Srednje godine često se povezuju sa "krizom srednjih godina", sedim vlasima, borama i bolovima u leđima. Međutim, Mardži Lakman, profesorka psihologije na Univerzitetu Brendis u Masačusetsu, kaže da taj period ne treba posmatrati negativno.
"
Najstariji milenijalci sada su u ranim ili srednjim četrdesetim. Mislim da ne žele da ih nazivaju ljudima srednjih godina jer taj izraz ima negativnu konotaciju. Ja to nazivam najboljim godinama", rekla je Lakman za
Huff Post.
Kada zapravo počinju srednje godine?
Lakman učestvuje u istraživanju "Midlife in the United States" (MIDUS), tridesetogodišnjem projektu koji proučava zdravstvene, psihološke i društvene faktore važne za zdravo starenje.
Kada su učesnike različitih generacija pitali kada počinju srednje godine, većina je odgovorila između 40. i 48. godine. Stariji ispitanici početak su češće smeštali bliže 48, a mlađi bliže 40. godini.
Kraj srednjih godina ispitanici su uglavnom smeštali između 55. i 65. godine.
"Obično kažem da su srž srednjih godina četrdesete i pedesete", rekla je Lakman.
Doktor Baldžaš S. Čima, medicinski direktor Klinike za ljudsku dugovečnost Northwestern Medicine u Čikagu, smatra da ne postoji jedna godina u kojoj neko zvanično postaje sredovečan.
"Generalno ih posmatram kao period od četrdesetih do šezdesetih godina, ali biološki ljudi iste hronološke starosti mogu izgledati veoma različito", rekao je on.
Nije sve u broju godina
Lakman smatra da srednje godine možda bolje određuju životne okolnosti nego datum rođenja.
Jedna osoba sa 50 godina može imati malo dete i istovremeno brinuti o ostarelim roditeljima, dok druga osoba iste starosti može imati odraslu decu i potpuno drugačije obaveze.
Tipičan primer je takozvana "sendvič generacija" - ljudi koji istovremeno brinu o deci i roditeljima kojima je potrebna pomoć. To se najčešće događa tokom četrdesetih i pedesetih godina.
Čak i ljudi koji nemaju decu često se nalaze "u sredini", jer se mlađe i starije kolege ili članovi zajednice oslanjaju na njihovo iskustvo, pomoć i vođstvo.
Srednje godine su važan period za zdravlje
Čima ističe da hronološka starost ne govori celu priču o tome kako stare kardiovaskularni sistem, metabolizam i fizičke funkcije.
Tokom srednjih godina počinju postepene fizičke promene. Smanjuju se mišićna masa i funkcija pluća, a javlja se i gubitak koštane mase, naročito kod žena. Istovremeno, problemi poput povišenog krvnog pritiska, holesterola ili šećera u krvi mogu dugo ostati neprimećeni.
Zbog toga stručnjaci preporučuju redovnu fizičku aktivnost, posebno vežbe snage i održavanje aerobne kondicije, zdravu ishranu, dovoljno sna, izbegavanje duvana i kontrolu krvnog pritiska, holesterola, šećera u krvi i telesne težine.
Važni su i redovni lekarski pregledi i rutinske analize.
"Najveća prednost je u tome da se faktori rizika otkriju rano, dok još postoji dovoljno mogućnosti da se promeni pravac pre nego što dovedu do razvoja hroničnih bolesti. Starenje je neizbežno, ali naglo pogoršanje zdravlja i funkcionalnosti nije", rekao je Čima.
Srednje godine nisu "početak kraja"
Stručnjaci upozoravaju i na negativan odnos prema starenju. Lakman navodi istraživanja prema kojima ljudi koji imaju negativne stavove prema starenju imaju lošije zdravstvene ishode i kraći životni vek od onih sa pozitivnijim pogledom.
Srednje godine, kaže, imaju i brojne prednosti - ljudi su prikupili mnogo iskustva, često su samouvereniji i bolje znaju šta im je važno.
"Ako imate pozitivan stav i shvatite da postoje stvari koje zaista možete da uradite kako biste poboljšali svoje zdravlje i blagostanje, veća je verovatnoća da ćete nešto i preduzeti", rekla je Lakman.
Umesto da se četrdesete i pedesete posmatraju kao početak propadanja, Čima savetuje da se na njih gleda kao na priliku da se zdravlje očuva što duže i da se kasnije godine dočekaju aktivnije i samostalnije.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar