Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Ali zaštita majke možda se proteže mnogo, mnogo dalje od samog pojedinca. Izuzetna dugovečnost čitave ljudske vrste možda se delimično može objasniti dužinom vremena tokom kog deca ostaju pod brigom svojih majki.
Studija životinja koje žive dugo i sporo, uključujući primate, kitove i hijene, fokusirala se na jednu stvar koju ove vrste imaju zajedničku. Mladunci svih ovih vrsta ostaju zavisni od majčinske brige tokom dugih vremenskih perioda.
Prema timu istraživača koji predvodi neurobiolog Metju Zipl sa Univerziteta Kornel, njihovo modelovanje sugeriše da prirodna selekcija tokom vremena ima tendenciju da favorizuje majke koje žive duže - što pomaže pokretanju evolucije dužeg životnog veka kod vrste, piše ScienceAlert.
Naravno, postoji evolutivna razmena. Ove dugovečne vrste imaju manje potomaka nego, recimo, leglo mačića ili gomila mladih paukova. Ali to koristi i potomstvu, omogućavajući više brige po mladuncu.
"To je jedna od zaista misterioznih stvari kod ljudi, činjenica da živimo ovako super duge živote u poređenju sa toliko drugih sisara. Ono što mi iznosimo jeste da je deo objašnjenja za naš dug životni vek ovaj drugi osnovni aspekt naših života, a to je odnos između majke i njenog deteta", rekao je Zipl.
Životni vek sisara veoma varira, od kratkih 12 meseci kod Milerovog džinovskog sundskog pacova do života dužeg od 200 godina kod grenlandskog kita. Za većinu vrsta, njihov životni vek ima labavu, ali pouzdanu vezu sa veličinom tela.
Neke vrste, međutim, prkose toj vezi, sa životnim vekom mnogo dužim od drugih vrsta slične telesne mase. Ljudi spadaju među ove dugovečne vrste, kao i neki drugi primati, hijene, određene vrste kitova i slonovi.
Ono što ove vrste takođe imaju zajedničko jeste da su sve veoma društvene životinje, koje žive u grupama i međusobno pomažu jedne drugima.
Jedno predloženo objašnjenje za dugovečnost makar nekih od ovih vrsta jeste hipoteza bake. Prema toj teoriji, kod vrsta koje imaju postmenopauzalnu fazu života, bake izlaze iz reproduktivnog perioda, smanjujući reproduktivnu konkurenciju i pružajući podršku majkama koje još rađaju decu.
Međutim, to se odnosi samo na nekoliko vrsta - ljude, orke, beluga kitove, narvale i moguće šimpanze.
Zipl i njegove kolege želeli su da saznaju zašto druge vrste bez postmenopauzalnih baka mogu da žive slično dugo, pa su fokus usmerili na majke.
"Želeli smo da proširimo hipotezu majke i bake kako bismo pogledali specifične načine za koje znamo, kod primata, da preživljavanje majke koristi njenom potomstvu. I da se zapitamo koji su širi i možda suptilniji načini na koje koristi prisustva majke u nečijem životu mogu dovesti do evolucije dugovečnosti. Takođe pokušavamo da objasnimo ovaj fenomen kod mnogo šireg spektra životinja", rekao je Zipl.
Istraživači su napravili modele koristeći podatke koje su prikupili terenski ekolozi kako bi testirali koliko snažno preživljavanje majke utiče na šanse za preživljavanje njenog potomstva - pa čak i njenih unuka.
Ideja je jednostavna. Kod mnogih ovih dugovečnih vrsta, smrt majke ili bake smanjuje šanse za preživljavanje njihovog potomstva.
Orke provode godine pod brigom svojih majki, dostižući zrelost između 12 i 20 godina starosti. To sugeriše da, kod vrsta kod kojih mladi snažno zavise od svojih majki, duži život majke može direktno poboljšati šanse njenog potomstva da preživi i reprodukuje se. To stvara evolutivni pritisak koji favorizuje jedinke koje žive duže, čak i ako ukupno imaju manje potomaka.
Kroz više modela, tim je pronašao isti obrazac. Kada potomstvo više zavisi od svojih majki, populacije imaju tendenciju da evoluiraju ka dužem životnom veku i sporijem razmnožavanju.
Pročitaj još
Suprotno tome, ako majka rano umre, njeno potomstvo može biti manje zdravo ili manje sposobno da brine o sopstvenom potomstvu, stvarajući lančani uticaj na preživljavanje kroz generacije.
"Kako vidimo da ove veze između preživljavanja majke i sposobnosti potomstva postaju jače, vidimo evoluciju životinja koje žive duže i ređe se razmnožavaju - isti obrazac koji vidimo kod ljudi. I ono što je lepo kod ovog modela jeste da je opšti za sisare u celini, jer znamo da ove veze postoje i kod drugih vrsta van primata, poput hijena, kitova i slonova", rekao je Zipl.
Istraživači nisu proučavali da li se ovaj efekat proteže i na očinsku brigu. Kod svih proučavanih vrsta majke pružaju najveći deo brige, a podaci o vezama između očeva i preživljavanja potomstva teže se prikupljaju.
Kod vrsta kod kojih su te veze proučavane - ljudi, babuni i drugi primati - snaga i trajanje uticaja majke jači su od uticaja oca.
"Kada posmatrate interakciju majki i mladunaca kod neljudskih primata, možete videti na licima mladunaca da na svetu ne postoji ništa važnije od prisustva njihove majke. Dakle, za mene je bihevioralni rad, u kombinaciji sa demografskim studijama, zaista učvrstio ovu zajedničku evolutivnu nit koju delimo sa našim najbližim rođacima među primatima - a to je da postoji period vremena kada je ceo svet naša majka, i iako to vremenom slabi, nikada ne nestaje. Deo dugoročne težnje ovog pravca istraživanja jeste povezivanje toga sa dugovečnošću, povezivanje ova dva misteriozna i centralna aspekta onoga što znači biti čovek", rekao je Zipl.
Nalazi su objavljeni u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar