Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nova studija moždanih ćelija u hipokampusu pokazuje da ljudi pod opštom anestezijom mogu da obrađuju jezik u realnom vremenu i čak nauče da prepoznaju zvukove.
To otvara neka fascinantna nova pitanja o tome šta znači biti svestan i šta bi mozak mogao da radi dok se nalazi u nesvesnom stanju pod dejstvom anestetika.
Istovremeno, ostavlja prostor za dalja istraživanja o tome šta se dešava u nesvesnom mozgu tokom sna ili kome.
U istraživanju, koje su predvodili naučnici sa Bejlor koledža medicine u Sjedinjenim Državama, učestvovalo je sedam pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji epilepsije.
Njihova aktivnost moždanih ćelija merena je mikroelektrodama poznatim kao "neuropiks". Ove elektrode beleže podatke veoma visoke rezolucije sa pojedinačnih neurona i pre ove studije nikada nisu korišćene za proučavanje hipokampusa.
Sonde su registrovale aktivnost stotina pojedinačnih neurona kako bi se videlo kako mozak reaguje na niz zvukova i jezičkih podsticaja.
"Naši nalazi pokazuju da je mozak tokom nesvesti mnogo aktivniji i sposobniji nego što se ranije mislilo. Čak i kada su pacijenti potpuno pod anestezijom, njihov mozak nastavlja da analizira svet oko sebe", rekao je neurohirurg Samir Šet sa Bejlor koledža medicine.
Hipokampus obavlja važne funkcije povezane sa učenjem i pamćenjem.
Istraživači su želeli da prouče hipokampus pod anestezijom jer se on nalazi duboko u mozgu, daleko od korteksa, gde se senzorne informacije prvo obrađuju.
Ranija istraživanja otkrila su ostatke senzornih odgovora u delovima moždane kore tokom stanja anestezije, ali ova studija ide korak dalje.
Ako zvukovi izazivaju aktivnost u hipokampusu pacijenata pod anestezijom, to predstavlja snažniji dokaz da se mozak nije potpuno "isključio".
U prvom eksperimentu pacijentima je puštan niz ponavljajućih tonova, povremeno prekidanih drugačijim, neočekivanim zvucima. Kod određenog broja neurona uočeni su znaci da mozak može da razlikuje te zvukove i da s vremenom postaje sve bolji u njihovom prepoznavanju.
Drugi eksperiment bio je složeniji.
Učesnicima su puštani isečci iz obrazovnih video-snimaka i podkasta sa pričama, a hipokampus je dosledno pokazivao dokaze da obrađuje dolazni jezik u realnom vremenu, piše ScienceAlert.
Neuronska aktivnost pokazala je da mozak razvrstava imenice, glagole i prideve, pa čak i pokušava da predvidi sledeću reč u rečenici - što nije mnogo drugačije od načina na koji generativni AI modeli formiraju odgovore tražeći najverovatniju sledeću reč.
"Ovakvo prediktivno kodiranje obično povezujemo sa budnim i pažljivim stanjem, a ipak se ono ovde dešava u nesvesnom stanju", rekao je neurohirurg Bendžamin Hejden sa Bejlor koledža medicine.
Nalazi sugerišu da određene sposobnosti obrade informacija možda nisu vezane za svest i da se mogu odvijati čak i kada nismo budni. To je ideja koja poslednjih godina dobija sve veću podršku, ali ju je i dalje teško proučavati.
Ovo istraživanje takođe se uklapa u mnogo šire naučno polje koje proučava kako mozak obavlja zadatke na podsvesnom nivou.
Na primer, sposobnost da izdvojimo jedan glas iz žamora prepune zabave nešto je što uzimamo zdravo za gotovo, ali zahteva veoma složenu obradu informacija.
S obzirom na to koliko je naše razumevanje svesti i dalje nejasno, ostaje još mnogo posla.
Iako su obrasci moždane aktivnosti bili dosledni kod svih učesnika, u studiji ih je bilo samo sedam. Pored toga, svi su tokom operacije primali propofol kao glavni anestetik, pa se rezultati možda ne mogu primeniti na druge vrste anestetika.
Pročitaj još
Takođe ostaje da se utvrdi da li bi se ista aktivnost i reakcija na zvuk pojavile kod ljudi koji spavaju ili su u komi.
U budućnosti bi mogla postojati i neka uzbudljiva praktična primena.
Istraživači smatraju da bi se mogla iskoristiti prividna sposobnost mozga da čuje zvukove i uči reči čak i kada je njegova aktivnost na najnižem nivou, kako bi se preusmerile moždane veze kada pojedini delovi prestanu da funkcionišu.
"Možemo li koristiti ove signale za razvoj i pokretanje govorne proteze za delove mozga koji su oštećeni moždanim udarom ili povredom? To su pitanja koja sada možemo razmatrati u vezi sa ovim delom mozga", rekao je neurohirurg Vigi Katlovic sa Bejlor koledža medicine.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar