Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Prema zdravstvenim podacima prikupljenim od više od devet miliona odraslih osoba u Južnoj Koreji i Sjedinjenim Državama, gotovo svaka osoba koja razvije srčano oboljenje i doživi ozbiljan kardiovaskularni događaj prethodno ima jedan od četiri glavna faktora rizika.
Ti faktori uključuju visok krvni pritisak, visok holesterol, povišen nivo šećera u krvi i pušenje duvana (trenutno ili u prošlosti).
Posmatrani zajedno, ovi faktori prethodili su 99 odsto svih kardiovaskularnih događaja tokom dugoročnog istraživanja objavljenog 2025. godine.
Čak i kod žena mlađih od 60 godina, grupe sa najnižim rizikom od kardiovaskularnih događaja, više od 95 odsto srčanih ili moždanih udara bilo je povezano sa jednim od ovih postojećih faktora rizika, piše ScienceAlert.
Visok krvni pritisak bio je faktor rizika koji je najčešće bio povezan sa kardiovaskularnim događajima.
I u Sjedinjenim Državama i u Južnoj Koreji, više od 93 odsto osoba koje su doživele srčani udar, moždani udar ili srčanu insuficijenciju prethodno je imalo hipertenziju.
Zbog toga bi kontrolisanje visokog krvnog pritiska moglo biti ključno za sprečavanje ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti u budućnosti.
"Smatramo da studija veoma uverljivo pokazuje da je izloženost jednom ili više nepovoljnih faktora rizika pre ovih kardiovaskularnih ishoda prisutna u gotovo 100 odsto slučajeva. Sada je cilj da se više potrudimo da pronađemo načine za kontrolu ovih promenljivih faktora rizika, umesto da skrećemo pažnju na druge faktore koji se teško leče i nisu uzročni", rekao je stariji autor studije i kardiolog Filip Grinlend sa Univerziteta Nortvestern.
Grinlend i njegovi saradnici navode da njihovi rezultati dovode u pitanje nedavne tvrdnje da je sve više podmuklih kardiovaskularnih događaja koji se javljaju bez prisustva faktora rizika.
Oni dodaju da to sugeriše kako su prethodna istraživanja možda propustila neke dijagnoze ili zanemarila nivoe faktora rizika koji su bili ispod kliničkog praga za dijagnozu.
Nalazi se nadovezuju na druga nedavna istraživanja koja sugerišu da možda potcenjujemo ulogu drugih uzroka koji doprinose riziku od srčanog udara, naročito kod mlađih odraslih osoba.
U studiji objavljenoj u septembru 2025. godine, naučnici sa Klinike Mejo u SAD analizirali su 1.474 slučaja srčanog udara kod osoba starih 65 godina ili mlađih, zabeleženih između 2003. i 2018. godine u okrugu Olmsted u Minesoti.
Pažljivim pregledom medicinske dokumentacije i snimaka identifikovali su primarni uzrok svakog slučaja.
Tradicionalno se većina srčanih udara pripisivala začepljenim arterijama koje izazivaju aterotrombozu - stanje u kojem krvni ugrušci blokiraju protok krvi prema srcu.
Međutim, iznenađujuće je otkriveno da je više od polovine srčanih udara kod žena imalo neaterotrombotske uzroke.
Aterotromboza je bila odgovorna za 75 odsto srčanih udara kod muškaraca, što nije bilo iznenađenje. Kod žena je, međutim, bila uzrok svega 47 odsto slučajeva, manje od polovine.
To ima značajne posledice za prevenciju i lečenje srčanih udara.
Pročitaj još
Kod žena je 34 odsto svih srčanih udara pripisano sekundarnim infarktima miokarda izazvanim neravnotežom između potrebe i snabdevanja kiseonikom (SSDM). To se definiše kao nesklad između dotoka i potrebe za kiseonikom, izazvan drugim opterećenjima organizma, poput anemije ili infekcije.
Među drugim značajnim faktorima koji doprinose srčanim udarima bili su spontana disekcija koronarne arterije (SCAD), pri kojoj dolazi do pucanja zida arterije i nakupljanja krvi u njemu, kao i embolije, odnosno krvni ugrušci koji dolaze iz drugih delova tela.
"Ovo istraživanje baca svetlo na uzroke srčanih udara koji su istorijski bili nedovoljno prepoznati, posebno kod žena. Kada se osnovni uzrok srčanog udara pogrešno razume, to može dovesti do manje efikasnog lečenja - ili čak do štete. Razumevanje razloga zbog kojeg je došlo do srčanog udara jednako je važno kao i samo lečenje. To može predstavljati razliku između oporavka i ponovnog javljanja problema", rekla je kardiološkinja Kler Rafael kada je studija objavljena.
Studija Grinlenda i njegovog tima objavljena je u časopisu "Journal of the American College of Cardiology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
0
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
1
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
2
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Tragovi koronavirusa pronađeni u organima skoro tri godine nakon kovida19
28.10.2026.•
1
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Naučnici dokazali da dve vrste voća imaju moć da uspore starenje ćelija
27.10.2026.•
0
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
1
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
1
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Kada je najbolje jesti fermentisanu hranu za zdravlje creva?
25.10.2026.•
0
Fermentisana hrana, poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa, sve je popularnija zbog potencijalnih koristi za zdravlje creva.
Naučnici otkrili kako vežbanje može da uspori starenje mišića
25.10.2026.•
0
Vežbanje ne čini mišiće samo snažnijim već im pomaže i da se oslobode oštećenih proteina koji se nagomilavaju tokom starenja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar