Laboratorijske pretrage predstavljaju jedan od najčešćih koraka prilikom pregleda kod lekara, a njihov značaj posebno dolazi do izražaja kod starije populacije. Sa procesom starenja dolazi do brojnih promena u organizmu, zbog čega redovne kontrole mogu pomoći u pravovremenom uočavanju zdravstvenih problema, ali i praćenju već postojećih stanja.
Specijalistkinja kliničke biohemije Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine dr Ivana Isakov objašnjava za 021 da se pod starijom populacijom najčešće podrazumevaju osobe starije od 65 godina, a ova grupa se dalje deli na nekoliko kategorija, u zavisnosti od životnog doba i stepena potrebne podrške. Sa produženjem životnog veka raste i broj ljudi u ovoj populaciji, zbog čega je sve veći fokus na očuvanju kvaliteta života i prevenciji hroničnih bolesti.
Kako kaže dr Isakov, starenje je prirodan proces koji donosi promene u funkcionisanju organizma, a upravo zbog toga raste rizik od bolesti poput hipertenzije, dijabetesa, poremećaja masnoća u krvi i drugih hroničnih stanja.
“Redovne zdravstvene kontrole, pa samim tim i laboratorijski nalazi, generalno su važni za svako životno doba, ne samo za stariju populaciju, ali mora se istaći da sa godinama postaju značajniji kako proces starenja napreduje. Analize iz krvi su praktično neizostavni deo svakog pregleda, jer predstavljaju moćan alat za procenu celokupnog zdravstvenog stanja“, navodi dr Isakov za 021.
Krvna slika, metabolički panel i hormonske analize
Iako se često smatra da postoji univerzalni spisak analiza koje bi svi stariji trebalo da rade, izbor laboratorijskih testova zavisi od zdravstvenog stanja osobe, simptoma, postojećih bolesti i terapije koju koristi.
Doktorka Isakov objašnjava da se laboratorijski panel razlikuje kod zdrave osobe koja dolazi na preventivni pregled, u odnosu na pacijenta koji već ima hronične bolesti ili novonastale tegobe.
“Ne možemo reći da postoji isti laboratorijski panel za sve. Ono što se najčešće određuje jesu kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, osnovni i prošireni metabolički panel, kao i testovi za procenu funkcije štitne žlezde“, objašnjava ona.
Kompletna krvna slika može ukazati na prisustvo anemije, infekcija ili drugih promena, dok metabolički panel daje uvid u nivo šećera u krvi, funkciju bubrega, stanje elektrolita i druge važne parametre. Posebno se prate i jetreni enzimi, kao i masnoće u krvi zbog procene kardiovaskularnog rizika.
Ipak, kod starijih osoba važno je rezultate posmatrati u širem kontekstu, jer određene vrednosti mogu biti posledica samog procesa starenja, a ne znak bolesti.
“Nije svaki povišen rezultat kod starijih znak prisustva neke bolesti, nego jednostavno može biti posledica prirodnog procesa u kojem se ti ljudi nalaze“, ističe naša sagovornica.
Zašto je važno pravilno tumačenje nalaza?
Pacijenti često nakon dobijanja laboratorijskog izveštaja prvo pogledaju referentne vrednosti i pokušavaju sami da procene da li je nešto u granicama normale. Međutim, sagovornica upozorava da se rezultati ne mogu posmatrati izolovano.
Referentni opseg zavisi od više faktora, uključujući pol, godine, populaciju na koju se odnosi i druge karakteristike. Zbog toga isti rezultat kod dve osobe ne mora imati isto značenje.
“Analiza laboratorijskih izveštaja je često veoma izazovna i mora se uzeti u obzir činjenica da se određeni parametri menjaju procesom starenja i da su posledica tog procesa, a ne posledica prisustva bolesti“, kaže dr Isakov.
Redovne kontrole mogu pomoći u otkrivanju bolesti koje se mogu uspešno pratiti ili lečiti promenom terapije. Među najčešćim stanjima koja se mogu uočiti laboratorijskim analizama su anemija, poremećaji šećera u krvi, problemi sa funkcijom bubrega i jetre, kao i poremećaji lipidnog statusa.
Priprema za laboratoriju važan je deo procesa
Da bi rezultati bili što precizniji, važna je i pravilna priprema pacijenta pre odlaska u laboratoriju. Kako dr Isakov za 021 kaže, većina analiza obavlja se nakon perioda gladovanja, najčešće u jutarnjim satima.
“Osnovno je da pacijent dođe posle dvanaestočasovnog gladovanja, što podrazumeva da ne jede posle 18 časova prethodnog dana i da poslednji obrok bude lagan. Nije preporučljiva teška večera, alkohol ili veće količine slatkiša pre samog uzorkovanja“, savetuje ona.
Za osobe koje osećaju strah ili nelagodu prilikom vađenja krvi, savet je da to odmah kažu zdravstvenim radnicima. Takav pristup omogućava da se postupak prilagodi pacijentu i da celokupan proces bude lakši.
Laboratorijske analize nisu samo brojke na papiru, već važan deo procene zdravstvenog stanja, posebno u starijem životnom dobu. Njihovo pravilno tumačenje, uz razgovor sa lekarom, omogućava da se promene u organizmu prate i da se na vreme adekvatno reaguje kada je potrebno.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar