Patite li od "Imejl apneje"?
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
To je česta pojava kod ljudi koji se oslanjaju na elektronsku poštu za posao ili druge aktivnosti koje izazivaju visok nivo stresa.
"Imejl apneja je neformalan izraz koji se koristi za opisivanje nesvesne sklonosti nekih od nas da privremeno zaustavimo disanje ili dišemo pliće dok smo potpuno usredsređeni na ono što se dešava na našim ekranima. To je često povezano sa koncentracijom ili stresom i pritiskom koje osećamo dok pokušavamo da završimo neki zadatak. Nije vezano isključivo za imejl. To radimo i dok šaljemo poruke, skrolujemo sadržaj ili se bavimo drugim oblicima intenzivnog rada", rekla je za HuffPost Keri Hauard, licencirana klinička socijalna radnica i trener za anksioznost.
Kada se ovaj fenomen zadržavanja daha javlja tokom dopisivanja ili skrolovanja, kolokvijalno se naziva "ekranska apneja". Ponekad se naziva i "laptop apneja", rekla je Džejmi Džanko, osnivačica organizacije ReWild Breathwork.
"To je nešto što mnogi od nas rade dok koriste računar ili laptop. U suštini, ono što se dešava jeste da se naša pažnja sužava, naginjemo se ka ekranu, a ono što posmatramo naš nervni sistem gotovo doživljava kao pretnju, pa telo zauzima odbrambeni stav", rekla je Džanko.
Prva stvar koja se dogodi kada se pripremate za nešto? Zadržite dah, istakla je Džanko.
Danika Haris, somatska terapeutkinja i trener iz Teksasa, dodala je: "Kada se pripremamo za nešto, često ulazimo u režim očuvanja energije."
Obaveštenja o imejlovima, kao i neočekivane objave na društvenim mrežama, izazivaju "hroničnu napetost" u našem organizmu.
Kada je reč o pristiglim imejlovima, postoji i osećaj iščekivanja poput "Da li sam nešto pogrešio?" ili "Šta će pošiljalac tražiti od mene?", što dodatno doprinosi plitkom disanju ili zadržavanju daha.
Plitko disanje može pojačati anksioznost
Plitko disanje u grudima, za razliku od dubokog disanja stomakom, šalje signal našem nervnom sistemu da ostane u režimu "bori se ili beži", što predstavlja fiziološki odgovor tela na stres, rekla je Džanko.
Osim toga, kada dišete plitko, što se često dešava kada ste pod stresom ili kada ponovo počnete da dišete nakon zadržavanja daha, ubrzava se rad srca, rekla je Haris.
"Ljudi povećan broj otkucaja srca često tumače kao uznemirenost i anksioznost", objasnila je Haris. Anksioznost, zajedno sa plitkim disanjem, zatim dodatno povećava broj otkucaja srca.
"Ako se to događa, nećemo biti svesni drugih stvari koje se dešavaju u našem telu, pa je veća verovatnoća da će napetost rasti."
Možete stezati vilicu, stiskati pesnice ili podizati ramena, rekla je ona. Sve su to znaci da vaše telo reaguje na unutrašnju napetost.
"Zadržavanje daha, čak i nesvesno, održava telo i um u stanju pojačane budnosti", dodala je Hauard.
Pošto vas stres sa posla često prati tokom čitavog dana, možda ćete primetiti da često zadržavate dah čak i kada ne proveravate imejlove. Ili ćete primetiti da ste hronično napeti ili stegnuti, rekla je Hauard.
"To može dovesti do umora, glavobolja, mišićne napetosti ili osećaja da ste stalno pod tenzijom i na ivici. Možda ćete primetiti i da povremeno duboko uzdahnete, što je način na koji vaše telo pokušava da povrati normalan ritam disanja. Protivteža ovom fiziološkom stresu često su svesna pažnja ili somatske vežbe, jer je njihov cilj da uspore disanje, prodube udah i obezbede kiseonik celom telu", rekla je Hauard.
To omogućava osobi da obrati pažnju na čitavo telo, umesto da nesvesno bude fokusirana samo na napetost u grudima ili ubrzan rad srca.
Telo zatim nastavlja da održava ovaj stresni odgovor.
"Što smo duže u stanju visoke aktivacije i što češće zadržavamo dah, situacija postaje gora jer se potpuno odvajamo od svog tela", rekla je Haris.
Pročitaj još
Kako da obratite pažnju na disanje
Ako primetite da zadržavate dah dok odgovarate na imejl ili da dišete plitko kada dobijete obaveštenje na telefonu, to je u redu. To je normalna reakcija i ne treba da vas bude sramota zbog toga. Ipak, to nije reakcija koja koristi našem mozgu ili telu.
Prvi korak ka promeni jeste svesnost, rekla je Džanko, "a zatim da počnete da primećujete kada zadržavate dah".
Možda ćete otkriti da se to dešava kada stigne imejl, kada dobijete obaveštenje sa Fejsbuka ili čak tokom teškog razgovora licem u lice, rekla je ona.
"Ako govorimo konkretno o 'imejl apneji', obratite pažnju na svoje disanje sledeći put kada otvorite elektronsku poštu. Većina ljudi će otkriti da su verovatno već počeli da zadržavaju dah", rekla je Džanko.
Da biste to sprečili, izdahnite potpuno pre nego što otvorite imejl, spustite oba stopala na pod, opustite vilicu i obratite punu pažnju na ono što se dešava u vašem telu, dodala je Džanko.
"Ovde se ne radi nužno o primeni neke posebne tehnike, već o razvijanju svesti da je to nešto što je vaše telo naučilo da radi tokom vremena", rekla je ona.
Možete isprobati i takozvano koherentno disanje, koje podrazumeva udisaj kroz nos tokom pet sekundi i izdisaj kroz nos tokom pet sekundi, rekla je Džanko.
"To može biti pravi spas na mnogo načina", istakla je. Pomaže da postanete svesni svog disanja i da ga ponovo naučite da bude dublje, punije i da uključuje dijafragmu, a ne samo plitko disanje u grudima.
Plitko disanje u grudima održava nas u stanju pojačane napetosti i stresa, dodala je ona.
Takođe može biti korisno da tokom radnog dana pravite pauze za kratku šetnju ili nekoliko minuta istezanja, rekla je Hauard.
Tehnologija često čini da mnoge stvari deluju kao kriza, iako to nisu. Većina informacija koje stižu putem imejla zapravo je neutralna, ali to je ponekad teško zapamtiti.
"Imejl apneja je podsetnik da sav stres koji doživljavate ne postoji samo u vašem umu. On se pojavljuje i u vašem telu, čak i kada toga niste svesni", rekla je Hauard.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
2
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
1
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar