Patite li od "Imejl apneje"?
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Foto: Pixabay
To je česta pojava kod ljudi koji se oslanjaju na elektronsku poštu za posao ili druge aktivnosti koje izazivaju visok nivo stresa.
"Imejl apneja je neformalan izraz koji se koristi za opisivanje nesvesne sklonosti nekih od nas da privremeno zaustavimo disanje ili dišemo pliće dok smo potpuno usredsređeni na ono što se dešava na našim ekranima. To je često povezano sa koncentracijom ili stresom i pritiskom koje osećamo dok pokušavamo da završimo neki zadatak. Nije vezano isključivo za imejl. To radimo i dok šaljemo poruke, skrolujemo sadržaj ili se bavimo drugim oblicima intenzivnog rada", rekla je za HuffPost Keri Hauard, licencirana klinička socijalna radnica i trener za anksioznost.
Kada se ovaj fenomen zadržavanja daha javlja tokom dopisivanja ili skrolovanja, kolokvijalno se naziva "ekranska apneja". Ponekad se naziva i "laptop apneja", rekla je Džejmi Džanko, osnivačica organizacije ReWild Breathwork.
"To je nešto što mnogi od nas rade dok koriste računar ili laptop. U suštini, ono što se dešava jeste da se naša pažnja sužava, naginjemo se ka ekranu, a ono što posmatramo naš nervni sistem gotovo doživljava kao pretnju, pa telo zauzima odbrambeni stav", rekla je Džanko.
Prva stvar koja se dogodi kada se pripremate za nešto? Zadržite dah, istakla je Džanko.
Danika Haris, somatska terapeutkinja i trener iz Teksasa, dodala je: "Kada se pripremamo za nešto, često ulazimo u režim očuvanja energije."
Obaveštenja o imejlovima, kao i neočekivane objave na društvenim mrežama, izazivaju "hroničnu napetost" u našem organizmu.
Kada je reč o pristiglim imejlovima, postoji i osećaj iščekivanja poput "Da li sam nešto pogrešio?" ili "Šta će pošiljalac tražiti od mene?", što dodatno doprinosi plitkom disanju ili zadržavanju daha.
Plitko disanje može pojačati anksioznost
Plitko disanje u grudima, za razliku od dubokog disanja stomakom, šalje signal našem nervnom sistemu da ostane u režimu "bori se ili beži", što predstavlja fiziološki odgovor tela na stres, rekla je Džanko.
Osim toga, kada dišete plitko, što se često dešava kada ste pod stresom ili kada ponovo počnete da dišete nakon zadržavanja daha, ubrzava se rad srca, rekla je Haris.
"Ljudi povećan broj otkucaja srca često tumače kao uznemirenost i anksioznost", objasnila je Haris. Anksioznost, zajedno sa plitkim disanjem, zatim dodatno povećava broj otkucaja srca.
"Ako se to događa, nećemo biti svesni drugih stvari koje se dešavaju u našem telu, pa je veća verovatnoća da će napetost rasti."
Možete stezati vilicu, stiskati pesnice ili podizati ramena, rekla je ona. Sve su to znaci da vaše telo reaguje na unutrašnju napetost.
"Zadržavanje daha, čak i nesvesno, održava telo i um u stanju pojačane budnosti", dodala je Hauard.
Pošto vas stres sa posla često prati tokom čitavog dana, možda ćete primetiti da često zadržavate dah čak i kada ne proveravate imejlove. Ili ćete primetiti da ste hronično napeti ili stegnuti, rekla je Hauard.
"To može dovesti do umora, glavobolja, mišićne napetosti ili osećaja da ste stalno pod tenzijom i na ivici. Možda ćete primetiti i da povremeno duboko uzdahnete, što je način na koji vaše telo pokušava da povrati normalan ritam disanja. Protivteža ovom fiziološkom stresu često su svesna pažnja ili somatske vežbe, jer je njihov cilj da uspore disanje, prodube udah i obezbede kiseonik celom telu", rekla je Hauard.
To omogućava osobi da obrati pažnju na čitavo telo, umesto da nesvesno bude fokusirana samo na napetost u grudima ili ubrzan rad srca.
Telo zatim nastavlja da održava ovaj stresni odgovor.
"Što smo duže u stanju visoke aktivacije i što češće zadržavamo dah, situacija postaje gora jer se potpuno odvajamo od svog tela", rekla je Haris.
Pročitaj još
Kako da obratite pažnju na disanje
Ako primetite da zadržavate dah dok odgovarate na imejl ili da dišete plitko kada dobijete obaveštenje na telefonu, to je u redu. To je normalna reakcija i ne treba da vas bude sramota zbog toga. Ipak, to nije reakcija koja koristi našem mozgu ili telu.
Prvi korak ka promeni jeste svesnost, rekla je Džanko, "a zatim da počnete da primećujete kada zadržavate dah".
Možda ćete otkriti da se to dešava kada stigne imejl, kada dobijete obaveštenje sa Fejsbuka ili čak tokom teškog razgovora licem u lice, rekla je ona.
"Ako govorimo konkretno o 'imejl apneji', obratite pažnju na svoje disanje sledeći put kada otvorite elektronsku poštu. Većina ljudi će otkriti da su verovatno već počeli da zadržavaju dah", rekla je Džanko.
Da biste to sprečili, izdahnite potpuno pre nego što otvorite imejl, spustite oba stopala na pod, opustite vilicu i obratite punu pažnju na ono što se dešava u vašem telu, dodala je Džanko.
"Ovde se ne radi nužno o primeni neke posebne tehnike, već o razvijanju svesti da je to nešto što je vaše telo naučilo da radi tokom vremena", rekla je ona.
Možete isprobati i takozvano koherentno disanje, koje podrazumeva udisaj kroz nos tokom pet sekundi i izdisaj kroz nos tokom pet sekundi, rekla je Džanko.
"To može biti pravi spas na mnogo načina", istakla je. Pomaže da postanete svesni svog disanja i da ga ponovo naučite da bude dublje, punije i da uključuje dijafragmu, a ne samo plitko disanje u grudima.
Plitko disanje u grudima održava nas u stanju pojačane napetosti i stresa, dodala je ona.
Takođe može biti korisno da tokom radnog dana pravite pauze za kratku šetnju ili nekoliko minuta istezanja, rekla je Hauard.
Tehnologija često čini da mnoge stvari deluju kao kriza, iako to nisu. Većina informacija koje stižu putem imejla zapravo je neutralna, ali to je ponekad teško zapamtiti.
"Imejl apneja je podsetnik da sav stres koji doživljavate ne postoji samo u vašem umu. On se pojavljuje i u vašem telu, čak i kada toga niste svesni", rekla je Hauard.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Četiri namirnice bogate mastima za snižavanje krvnog pritiska
06.06.2026.•
0
Hrana koju jedete, uključujući masti, ima veliki uticaj na nivo krvnog pritiska.
Zašto se budimo umorni kad mnogo sanjamo?
05.06.2026.•
0
Mnogi ljudi veruju da ih iscrpljuju intenzivni i živopisni snovi, naročito kada se probude umorni i neispavani.
Menstruacija nakon porođaja: Od čega zavisi njen povratak
04.06.2026.•
0
Telu je nakon porođaja potrebno vreme da se oporavi, pa se menstruacija ne vraća kod svih žena u istom periodu.
Kako sačuvati želudac i jednjak od tableta?
01.06.2026.•
0
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
1
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
1
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
3
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
4
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar