Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Nova studija objavljena u časopisu "PNAS" postavila je pitanje šta se dešava kada stres u našim životima dolazi od ljudi oko nas. Istraživači su se fokusirali na teške odnose u društvenim mrežama ljudi - pojedince koje su nazvali "hasslers" (gnjavatori, osobe koje često zadaju stres ili probleme).
Istraživači su se pitali da li teški odnosi mogu uticati na starenje na isti način kao i drugi hronični stresori.
Stres nije uvek loš za nas. Kratki naleti stresa mogu nam pomoći da naučimo strategije suočavanja, postanemo prilagodljiviji i pokrenemo hormonske i moždane promene koje nas pripremaju za buduće izazove. Ali dugotrajan stres - kao što su siromaštvo, diskriminacija ili nezaposlenost - može iscrpeti telo i ubrzati starenje.
Učesnici su zamoljeni da navedu ljude sa kojima provode vreme, sa kojima razgovaraju o ličnim ili zdravstvenim pitanjima, ili koji utiču na njihove zdravstvene navike. Ključno je da su učesnici takođe pitani da li u svojoj okolini imaju ljude koji im često izazivaju stres ili otežavaju život - takozvane gnjavatore.
Samo oni koji su prijavljeni kao osobe koje često izazivaju stres klasifikovani su kao gnjavatori. Ljudi koji su stres izazivali samo povremeno nisu smatrani takvim osobama. Važno je da je ista osoba mogla biti navedena u više kategorija, što znači da je jedan odnos mogao imati više društvenih uloga, piše ScienceAlert.
Učesnici su takođe dali uzorke pljuvačke kako bi se izračunale dve komplementarne mere biološkog starenja. Prva meri vašu biološku starost u odnosu na vašu starost u godinama. Drugim rečima, da li je vaše telo starije ili mlađe od vaše stvarne starosti? Druga meri koliko brzo trenutno starite.
Gotovo 30 odsto učesnika imalo je bar jednog gnjavatora u svojoj društvenoj mreži, dok je oko 10 odsto prijavilo najmanje dve takve osobe, što potvrđuje da su gnjavatori prilično česti i da su "negativne" veze deo naših društvenih svetova.
Ovo je svakako vredno pažnje jer su negativne veze i njihovi efekti nedovoljno proučavani u poređenju sa pozitivnim ili neutralnim vezama. Svaka dodatna naporna osoba bila je povezana sa približno devet meseci većom biološkom starošću i sa nešto bržim tempom biološkog starenja (1,5 odsto brže).
Pošto su uzorci pljuvačke mereni samo jednom, ne možemo biti sigurni kako se to nakuplja tokom vremena, ali ako je tempo starenja brži do kraja života, svakako vredi razmisliti o tome.
Ovaj efekat bio je najjači kada je težak odnos bio između članova porodice, a ne između prijatelja ili poznanika. To može odražavati poteškoće u udaljavanju od porodičnih odnosa.
Porodične veze je najteže prekinuti
Mnogo je lakše polako se udaljiti od poznanika nego odbaciti odnos koji možda postoji tokom čitavog života i koji je uključen u druge bliske odnose. Osim toga, većina odnosa nije isključivo pozitivna ili negativna. Čak i najstresniji porodični odnosi mogu imati neke pozitivne aspekte - i obrnuto.
Samo 3,5 odsto prijateljstava klasifikovano je kao naporno, u poređenju sa gotovo 10 odsto takvih roditelja i dece, što podržava ideju da je gnjavatore teže "odbaciti" kada su deo porodice.
Zanimljivo je da negativni odnosi sa supružnicima i partnerima nisu pokazali istu povezanost sa ubrzanim starenjem. Jedno moguće objašnjenje je da povremeni sukobi ili stres u tim odnosima postoje zajedno sa značajnom podrškom, što može ublažiti fiziološke posledice tih negativnih interakcija.
Takođe, gnjavatori su se ređe pojavljivali u više oblasti interakcije - kao što su istovremeno poverenik i osoba za druženje. Nasuprot tome, podržavajući odnosi često su obuhvatali više oblasti društvenog života.
Kada odnosi postanu teški, ljudi mogu postepeno smanjiti broj načina na koje komuniciraju. Ili je manje verovatno da će odnosi sa mnogo konflikta prerasti u duboko ukorenjene veze u kojima učestvujemo na više načina.
Ipak, vredi razmotriti i alternativna objašnjenja pre nego što prekinemo veze sa našim "energetskim vampirima". Doživljavanje ubrzanog starenja može učiniti da se ljudi osećaju lošije, a možda i razdražljivije.
Razdražljivi ljudi mogu lakše tumačiti interakcije kao "gnjavažu", što znači da bi ubrzano starenje moglo doprineti percepciji napornih osoba, a ne obrnuto.
Pročitaj još
Slično tome, depresija može i ubrzati proces starenja i doprineti generalno negativnim procenama različitih aspekata života, uključujući odnose. Nismo svi podjednako skloni da u svojim mrežama imamo naporne osobe. Žene, pušači i oni koji su imali više stresnih iskustava u detinjstvu češće su prijavljivali takve osobe.
Veći broj gnjavatora takođe je bio povezan sa lošijim procenama sopstvenog zdravlja, više simptoma anksioznosti i depresije, više dugotrajnih zdravstvenih stanja i većom telesnom težinom, što sugeriše da su teški odnosi relevantni za više aspekata zdravlja.
Negativne društvene veze mogu delovati slično drugim hroničnim stresorima u našim životima, utičući na zdravlje i dobrobit, pri čemu je ubrzano starenje jedan od mogućih puteva identifikovanih u ovoj studiji.
Iako je važno negovati naše društvene veze, ovi nalazi sugerišu da bi takođe trebalo da razmislimo o onim odnosima koji često donose "gnjavažu" u naš svakodnevni život.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 3
Mučenik
m
eve gi na
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar