Studija: Broj dece može uticati na dužinu životnog veka
Rađanje više od prosečnog broja dece ili nemanje dece uopšte povezano je sa kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem u nedavnoj studiji koju je predvodio tim sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Foto: Pixabay
Istraživači naglašavaju da nalaze ne treba shvatiti kao zdravstveni savet za pojedince. Umesto toga, radi se o povezanosti na nivou populacije koja se uklapa u novije teorije iz evolucione biologije.
Teorija "potrošnog tela", na primer, predlaže da su naši životi ravnoteža između reprodukcije i preživljavanja - ako se više resursa koristi za prvo, manje ostaje za drugo.
"Iz perspektive evolucione biologije, organizmi imaju ograničene resurse kao što su vreme i energija. Kada se velika količina energije uloži u reprodukciju, ona se oduzima od održavanja tela i mehanizama popravke, što može smanjiti životni vek", kaže biolog Mikaela Hukkanen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Dok su prethodne studije pronašle da je imati više dece povezano sa manjim bogatstvom kasnije u životu, većina ranijih istraživanja uključivala je samo jednu ili dve promenljive posmatrane odvojeno - kao što su starost u kojoj je žena rodila prvo dete ili koliko je dece imala ukupno, piše ScienceAlert.
Istraživači iza ove nove studije konstruisali su sveobuhvatniju sliku istorije rađanja i mortaliteta, analizirajući podatke o 14.836 žena koje su sve bile bliznakinje (kako bi se pomoglo u smanjenju uticaja genetskih faktora). Podskup od 1.054 učesnice takođe je procenjen za markere biološkog starenja.
Ove učesnice su razvrstane u sedam grupa, na osnovu broja žive dece koju su rodile i vremena kada su rodile.
Statistički, pojedinci koji nisu rađali decu ili koji su bili u najvišoj grupi sa prosekom od 6,8 dece prošli su lošije u pogledu biološkog starenja i rizika od smrtnosti.
Žene koje su imale decu rano u životu takođe su pokazale znake bržeg biološkog starenja i kraćeg života, ali je ta razlika uglavnom nestala nakon kontrolisanja drugih faktora, poput konzumacije alkohola i indeksa telesne mase (BMI). Međutim, rezultati za žene bez dece i žene sa velikim brojem dece ostali su i nakon uzimanja drugih faktora u obzir.
Najniži markeri biološkog starenja i rizika od smrtnosti pojavili su se u grupi koju je odlikovao prosečan broj dece - oko dva do tri - i među onima koje su imale trudnoće otprilike između 24. i 38. godine.
Teorija potrošnog tela ne objašnjava zašto je nemanje dece povezano sa lošijim ishodima. Istraživači sugerišu da promenljive koje ovde nisu merene - poput već postojećih medicinskih stanja - mogu uticati i na rađanje dece i na zdravlje kasnije u životu.
"Osoba koja je biološki starija od svoje kalendarske starosti ima veći rizik od smrti. Naši rezultati pokazuju da izbori u životnoj istoriji ostavljaju trajni biološki trag koji se može meriti mnogo pre starosti. U nekim našim analizama, imati dete u mladim godinama takođe je bilo povezano sa biološkim starenjem. I to se može odnositi na evolucijsku teoriju, jer prirodna selekcija može favorizovati raniju reprodukciju koja podrazumeva kraće ukupno vreme generacije, čak i ako podrazumeva zdravstvene troškove povezane sa starenjem", kaže epigenetičarka Miina Ollikainen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Pročitaj još
Važno je imati na umu da ove statistike ne pokazuju direktan uzrok i posledicu, već samo povezanost kroz veliku grupu ljudi. Ta povezanost može se koristiti za razvijanje daljih bioloških istraživanja i za informisanje strategija javnog zdravlja.
Međutim, mnoštvo drugih faktora utiče i na životni vek i na biološko starenje, kako istraživači ističu. Ovu studiju takođe treba posmatrati u kontekstu drugih istraživanja koja pokazuju koristi od toga da postanete roditelj.
"Pojedinačna žena zato ne bi trebalo da razmatra promenu svojih planova ili želja u vezi sa decom na osnovu ovih nalaza", kaže Ollikainen.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Studija: Što je toplije - rađa se sve manje dečaka
17.03.2026.•
0
Kada temperature porastu iznad 20°C, rađa se manje dečaka u poređenju sa devojčicama, pokazalo je novo istraživanje.
Studija: Tri četvrtine britanskih beba provodi vreme pred kompjuterom
17.03.2026.•
0
Tri četvrtine beba starih devet meseci provode kratko vreme pred ekranom kompjutera, dok samo dva odsto roditelja dozvoljava svojoj deci da to rade više od tri sata dnevno.
.jpg "Zašto neke žene žale što su postale majke?")
Zašto neke žene žale što su postale majke?
16.03.2026.•
0
Neke žene, uprkos ljubavi prema svojoj deci, žale zbog toga što su postale majke, a o tim osećanjima retko govore javno zbog straha od osude okoline.
Mnogi već znaju šta će njihovom dvorištu i terasi doneti najviše komfora
16.03.2026.•
0
Čim sunce u martu zadrži malo duže svetlost nad dvorištima i terasama, u mnogim kućama započinje isti razgovor.
Čak i kad je hiljadama kilometara daleko: Tri razloga zašto se parovi više svađaju tokom rata
15.03.2026.•
0
Čak i kada se rat dešava hiljadama kilometara daleko, on na neki način prodire u svakodnevni život.
Ovo su najčešće promene na koži tokom trudnoće
15.03.2026.•
0
Trudnoća donosi brojne promene u telu, a mnoge žene primete i promene na koži.
Kako AI igračke deluju na decu - vrlo malo istraživanja na tu temu
15.03.2026.•
0
Stručnjaci su pozvali na donošenje strožih propisa o igračkama sa veštačkom inteligencijom namenjenih deci.
Grčevi u nogama čest problem u trudnoći - evo kako ih ublažiti
10.03.2026.•
0
Grčevi u nogama tokom trudnoće često se javljaju neočekivano, ponekad čak i usred noći, i iako mogu biti bolni, smatraju se potpuno normalnim.
Objavljena lista najboljih gradova na svetu za podizanje dece
10.03.2026.•
1
Novi globalni izveštaj sajta Compare the Market otkriva najbolja mesta na svetu za podizanje dece.
Bebe majki koje vežbaju pre i tokom trudnoće brže se razvijaju
08.03.2026.•
0
Nova studija iz Japana pokazuje da žene koje daju prioritet jednoj uobičajenoj aktivnosti tokom trudnoće možda svojim bebama daju razvojnu prednost.
Koliko majčino mleko može da stoji na sobnoj temperaturi
08.03.2026.•
0
Majke, posebno one koje se prvi put susreću s dojenjem, često imaju brojna pitanja o pravilnom čuvanju majčinog mleka.
Bebe su izložene 42 "večne hemikalije" i pre rođenja
08.03.2026.•
0
Nova istraživanja sugerišu da su bebe izložene mnogo većem broju "večnih hemikalija" pre nego što se rode nego što se ranije mislilo, dok se potencijalne štete ovih supstanci i dalje istražuju.
Kako dve godine dojenja mogu uticati na vaše telo
01.03.2026.•
0
Stručnjaci objašnjavaju šta se dešava sa našim telima nakon dojenja tokom dve godine i kakav je uticaj kada se ti postporođajni hormoni smire.
U Britaniji rođena prva beba iz materice preminule donorke
24.02.2026.•
0
U Velikoj Britaniji je rođena prva beba čija je majka primila matericu od preminule donorke, saopštio je lekarski tim.
Zašto se ljudske bebe rađaju potpuno nemoćne?
18.02.2026.•
1
Zašto se čini da su ljudske bebe, u poređenju sa većinom drugih životinja, neverovatno nemoćne? Ždrebe može da ustane za nekoliko sati, a mladunče šimpanze može gotovo odmah čvrsto da se uhvati za dlaku svoje majke.
Strastvenu ljubav većina ljudi doživi dva puta u životu
18.02.2026.•
2
Većina građana SAD tokom života strastvenu ljubav doživi u proseku dva puta, dok 14 odsto nikada nije imalo takvo iskustvo, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo američki Institut Kinsi.
Studija pokazala: Mlađa braća i sestre provode više vremena pred ekranima nego starija deca
17.02.2026.•
0
Mesto koje dete ima u porodici može biti veoma važno - ali nije reč samo o privilegijama ili pritisku roditelja.
Kako se ponovo povezati sa partnerom nakon dobijanja dece?
16.02.2026.•
1
Dolazak dece menja partnerske odnose više nego što mnogi očekuju, a stručnjaci upozoravaju da je osećaj udaljenosti među partnerima nakon roditeljstva česta pojava i da zahteva svesno ulaganje u odnos.
Šveđanka dobila trojke u 50. godini
15.02.2026.•
0
Šveđanka Mari Gustavson je već imala četiri sina, kada je poželela da rodi još jednu bebu, i to u 50. godini, ali je na opšte iznenađenje dobila trojke.
Istraživanje pokazalo: Starija deca češće odbijaju poklone koji bi im doneli nepravednu korist
12.02.2026.•
1
Prvo međunarodno istraživanje ponašanja dece u vezi sa podmićivanjem pokazalo je da starija deca češće odbijaju poklone koji bi im doneli nepravednu korist.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar