Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom

Autor: 021.rs

Život

14.06.2026.

12:20 > 05:46

Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Nova studija moždanih ćelija u hipokampusu pokazuje da ljudi pod opštom anestezijom mogu da obrađuju jezik u realnom vremenu i čak nauče da prepoznaju zvukove.

To otvara neka fascinantna nova pitanja o tome šta znači biti svestan i šta bi mozak mogao da radi dok se nalazi u nesvesnom stanju pod dejstvom anestetika.

Istovremeno, ostavlja prostor za dalja istraživanja o tome šta se dešava u nesvesnom mozgu tokom sna ili kome.

U istraživanju, koje su predvodili naučnici sa Bejlor koledža medicine u Sjedinjenim Državama, učestvovalo je sedam pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji epilepsije.

Njihova aktivnost moždanih ćelija merena je mikroelektrodama poznatim kao "neuropiks". Ove elektrode beleže podatke veoma visoke rezolucije sa pojedinačnih neurona i pre ove studije nikada nisu korišćene za proučavanje hipokampusa.

Sonde su registrovale aktivnost stotina pojedinačnih neurona kako bi se videlo kako mozak reaguje na niz zvukova i jezičkih podsticaja.

"Naši nalazi pokazuju da je mozak tokom nesvesti mnogo aktivniji i sposobniji nego što se ranije mislilo. Čak i kada su pacijenti potpuno pod anestezijom, njihov mozak nastavlja da analizira svet oko sebe", rekao je neurohirurg Samir Šet sa Bejlor koledža medicine.

Hipokampus obavlja važne funkcije povezane sa učenjem i pamćenjem.

Istraživači su želeli da prouče hipokampus pod anestezijom jer se on nalazi duboko u mozgu, daleko od korteksa, gde se senzorne informacije prvo obrađuju.

Ranija istraživanja otkrila su ostatke senzornih odgovora u delovima moždane kore tokom stanja anestezije, ali ova studija ide korak dalje.

Ako zvukovi izazivaju aktivnost u hipokampusu pacijenata pod anestezijom, to predstavlja snažniji dokaz da se mozak nije potpuno "isključio".

U prvom eksperimentu pacijentima je puštan niz ponavljajućih tonova, povremeno prekidanih drugačijim, neočekivanim zvucima. Kod određenog broja neurona uočeni su znaci da mozak može da razlikuje te zvukove i da s vremenom postaje sve bolji u njihovom prepoznavanju.

Drugi eksperiment bio je složeniji.

Učesnicima su puštani isečci iz obrazovnih video-snimaka i podkasta sa pričama, a hipokampus je dosledno pokazivao dokaze da obrađuje dolazni jezik u realnom vremenu, piše ScienceAlert.

Neuronska aktivnost pokazala je da mozak razvrstava imenice, glagole i prideve, pa čak i pokušava da predvidi sledeću reč u rečenici - što nije mnogo drugačije od načina na koji generativni AI modeli formiraju odgovore tražeći najverovatniju sledeću reč.

"Ovakvo prediktivno kodiranje obično povezujemo sa budnim i pažljivim stanjem, a ipak se ono ovde dešava u nesvesnom stanju", rekao je neurohirurg Bendžamin Hejden sa Bejlor koledža medicine.

Nalazi sugerišu da određene sposobnosti obrade informacija možda nisu vezane za svest i da se mogu odvijati čak i kada nismo budni. To je ideja koja poslednjih godina dobija sve veću podršku, ali ju je i dalje teško proučavati.

Ovo istraživanje takođe se uklapa u mnogo šire naučno polje koje proučava kako mozak obavlja zadatke na podsvesnom nivou.

Na primer, sposobnost da izdvojimo jedan glas iz žamora prepune zabave nešto je što uzimamo zdravo za gotovo, ali zahteva veoma složenu obradu informacija.

S obzirom na to koliko je naše razumevanje svesti i dalje nejasno, ostaje još mnogo posla.

Iako su obrasci moždane aktivnosti bili dosledni kod svih učesnika, u studiji ih je bilo samo sedam. Pored toga, svi su tokom operacije primali propofol kao glavni anestetik, pa se rezultati možda ne mogu primeniti na druge vrste anestetika.

Takođe ostaje da se utvrdi da li bi se ista aktivnost i reakcija na zvuk pojavile kod ljudi koji spavaju ili su u komi.

U budućnosti bi mogla postojati i neka uzbudljiva praktična primena.

Istraživači smatraju da bi se mogla iskoristiti prividna sposobnost mozga da čuje zvukove i uči reči čak i kada je njegova aktivnost na najnižem nivou, kako bi se preusmerile moždane veze kada pojedini delovi prestanu da funkcionišu.

"Možemo li koristiti ove signale za razvoj i pokretanje govorne proteze za delove mozga koji su oštećeni moždanim udarom ili povredom? To su pitanja koja sada možemo razmatrati u vezi sa ovim delom mozga", rekao je neurohirurg Vigi Katlovic sa Bejlor koledža medicine.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mozak ANESTEZIJA

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.