Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Foto: Pixabay
Ali zaštita majke možda se proteže mnogo, mnogo dalje od samog pojedinca. Izuzetna dugovečnost čitave ljudske vrste možda se delimično može objasniti dužinom vremena tokom kog deca ostaju pod brigom svojih majki.
Studija životinja koje žive dugo i sporo, uključujući primate, kitove i hijene, fokusirala se na jednu stvar koju ove vrste imaju zajedničku. Mladunci svih ovih vrsta ostaju zavisni od majčinske brige tokom dugih vremenskih perioda.
Prema timu istraživača koji predvodi neurobiolog Metju Zipl sa Univerziteta Kornel, njihovo modelovanje sugeriše da prirodna selekcija tokom vremena ima tendenciju da favorizuje majke koje žive duže - što pomaže pokretanju evolucije dužeg životnog veka kod vrste, piše ScienceAlert.
Naravno, postoji evolutivna razmena. Ove dugovečne vrste imaju manje potomaka nego, recimo, leglo mačića ili gomila mladih paukova. Ali to koristi i potomstvu, omogućavajući više brige po mladuncu.
"To je jedna od zaista misterioznih stvari kod ljudi, činjenica da živimo ovako super duge živote u poređenju sa toliko drugih sisara. Ono što mi iznosimo jeste da je deo objašnjenja za naš dug životni vek ovaj drugi osnovni aspekt naših života, a to je odnos između majke i njenog deteta", rekao je Zipl.
Životni vek sisara veoma varira, od kratkih 12 meseci kod Milerovog džinovskog sundskog pacova do života dužeg od 200 godina kod grenlandskog kita. Za većinu vrsta, njihov životni vek ima labavu, ali pouzdanu vezu sa veličinom tela.
Neke vrste, međutim, prkose toj vezi, sa životnim vekom mnogo dužim od drugih vrsta slične telesne mase. Ljudi spadaju među ove dugovečne vrste, kao i neki drugi primati, hijene, određene vrste kitova i slonovi.
Ono što ove vrste takođe imaju zajedničko jeste da su sve veoma društvene životinje, koje žive u grupama i međusobno pomažu jedne drugima.
Jedno predloženo objašnjenje za dugovečnost makar nekih od ovih vrsta jeste hipoteza bake. Prema toj teoriji, kod vrsta koje imaju postmenopauzalnu fazu života, bake izlaze iz reproduktivnog perioda, smanjujući reproduktivnu konkurenciju i pružajući podršku majkama koje još rađaju decu.
Međutim, to se odnosi samo na nekoliko vrsta - ljude, orke, beluga kitove, narvale i moguće šimpanze.
Zipl i njegove kolege želeli su da saznaju zašto druge vrste bez postmenopauzalnih baka mogu da žive slično dugo, pa su fokus usmerili na majke.
"Želeli smo da proširimo hipotezu majke i bake kako bismo pogledali specifične načine za koje znamo, kod primata, da preživljavanje majke koristi njenom potomstvu. I da se zapitamo koji su širi i možda suptilniji načini na koje koristi prisustva majke u nečijem životu mogu dovesti do evolucije dugovečnosti. Takođe pokušavamo da objasnimo ovaj fenomen kod mnogo šireg spektra životinja", rekao je Zipl.
Istraživači su napravili modele koristeći podatke koje su prikupili terenski ekolozi kako bi testirali koliko snažno preživljavanje majke utiče na šanse za preživljavanje njenog potomstva - pa čak i njenih unuka.
Ideja je jednostavna. Kod mnogih ovih dugovečnih vrsta, smrt majke ili bake smanjuje šanse za preživljavanje njihovog potomstva.
Orke provode godine pod brigom svojih majki, dostižući zrelost između 12 i 20 godina starosti. To sugeriše da, kod vrsta kod kojih mladi snažno zavise od svojih majki, duži život majke može direktno poboljšati šanse njenog potomstva da preživi i reprodukuje se. To stvara evolutivni pritisak koji favorizuje jedinke koje žive duže, čak i ako ukupno imaju manje potomaka.
Kroz više modela, tim je pronašao isti obrazac. Kada potomstvo više zavisi od svojih majki, populacije imaju tendenciju da evoluiraju ka dužem životnom veku i sporijem razmnožavanju.
Pročitaj još
Suprotno tome, ako majka rano umre, njeno potomstvo može biti manje zdravo ili manje sposobno da brine o sopstvenom potomstvu, stvarajući lančani uticaj na preživljavanje kroz generacije.
"Kako vidimo da ove veze između preživljavanja majke i sposobnosti potomstva postaju jače, vidimo evoluciju životinja koje žive duže i ređe se razmnožavaju - isti obrazac koji vidimo kod ljudi. I ono što je lepo kod ovog modela jeste da je opšti za sisare u celini, jer znamo da ove veze postoje i kod drugih vrsta van primata, poput hijena, kitova i slonova", rekao je Zipl.
Istraživači nisu proučavali da li se ovaj efekat proteže i na očinsku brigu. Kod svih proučavanih vrsta majke pružaju najveći deo brige, a podaci o vezama između očeva i preživljavanja potomstva teže se prikupljaju.
Kod vrsta kod kojih su te veze proučavane - ljudi, babuni i drugi primati - snaga i trajanje uticaja majke jači su od uticaja oca.
"Kada posmatrate interakciju majki i mladunaca kod neljudskih primata, možete videti na licima mladunaca da na svetu ne postoji ništa važnije od prisustva njihove majke. Dakle, za mene je bihevioralni rad, u kombinaciji sa demografskim studijama, zaista učvrstio ovu zajedničku evolutivnu nit koju delimo sa našim najbližim rođacima među primatima - a to je da postoji period vremena kada je ceo svet naša majka, i iako to vremenom slabi, nikada ne nestaje. Deo dugoročne težnje ovog pravca istraživanja jeste povezivanje toga sa dugovečnošću, povezivanje ova dva misteriozna i centralna aspekta onoga što znači biti čovek", rekao je Zipl.
Nalazi su objavljeni u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
0
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
1
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar