Urolog otkriva koliko puta dnevno bi ljudi različitog uzrasta trebalo da mokre
Učestalost mokrenja razlikuje se od osobe do osobe, ali promene navika mogu biti i pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja.
Foto: Pixabay
Na to koliko često odlazimo u toalet utiču brojni faktori, od vrste i količine tečnosti koju pijemo do godina i pola.
Specijalista urolog Hamid Abudi iz bolnice "New Victoria" objašnjava da čaj, kafa, alkohol i gazirana pića mogu da podstaknu preteranu aktivnost bešike.
Na učestalost mokrenja utiču i zdravstvena stanja poput infekcija mokraćnih puteva i trudnoće, ali i ozbiljnije bolesti. Ipak, jedan od ključnih faktora su godine, zbog kojih se navike mokrenja tokom života mogu menjati, prenosi Index.hr.
Deca: 6 do 14 puta dnevno
"Mala deca mogu da mokre od osam do 14 puta dnevno, dok se kod starije dece taj broj smanjuje na šest do 12 puta", kaže Abudi.
Ako dete ima potrebu da mokri češće, uzrok može biti anksioznost, unos kofeina, zatvor ili alergija na određenu hranu. Među drugim mogućim razlozima su predugo zadržavanje mokraće, mali kapacitet bešike ili anatomske nepravilnosti.
Tinejdžeri: 4 do 6 puta dnevno
Tinejdžeri u proseku mokre četiri do šest puta dnevno, ali taj broj može da poraste tokom puberteta zbog hormonalnih promena.
Abudi ističe da u većini slučajeva nema razloga za zabrinutost i da se stanje stabilizuje samo od sebe. Ipak, učestalo mokrenje ponekad može da bude znak zdravstvenog problema.
Ako se nastavi, mogući uzroci su infekcije mokraćnih puteva, dijabetes, prekomeran unos kofeina ili, u retkim slučajevima, rak bešike.
Odrasli do 60 godina: 6 do 9 puta dnevno
Za većinu odraslih normalno je da mokre pet do osam puta tokom dana i jednom noću, u zavisnosti od okolnosti. Abudi navodi da žene uglavnom mokre češće od muškaraca.
Jedno istraživanje pokazalo je da žene mokre u proseku 5,6 puta dnevno, a muškarci 4,8 puta.
"Kod žena okidač može biti trudnoća, jer pritisak deteta na matericu izaziva češću potrebu za mokrenjem i nokturiju, odnosno noćno mokrenje", objašnjava Abudi.
Infekcije mokraćnih puteva takođe su veoma česte kod žena i mogu da povećaju učestalost mokrenja.
Pročitaj još
Stariji od 60 godina: do 10 puta dnevno
Sa godinama postaje teže zadržati mokraću jer funkcija bubrega slabi, a mišići bešike gube elastičnost. Prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), češće postaje i noćno mokrenje.
Starije osobe mogu da se bude i do dva puta tokom noći zbog smanjenog nivoa antidiuretskog hormona (ADH), koji učestvuje u regulisanju količine vode u organizmu.
Abudi napominje da stariji ljudi zbog različitih zdravstvenih problema češće uzimaju diuretike, što takođe može da poveća broj odlazaka u toalet.
"Kod muškaraca se sa godinama povećava prostata. To stvara pritisak na bešiku i može da poveća učestalost mokrenja", dodaje on.
Kada potražiti pomoć lekara
Abudi preporučuje odlazak kod lekara ako primetite krv u mokraći ili bilo kakvu značajniju promenu u uobičajenim navikama mokrenja.
Savetuje i konsultaciju sa lekarom ako se noću budite više od jednom zbog potrebe za mokrenjem. Posebno oprezni trebalo bi da budu pušači kod kojih se pojave promene u mokrenju, jer imaju povećan rizik od raka bešike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
14
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 1
Море
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar