Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
To zvuči malo nerealno, ali nauka podržava takvu povezanost.
Ali kako influenseri iz oblasti zdravlja pokušavaju da unovče ovu vezu, ono što je počelo kao nešto zasnovano na naučnim dokazima počinje da se razvlači. Sada neki influenseri tvrde da samo jačanje snage stiska može da vam pomogne da živite duže.
I nisu u pitanju samo influenseri na društvenim mrežama, piše Science alert.
Tradicionalni mediji često slede slične obrasce, zanemarujući složenost i nijanse naučnih istraživanja i pogrešno predstavljajući šta ona znače za pojedince.
Tradicionalni mediji često slede slične obrasce, zanemarujući složenost i nijanse naučnih istraživanja i pogrešno predstavljajući šta ona znače za pojedince.
Ono što nauka kaže jeste da dokazi dosledno pokazuju da je snaga stiska osobe dobar pokazatelj njenog ukupnog zdravstvenog stanja i da stoga može da posluži kao posredni pokazatelj koliko bi dugo mogla da živi.
Međutim, snaga stiska nije pokretač dugovečnosti.
Snaga vaših šaka ne čini vas zdravijim. Ona ukazuje na to koliko je organizam snažan i otporan, od funkcije mišića i nerava, preko zdravlja srca i krvnih sudova, do načina na koji telo koristi energiju.
Kako se meri
Tipičan način na koji su istraživači proučavali odnos između snage stiska, zdravlja i dugovečnosti jeste merenje snage stiska šake pomoću ručnog uređaja koji se naziva dinamometar.
Zatim su tokom vremena pratili učesnike kako bi videli da li su razvili bolesti i koliko su imali godina kada su umrli.
Na primer, istraživanje sprovedeno na oko pola miliona Britanaca starosti od 40 do 69 godina pokazalo je da je smanjenje snage stiska za pet kilograma povezano sa približno 20 odsto većim rizikom od smrti tokom perioda praćenja, koji je trajao do deset godina.
Istraživači su takođe utvrdili da je mišićna slabost, koju su definisali kao snagu stiska manju od 26 kilograma kod muškaraca i 16 kilograma kod žena, povezana sa većim ukupnim rizikom od smrti, kao i sa većim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti (srčani udar i moždani udar), respiratornih bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća i više vrsta karcinoma.
Pročitaj još
Ova povezanost je izraženija kod starijih ljudi.
Iako veza između snage stiska i zdravlja postoji u svim starosnim grupama, kod starijih osoba ona se pokazuje kao naročito dobar prediktor smrti, srčanog udara, moždanog udara, padova i preloma, prenosi Science alert.
To je zato što se čini da je ona izuzetno dobar pokazatelj gubitka mišićne mase povezanog sa starenjem (poznatog kao sarkopenija), kao i gubitka snage i otpornosti kod starijih osoba.
Zbog toga neki istraživači predlažu da se snaga stiska smatra "novim vitalnim znakom" uz tradicionalnije pokazatelje zdravlja kao što su telesna temperatura, puls, disanje i krvni pritisak.
Razlog zbog kojeg je snaga stiska slabiji prediktor dugovečnosti kod mlađih ljudi nego kod starijih starosnih grupa jeste to što se većina mladih nalazi blizu gornje granice fizioloških sposobnosti.
Razlike u zdravstvenom stanju među mladima relativno su male u poređenju sa "šumom" koji nastaje usled grešaka u merenju ili slučajnih varijacija.
Međutim, kako ljudi stare, njihove zdravstvene razlike postaju mnogo izraženije, dok izvori greške ostaju približno isti.
Zbog toga veći odnos signala i šuma dovodi do mnogo jače povezanosti između snage stiska i zdravlja u poznijem životnom dobu.
Pa kako je ovo postalo senzacija?
Problem u načinu na koji neki ljudi komuniciraju ove informacije uglavnom je preterivanje. Stvari se često zamagle, pa se ova povezanost ponekad pretvara u preporuku.
Kada ljudi poistovete korelaciju sa uzročno-posledičnom vezom, mogu da tvrde da samo vežbe za poboljšanje snage stiska, bez unapređenja opšteg zdravlja, mogu da vam pomognu da živite duže.
Ali činjenica da su dve promenljive povezane ne znači da jedna uzrokuje drugu.
Poboljšanje snage stiska nije čarobni put do dugovečnosti. Ono je pokazatelj ili posredni marker šire fiziološke otpornosti, koja utiče na dug život.
Zanimljivo je da neki video-snimci i članci jasno objašnjavaju nauku i naglašavaju da je snaga stiska pokazatelj, a ne uzrok, ali zatim, paradoksalno, nastavljaju da opisuju načine za povećanje snage stiska.
To nesumnjivo podriva poruku da odnos nije uzročno-posledičan.
Čini se da je jedan od problema to što influenseri i novinari ponekad smatraju da nije dovoljno samo objasniti nauku - oni moraju da ponude praktičan zdravstveni savet ili rešenje, piše Science alert.
To može da dovede do preterivanja, kada se daju preporuke koje prevazilaze ono što dokazi zaista pokazuju.
Svi smo prirodno privučeni jednostavnim pokazateljima koji obećavaju uvid u naše zdravlje i dugovečnost, a čini se da je snaga stiska jedan od korisnijih.
Snaga stiska je jednostavan i lako dostupan pokazatelj koji može da pomogne u predviđanju zdravlja i dugovečnosti, posebno kod starijih osoba.
Ali poboljšanje snage stiska samo po sebi neće vas učiniti zdravijim niti produžiti vaš život.
Najefikasniji faktori zdravlja i dugovečnosti ostaju oni očigledni: fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, kvalitetan san, održavanje društvenih veza i upravljanje stresom, navodi se u članku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Komentari 2
Чича од 86 лета
I.i.n
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar