Trenutni tretmani uglavnom pomažu u upravljanju simptomima, pa naučnici pokušavaju da otkriju šta uzrokuje ovo stanje.
U novoj studiji, objavljenoj na platformi medRxiv, tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl istraživao je kako se mizofonija javlja unutar porodica i da li postoje genetski faktori koji bi mogli da pomognu u njenom razumevanju, dijagnostici i lečenju.
Istraživanje je obuhvatilo 101 osobu sa mizofonijom i njihove porodice. Rezultati su pokazali da je 39 odsto ispitanika imalo srodnika prvog stepena sa mizofonijom, dok je 48 odsto imalo najmanje jednog srodnika bilo kog stepena sa ovim stanjem.
Relativno često su se javljala i druga neuropsihijatrijska stanja, uključujući anksioznost, depresiju, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP).
"
Pokazali smo visoku učestalost mizofonije i drugih neuropsihijatrijskih stanja kod članova porodice, što ukazuje na moguće zajedničke genetske faktore i faktore sredine koji povećavaju rizik", navode istraživači, prenosi
ScienceAlert.
Mizofonija i anksioznost bile su češće kod majki nego kod očeva, što je, prema autorima, u skladu sa većom zastupljenošću ovih stanja kod žena.
Istraživači ipak naglašavaju da su nalazi preliminarni. Studija još nije prošla stručnu recenziju i nije imala kontrolnu grupu, a porodična istorija mizofonije ne znači da će je neko sigurno razviti.
Detaljnije sekvenciranje i analiza DNK sada su u toku. Naučnici će proučavati i takozvane "trije" - osobu sa mizofonijom i oba njena roditelja - i porediti ih sa porodicama u kojima ovo stanje nije prisutno.
Sličan pristup ranije je korišćen za proučavanje OKP-a i tikova. Naučnici su tada analizirali retke de novo mutacije, koje mogu da ukažu na gene i biološke procese povezane sa određenim stanjem. Porodične genetske studije već su dale tragove i kod ADHD-a, anksioznosti u detinjstvu, trihotilomanije i drugih srodnih poremećaja.
Prvi podaci ukazuju na to da bi osobe sa mizofonijom takođe mogle da imaju više određenih de novo mutacija, što bi moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju njene biološke osnove.
Istraživači posebno naglašavaju da je mizofonija stvarna reakcija mozga, a ne samo preterana osetljivost na određene zvuke. Reakcija može biti trenutna i nevoljna, a neki ljudi zbog nje izbegavaju zajedničke obroke, učionice, radna mesta ili društvene situacije.
Naučnici se nadaju da će bolje razumevanje genetskih i bioloških osnova mizofonije na kraju dovesti do efikasnijih načina dijagnostike i lečenja.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar