Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Foto: Pixabay
Ali zaštita majke možda se proteže mnogo, mnogo dalje od samog pojedinca. Izuzetna dugovečnost čitave ljudske vrste možda se delimično može objasniti dužinom vremena tokom kog deca ostaju pod brigom svojih majki.
Studija životinja koje žive dugo i sporo, uključujući primate, kitove i hijene, fokusirala se na jednu stvar koju ove vrste imaju zajedničku. Mladunci svih ovih vrsta ostaju zavisni od majčinske brige tokom dugih vremenskih perioda.
Prema timu istraživača koji predvodi neurobiolog Metju Zipl sa Univerziteta Kornel, njihovo modelovanje sugeriše da prirodna selekcija tokom vremena ima tendenciju da favorizuje majke koje žive duže - što pomaže pokretanju evolucije dužeg životnog veka kod vrste, piše ScienceAlert.
Naravno, postoji evolutivna razmena. Ove dugovečne vrste imaju manje potomaka nego, recimo, leglo mačića ili gomila mladih paukova. Ali to koristi i potomstvu, omogućavajući više brige po mladuncu.
"To je jedna od zaista misterioznih stvari kod ljudi, činjenica da živimo ovako super duge živote u poređenju sa toliko drugih sisara. Ono što mi iznosimo jeste da je deo objašnjenja za naš dug životni vek ovaj drugi osnovni aspekt naših života, a to je odnos između majke i njenog deteta", rekao je Zipl.
Životni vek sisara veoma varira, od kratkih 12 meseci kod Milerovog džinovskog sundskog pacova do života dužeg od 200 godina kod grenlandskog kita. Za većinu vrsta, njihov životni vek ima labavu, ali pouzdanu vezu sa veličinom tela.
Neke vrste, međutim, prkose toj vezi, sa životnim vekom mnogo dužim od drugih vrsta slične telesne mase. Ljudi spadaju među ove dugovečne vrste, kao i neki drugi primati, hijene, određene vrste kitova i slonovi.
Ono što ove vrste takođe imaju zajedničko jeste da su sve veoma društvene životinje, koje žive u grupama i međusobno pomažu jedne drugima.
Jedno predloženo objašnjenje za dugovečnost makar nekih od ovih vrsta jeste hipoteza bake. Prema toj teoriji, kod vrsta koje imaju postmenopauzalnu fazu života, bake izlaze iz reproduktivnog perioda, smanjujući reproduktivnu konkurenciju i pružajući podršku majkama koje još rađaju decu.
Međutim, to se odnosi samo na nekoliko vrsta - ljude, orke, beluga kitove, narvale i moguće šimpanze.
Zipl i njegove kolege želeli su da saznaju zašto druge vrste bez postmenopauzalnih baka mogu da žive slično dugo, pa su fokus usmerili na majke.
"Želeli smo da proširimo hipotezu majke i bake kako bismo pogledali specifične načine za koje znamo, kod primata, da preživljavanje majke koristi njenom potomstvu. I da se zapitamo koji su širi i možda suptilniji načini na koje koristi prisustva majke u nečijem životu mogu dovesti do evolucije dugovečnosti. Takođe pokušavamo da objasnimo ovaj fenomen kod mnogo šireg spektra životinja", rekao je Zipl.
Istraživači su napravili modele koristeći podatke koje su prikupili terenski ekolozi kako bi testirali koliko snažno preživljavanje majke utiče na šanse za preživljavanje njenog potomstva - pa čak i njenih unuka.
Ideja je jednostavna. Kod mnogih ovih dugovečnih vrsta, smrt majke ili bake smanjuje šanse za preživljavanje njihovog potomstva.
Orke provode godine pod brigom svojih majki, dostižući zrelost između 12 i 20 godina starosti. To sugeriše da, kod vrsta kod kojih mladi snažno zavise od svojih majki, duži život majke može direktno poboljšati šanse njenog potomstva da preživi i reprodukuje se. To stvara evolutivni pritisak koji favorizuje jedinke koje žive duže, čak i ako ukupno imaju manje potomaka.
Kroz više modela, tim je pronašao isti obrazac. Kada potomstvo više zavisi od svojih majki, populacije imaju tendenciju da evoluiraju ka dužem životnom veku i sporijem razmnožavanju.
Pročitaj još
Suprotno tome, ako majka rano umre, njeno potomstvo može biti manje zdravo ili manje sposobno da brine o sopstvenom potomstvu, stvarajući lančani uticaj na preživljavanje kroz generacije.
"Kako vidimo da ove veze između preživljavanja majke i sposobnosti potomstva postaju jače, vidimo evoluciju životinja koje žive duže i ređe se razmnožavaju - isti obrazac koji vidimo kod ljudi. I ono što je lepo kod ovog modela jeste da je opšti za sisare u celini, jer znamo da ove veze postoje i kod drugih vrsta van primata, poput hijena, kitova i slonova", rekao je Zipl.
Istraživači nisu proučavali da li se ovaj efekat proteže i na očinsku brigu. Kod svih proučavanih vrsta majke pružaju najveći deo brige, a podaci o vezama između očeva i preživljavanja potomstva teže se prikupljaju.
Kod vrsta kod kojih su te veze proučavane - ljudi, babuni i drugi primati - snaga i trajanje uticaja majke jači su od uticaja oca.
"Kada posmatrate interakciju majki i mladunaca kod neljudskih primata, možete videti na licima mladunaca da na svetu ne postoji ništa važnije od prisustva njihove majke. Dakle, za mene je bihevioralni rad, u kombinaciji sa demografskim studijama, zaista učvrstio ovu zajedničku evolutivnu nit koju delimo sa našim najbližim rođacima među primatima - a to je da postoji period vremena kada je ceo svet naša majka, i iako to vremenom slabi, nikada ne nestaje. Deo dugoročne težnje ovog pravca istraživanja jeste povezivanje toga sa dugovečnošću, povezivanje ova dva misteriozna i centralna aspekta onoga što znači biti čovek", rekao je Zipl.
Nalazi su objavljeni u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Četiri namirnice bogate mastima za snižavanje krvnog pritiska
06.06.2026.•
0
Hrana koju jedete, uključujući masti, ima veliki uticaj na nivo krvnog pritiska.
Zašto se budimo umorni kad mnogo sanjamo?
05.06.2026.•
0
Mnogi ljudi veruju da ih iscrpljuju intenzivni i živopisni snovi, naročito kada se probude umorni i neispavani.
Menstruacija nakon porođaja: Od čega zavisi njen povratak
04.06.2026.•
0
Telu je nakon porođaja potrebno vreme da se oporavi, pa se menstruacija ne vraća kod svih žena u istom periodu.
Kako sačuvati želudac i jednjak od tableta?
01.06.2026.•
0
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
1
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
2
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
3
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
4
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar