja, pomažu u kontroli dijabetesa, lečenju srčane slabosti i usporavanju propadanja bubrežne funkcije", kazao je.
Pročitaj još
Ipak, napomenuo je, problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove, dok ih u slučaju hronične bolesti bubrega moraju sami plaćati.
U saopštenju piše da program transplantacije u Srbiji poslednjih godina beleži značajan napredak, ali da su potrebe pacijenata i dalje velike.
Prema rečima pomoćnika Ministra zdravlja Nebojše Tasića država kontinuirano radi na jačanju transplantacionog programa i povećanju broja donora, ali potrebe su i dalje velike.
"Više od 4.000 ljudi nalazi se na dijalizi i za mnoge od njih transplantacija predstavlja najbolju šansu za kvalitetan i dug život. Zato je važno da se program donacije organa razvija uz podršku čitavog društva", istakao je Tasić.
Po podacima udruženja, kada je reč o transplantacijama, podaci pokazuju da postoji razlog za oprezni optimizam.
Tokom 2025. u Srbiji su obavljene 102 transplantacije, što je najveći broj u poslednjih gotovo deset godina, ne računajući pandemijske godine kada je transplantacioni program bio gotovo zaustavljen.
Prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije, od 1. januara do 27. februara 2026. u Srbiji je obavljeno 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače.
Među transplantiranim organima bilo je 12 bubrega, dve jetre i četiri srca, piše u saopštenju.
"Međutim na žalost u tom periodu šest porodica nije dalo saglasnost za doniranje organa preminulog člana. Zaključno sa krajem februara urađeno je ukupno 28 transplantacija, što daje nadu da bi 2026. godina mogla da nadmaši rezultate iz prethodne godine", navodi se.
Još se dodaje da je potreba za transplantacijama i dalje je velika, oko 1.700 pacijenata u Srbiji čeka novu šansu za život, među njima i blizu 40 dece, dok više od 4.000 pacijenata i dalje koristi neku od metoda zamene bubrežne funkcije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
1
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
0
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Stručnjaci kažu: Treba vežbati uz tišu muziku
08.03.2026.•
0
Lekari su pozvali na smanjenje glasnoće muzike tokom vežbanja nakon što je nova studija pokazala da niža glasnoća nema značajan uticaj na nivo napora pri vežbanju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar