Studija: Broj dece može uticati na dužinu životnog veka
Rađanje više od prosečnog broja dece ili nemanje dece uopšte povezano je sa kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem u nedavnoj studiji koju je predvodio tim sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Istraživači naglašavaju da nalaze ne treba shvatiti kao zdravstveni savet za pojedince. Umesto toga, radi se o povezanosti na nivou populacije koja se uklapa u novije teorije iz evolucione biologije.
Teorija "potrošnog tela", na primer, predlaže da su naši životi ravnoteža između reprodukcije i preživljavanja - ako se više resursa koristi za prvo, manje ostaje za drugo.
"Iz perspektive evolucione biologije, organizmi imaju ograničene resurse kao što su vreme i energija. Kada se velika količina energije uloži u reprodukciju, ona se oduzima od održavanja tela i mehanizama popravke, što može smanjiti životni vek", kaže biolog Mikaela Hukkanen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Dok su prethodne studije pronašle da je imati više dece povezano sa manjim bogatstvom kasnije u životu, većina ranijih istraživanja uključivala je samo jednu ili dve promenljive posmatrane odvojeno - kao što su starost u kojoj je žena rodila prvo dete ili koliko je dece imala ukupno, piše ScienceAlert.
Istraživači iza ove nove studije konstruisali su sveobuhvatniju sliku istorije rađanja i mortaliteta, analizirajući podatke o 14.836 žena koje su sve bile bliznakinje (kako bi se pomoglo u smanjenju uticaja genetskih faktora). Podskup od 1.054 učesnice takođe je procenjen za markere biološkog starenja.
Ove učesnice su razvrstane u sedam grupa, na osnovu broja žive dece koju su rodile i vremena kada su rodile.
Statistički, pojedinci koji nisu rađali decu ili koji su bili u najvišoj grupi sa prosekom od 6,8 dece prošli su lošije u pogledu biološkog starenja i rizika od smrtnosti.
Žene koje su imale decu rano u životu takođe su pokazale znake bržeg biološkog starenja i kraćeg života, ali je ta razlika uglavnom nestala nakon kontrolisanja drugih faktora, poput konzumacije alkohola i indeksa telesne mase (BMI). Međutim, rezultati za žene bez dece i žene sa velikim brojem dece ostali su i nakon uzimanja drugih faktora u obzir.
Najniži markeri biološkog starenja i rizika od smrtnosti pojavili su se u grupi koju je odlikovao prosečan broj dece - oko dva do tri - i među onima koje su imale trudnoće otprilike između 24. i 38. godine.
Teorija potrošnog tela ne objašnjava zašto je nemanje dece povezano sa lošijim ishodima. Istraživači sugerišu da promenljive koje ovde nisu merene - poput već postojećih medicinskih stanja - mogu uticati i na rađanje dece i na zdravlje kasnije u životu.
"Osoba koja je biološki starija od svoje kalendarske starosti ima veći rizik od smrti. Naši rezultati pokazuju da izbori u životnoj istoriji ostavljaju trajni biološki trag koji se može meriti mnogo pre starosti. U nekim našim analizama, imati dete u mladim godinama takođe je bilo povezano sa biološkim starenjem. I to se može odnositi na evolucijsku teoriju, jer prirodna selekcija može favorizovati raniju reprodukciju koja podrazumeva kraće ukupno vreme generacije, čak i ako podrazumeva zdravstvene troškove povezane sa starenjem", kaže epigenetičarka Miina Ollikainen sa Univerziteta u Helsinkiju.
Pročitaj još
Važno je imati na umu da ove statistike ne pokazuju direktan uzrok i posledicu, već samo povezanost kroz veliku grupu ljudi. Ta povezanost može se koristiti za razvijanje daljih bioloških istraživanja i za informisanje strategija javnog zdravlja.
Međutim, mnoštvo drugih faktora utiče i na životni vek i na biološko starenje, kako istraživači ističu. Ovu studiju takođe treba posmatrati u kontekstu drugih istraživanja koja pokazuju koristi od toga da postanete roditelj.
"Pojedinačna žena zato ne bi trebalo da razmatra promenu svojih planova ili želja u vezi sa decom na osnovu ovih nalaza", kaže Ollikainen.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Stručnjaci o tome da li je za žene bezbedno da rađaju decu u pedesetim godinama života
08.11.2026.•
0
Slučaj glumice Hilari Svonk, koja je nedavno objavila da u 52. godini čeka dete, ponovo je otvorio diskusije na temu kada je za žene prekasno da se ostvare kao majke.
Restorani na Sardiniji zabranili porodicama korišćenje telefona za stolom
08.11.2026.•
0
Grupa restorana na Sardiniji zabranjuje porodicama korišćenje pametnih telefona i drugih uređaja za stolom, u nastojanju da podstakne razgovor.
Vitamin C tokom trudnoće mogao bi da pomogne razvoju mozga bebe
08.11.2026.•
0
Novo istraživanje Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona (OHSU) pokazalo je da dodatni unos vitamina C tokom trudnoće može da bude jednostavan, jeftin i pristupačan način za podršku razvoju mozga beba.
Roditelji u prvoj godini bebinog života promene 2.555 pelena
01.11.2026.•
1
Skoro polovina roditelja volela bi da je bila bolje pripremljena za život sa novorođenčetom, a bebu su presvlačili i u kafićima, prtljažniku automobila i na klupi u parku.
Kina prvi put ima više starijih od 65 godina nego dece
29.10.2026.•
0
Broj starijih od 65 godina u Kini prvi put je premašio broj dece, pokazali su podaci Nacionalnog zavoda za statistiku te zemlje za 2025. godinu.
Stručnjaci upozoravaju: Jedan stil roditeljstva ima najviše negativnih posledica po decu
26.10.2026.•
0
Od svih stilova roditeljstva, nezainteresovano roditeljstvo, poznato i kao zanemarujuće, često se smatra najštetnijim za razvoj deteta, upozoravaju stručnjaci.
Muzički ukus može da otkrije koliko su partneri kompatibilni
25.10.2026.•
0
Ljubavni parovi imaju znatno sličniji muzički ukus nego osobine ličnosti ili lične vrednosti, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu "Social Psychological and Personality Science".
Lečenje depresije tokom trudnoće može pozitivno da utiče na razvoj mozga bebe
25.10.2026.•
0
Psihoterapija tokom trudnoće ne samo da može da poboljša mentalno zdravlje majke već bi mogla povoljno da utiče i na razvoj mozga bebe.
Studija: Više jaja i kikirikija u trudnoći ne smanjuje rizik od alergija kod dece
25.10.2026.•
0
Konzumiranje većih količina jaja i kikirikija tokom trudnoće i dojenja nije značajno smanjilo rizik od razvoja alergije na ove namirnice kod dece do navršene prve godine.
Deca koja su bliska sa bakom i dekom imaju manje emocionalnih problema
24.10.2026.•
0
Deca koja imaju blizak odnos s bakom i dekom često su obzirnija, lakše prolaze kroz teške porodične situacije i imaju manje emocionalnih problema, pokazala su istraživanja.
Kako se greju norveške kuće: Pet pravila za topliju zimu
22.10.2026.•
2
Norveške zime mogu biti veoma hladne, a temperature u pojedinim delovima zemlje spuštaju se i ispod minus 30 stepeni.
Kako da uštedite na računu za grejanje: Sklonite ove stvari od radijatora, jer blokiraju toplotu
22.10.2026.•
1
Sa dolaskom hladnijih jesenjih dana počinje i sezona grejanja, a mnogi ne razmišljaju o tome koliko raspored nameštaja i drugih predmeta u stanu može da utiče na temperaturu prostorija.
U nedelju pomeramo kazaljke unazad: Pripremite bebu da se ne budi ranije
22.10.2026.•
1
Odrasli se raduju satu sna više, a roditelji beba znaju da od toga obično nema ništa. Uz malo pripreme, nedeljno jutro ne mora da počne u zoru.
Znaci koji mogu da ukazuju na to da je bebi hladno tokom noći
18.10.2026.•
0
Uspavljivanje bebe i obezbeđivanje mirnog sna tokom cele noći često predstavljaju izazov za roditelje.
Mnogi se oslanjaju na proverene metode, poput ljuljanja ili igračaka koje emituju beli šum.
Nemačka daje deci 10 evra mesečno za penzijsku štednju: Program počinje 2027. godine
17.10.2026.•
3
Deca i mladi od šest do 18 godina u Nemačkoj ubuduće će od države dobijati 10 evra mesečno kao početni kapital za privatnu penzijsku štednju.
Roditelji širom sveta sve manje zainteresovani za obrazovanje dece
11.10.2026.•
4
Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada u mnogim razvijenim zemljama, dok rezultati učenika na međunarodnim testiranjima dostižu istorijski minimum, pokazuju najnoviji rezultati PISA testiranja.
Kada je beba spremna za čvrstu hranu? Ovo su znaci na koje roditelji treba da obrate pažnju
11.10.2026.•
0
Prvi obroci koji nisu mleko predstavljaju važnu prekretnicu u razvoju bebe. Ipak, spremnost za čvrstu hranu ne određuje se samo prema uzrastu.
Deca koja sa 12 godina imaju telefone imaju veću verovatnoću da razviju poremećaje u ishrani
05.10.2026.•
0
Deca koja sa 12 godina imaju sopstvene pametne telefone imaju veću verovatnoću da razviju simptome poremećaja u ishrani nego njihovi vršnjaci bez tih uređaja, pokazala je nova studija.
Bebama ne treba dodavati so u hranu: I male količine mogu biti nepotrebne
05.10.2026.•
0
Roditeljima kašica od povrća, mesa ili žitarica bez soli može delovati prilično bezukusno, ali bebin ukus ne treba meriti prema nepcu odrasle osobe.
Šest uređaja koje ne treba uključivati na produžni kabl
04.10.2026.•
1
Stručnjaci upozoravaju da nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje, pa čak i opasne požare u domaćinstvu.
Ovo su najčešća ima davana deci prošle godine: Luka "pao" sa prvog mesta
04.10.2026.•
2
Redosled najpopularnijih imena za bebe promenio se u 2025. godini, pa Luka više nije broj jedan među dečacima. Kod devojčica je sve po starom, isto ime godinama drži prvo mesto.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar