Dvadeset najjačih bolova koje čovek može da doživi
Bol je neprijatan osećaj kojim nas telo upozorava da nešto nije u redu. Dok neke vrste bola brzo prolaze, druge mogu trajati mesecima ili godinama i znatno narušiti kvalitet života.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Lekari razlikuju akutni i hronični bol. Akutni bol najčešće se javlja zbog povrede ili bolesti i postepeno nestaje tokom oporavka. Hronični bol traje duže od tri meseca, a može uticati na san, raspoloženje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Bol može biti tup, oštar, probadajući ili žareći, a njegov intenzitet razlikuje se od osobe do osobe.
Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) izdvojila je 20 zdravstvenih stanja koja mogu izazvati neke od najjačih bolova koje čovek može da doživi, a o njima je pisao i zdravstveni portal News Medical, a prenosi Index.hr.
Klaster glavobolja
Klaster glavobolja, poznata i kao glavobolja u nakupinama, redak je, ali izuzetno bolan oblik glavobolje. Napadi se najčešće javljaju u određenim periodima, a bol je toliko intenzivan da oboleli često ne mogu mirno da sede niti normalno da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Obično zahvata jednu stranu glave, najčešće područje oko oka. Bol se razvija veoma brzo, a vrhunac može dostići već nakon pet do deset minuta. Pojedinačni napad traje od 15 minuta do tri sata, a može se ponoviti i do osam puta dnevno. Često ga prate suzenje oka, zapušen nos i izražen nemir.
Herpes zoster
Herpes zoster, poznat i kao pojasasti herpes, virusna je bolest koja može izazvati snažan, žareći i probadajući bol duž zahvaćenog živca.
Uz bol se najčešće pojavljuje osip sa plikovima ispunjenim tečnošću, a mogući su i svrab, trnci i povećana osetljivost kože.
Bolest izaziva virus varičela-zoster, isti onaj koji izaziva ovčije boginje. Nakon preležane bolesti virus ostaje neaktivan u nervnim ćelijama, a godinama kasnije može ponovo da se aktivira. Rizik od razvoja bolesti povećava se sa godinama i slabljenjem imunog sistema.
Kod nekih osoba bol se zadržava i nakon povlačenja osipa, što se naziva postherpetička neuralgija.
Smrznuto rame
Smrznuto rame, odnosno adhezivni kapsulitis, stanje je koje izaziva bol i izraženu ukočenost ramenog zgloba. Simptomi se najčešće razvijaju postepeno. U početku se pojavljuje bol koji može biti naročito neprijatan noću, a vremenom dolazi do sve većeg ograničenja pokreta.
Osobama koje pate od ovog stanja čak i jednostavne radnje, poput oblačenja, češljanja ili posezanja za predmetima, mogu postati veoma bolne. Tegobe se obično postepeno smanjuju, ali oporavak može trajati od jedne do tri godine, a ponekad i duže.
Prelom kosti
Prelom kosti jedna je od povreda koje mogu izazvati izuzetno snažan bol, naročito neposredno nakon nastanka. Do preloma dolazi kada kost naprsne ili pukne usled pada, udarca ili druge snažne sile.
Bol se najčešće pojačava pri pokušaju pomeranja povređenog dela tela, a mogu ga pratiti otok, modrice i deformacija.
Postoji više vrsta preloma, od jednostavnih i stabilnih do otvorenih i višestrukih, a jačina bola zavisi od mesta i težine povrede.
Kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS)
Kompleksni regionalni bolni sindrom hronično je stanje koje se najčešće razvija nakon povrede ruke ili noge. Karakteriše ga dugotrajan i izuzetno snažan bol, koji može biti nesrazmeran težini početne povrede. Oboleli ga često opisuju kao žarenje, pečenje, bockanje ili snažno stezanje.
Uz bol se mogu pojaviti oticanje, promene boje i temperature kože, kao i izrazita osetljivost na dodir.
Tačan uzrok sindroma nije potpuno razjašnjen, ali se povezuje sa poremećajima u radu nervnog i imunog sistema.
Srčani udar
Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, nastaje kada je dotok krvi u deo srčanog mišića naglo smanjen ili prekinut, zbog čega srčano tkivo ostaje bez kiseonika.
Jedan od najpoznatijih simptoma jeste snažan bol ili osećaj pritiska, stezanja i težine u grudima. Bol se može širiti prema rukama, leđima, vratu ili vilici, a često ga prate hladan znoj, mučnina i otežano disanje.
Ipak, važno je znati da srčani udar ne mora uvek izazvati izrazito jak bol. Kod nekih osoba, naročito žena, starijih ljudi i osoba sa dijabetesom, simptomi mogu biti manje izraženi ili neuobičajeni.
Sumnja na srčani udar zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Diskus hernija
Diskus hernija nastaje kada se deo mekog tkiva međupršljenskog diska izboči i počne da pritiska okolne živce. U zavisnosti od mesta nastanka, bol se može širiti iz donjeg dela leđa u nogu ili iz vrata prema ramenu i ruci.
Osim bola, mogu se javiti trnci, utrnulost, žarenje i slabost mišića. Tegobe se kod nekih osoba pogoršavaju tokom sedenja, stajanja ili određenih pokreta.
Iako diskus hernija ne mora uvek izazivati simptome, u težim slučajevima bol može znatno ograničiti pokretljivost.
Anemija srpastih ćelija
Anemija srpastih ćelija nasledna je bolest krvi kod koje crvena krvna zrnca, zbog izmenjenog hemoglobina, poprimaju karakterističan srpasti oblik.
Takve ćelije mogu začepiti male krvne sudove i otežati protok krvi, što dovodi do iznenadnih napada izuzetno snažnog bola, poznatih kao bolne krize.
Bol se može javiti u kostima, zglobovima, grudima i stomaku, a napadi mogu trajati satima ili danima. U težim slučajevima potrebno je bolničko lečenje.
Artritis
Artritis je naziv za grupu bolesti koje zahvataju zglobove i mogu izazvati bol, ukočenost, oticanje i otežano kretanje.
Među najpoznatijim oblicima su reumatoidni artritis i giht, dok se osteoartritis, koji nastaje zbog promena u zglobnim tkivima, takođe često ubraja među artritična stanja.
Bol može biti stalan ili se javljati u napadima, a njegov intenzitet razlikuje se u zavisnosti od vrste bolesti i stepena oštećenja zgloba. Kod težih oblika čak i jednostavni pokreti mogu biti veoma bolni.
Migrena
Migrena je neurološka bolest koju karakterišu ponavljajući napadi glavobolje, najčešće pulsirajućeg bola na jednoj strani glave. Osim bola, često se javljaju mučnina, povraćanje i izrazita osetljivost na svetlost, zvukove i mirise.
Napad može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, a kod nekih osoba bol je toliko snažan da nisu u stanju da rade niti obavljaju uobičajene aktivnosti.
Deo obolelih pre glavobolje doživljava auru, odnosno prolazne smetnje vida ili druge neurološke simptome.
Išijas
Išijas je naziv za bol koji nastaje zbog nadraženosti ili pritiska na nervne korenove koji formiraju išijadični živac.
Bol se najčešće širi iz donjeg dela leđa preko zadnjice niz jednu nogu, a može dosezati sve do stopala.
Oboleli ga opisuju kao oštar, probadajući ili žareći bol, koji ponekad podseća na električni udar. Mogu ga pratiti trnci, utrnulost i slabost u nozi.
Kod težih oblika bol može znatno otežati hodanje, sedenje i obavljanje svakodnevnih poslova.
Kamen u bubregu
Kamen u bubregu nastaje kada se određene supstance iz mokraće kristalizuju i stvaraju čvrste naslage u bubrezima.
Dok miruje, kamen često ne izaziva nikakve tegobe. Međutim, kada se pokrene i uđe u mokraćovod, može izazvati izuzetno snažan bol, poznat kao bubrežna kolika.
Bol se obično pojavljuje u leđima ili boku, ispod rebara, a može se širiti prema donjem delu stomaka i preponama.
Često dolazi u talasima, a mogu ga pratiti mučnina, povraćanje i krv u mokraći.
Upala slepog creva
Upala crvuljka, poznata i kao apendicitis ili upala slepog creva, stanje je koje zahteva brzu lekarsku procenu.
Bol obično počinje oko pupka, a zatim se premešta u donji desni deo stomaka, gde postepeno postaje sve jači.
Može se pogoršavati tokom hodanja, kašljanja ili dubokog disanja, a često ga prate mučnina, povraćanje, gubitak apetita i povišena telesna temperatura.
Ako se ne leči na vreme, može doći do pucanja crvuljka i razvoja ozbiljne infekcije trbušne duplje.
Neuralgija trigeminusa
Neuralgija trigeminusa jedno je od bolnijih neuroloških stanja, a zahvata trigeminalni živac koji prenosi osećaje iz područja lica.
Karakterišu je iznenadni napadi izuzetno oštrog i probadajućeg bola, koji oboleli često upoređuju sa električnim udarom.
Bol se može javiti u području obraza, vilice, usana, zuba i čela, a napade mogu pokrenuti sasvim uobičajene radnje poput žvakanja, govora, pranja zuba ili dodirivanja lica.
Iako pojedinačni napadi najčešće traju kratko, mogu se ponavljati više puta tokom dana i ozbiljno narušiti kvalitet života.
Endometrioza
Endometrioza je hronična bolest kod koje tkivo slično sluzokoži materice raste izvan materice, najčešće u području karlice.
Može izazvati izrazito bolne menstruacije, hroničan bol u karlici, kao i bol tokom seksualnog odnosa, mokrenja ili pražnjenja creva.
Kod nekih žena simptomi su blagi, dok druge trpe toliko snažne bolove da tokom menstruacije, ali i izvan nje, nisu u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Jačina bola ne mora uvek odgovarati proširenosti bolesti, pa i manje promene mogu izazvati ozbiljne tegobe.
Pročitaj još
Giht
Giht je oblik zapaljenskog artritisa koji nastaje zbog nakupljanja kristala mokraćne kiseline u zglobovima.
Napadi najčešće počinju iznenada, neretko tokom noći, a zahvaćeni zglob postaje izuzetno bolan, otečen, crven i topao.
Najčešće je pogođen zglob nožnog palca, ali giht se može pojaviti i u skočnim zglobovima, kolenima ili drugim zglobovima.
Bol može biti toliko jak da je nekim obolelima neprijatan čak i dodir čaršava na zahvaćenom području.
Akutna upala pankreasa
Akutni pankreatitis je iznenadna upala pankreasa koja može izazvati izuzetno snažan bol u gornjem delu stomaka.
Bol se često širi prema leđima, a može se pogoršati nakon jela. Prate ga mučnina, povraćanje, povišena temperatura i ubrzan rad srca.
Među najčešćim uzrocima su kamen u žuči i prekomerna konzumacija alkohola.
Iako blaži oblici mogu proći bez trajnih posledica, teška upala pankreasa može biti opasna po život i zahteva bolničko lečenje.
Čir na želucu
Čir na želucu je otvorena rana koja nastaje na sluzokoži želuca, a može izazvati žareći ili tup bol u gornjem delu stomaka.
Bol se može pojavljivati između obroka, tokom noći ili nakon jela, a njegov intenzitet može varirati.
Najčešći uzroci su infekcija bakterijom Helicobacter pylori i dugotrajna upotreba određenih lekova protiv bolova, naročito nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
U slučaju komplikacija, poput krvarenja ili pucanja zida želuca, bol može postati iznenadan i izuzetno snažan, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Fibromialgija
Fibromialgija je hronično stanje koje izaziva rasprostranjen bol u mišićima i drugim delovima tela.
Osim bola, česti su izražen umor, poremećaji spavanja, poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem, kao i povećana osetljivost na dodir.
Smatra se da je fibromialgija povezana sa izmenjenom obradom bolnih nadražaja u nervnom sistemu, zbog čega oboleli mogu osećati bol i pri nadražajima koji drugim ljudima nisu bolni.
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, a kod nekih mogu ozbiljno otežati svakodnevno funkcionisanje.
Postoperativni bol
Bol nakon operacije uobičajena je posledica hirurškog zahvata i oštećenja tkiva tokom operacije.
Njegov intenzitet zavisi od vrste i obima zahvata, mesta operacije i individualne osetljivosti na bol.
Kod nekih pacijenata bol je blag i brzo prolazi, dok kod drugih može biti izuzetno snažan, naročito nakon velikih operacija.
Po pravilu se postepeno smanjuje tokom oporavka, ali kod dela pacijenata može potrajati mesecima i razviti se u hronični postoperativni bol.
Bol nije isti kod svih ljudi
Iako ovih 20 zdravstvenih stanja može izazvati izuzetno snažan bol, ne postoji pouzdana rang-lista koja bi pokazala koji je bol najjači.
Doživljaj bola razlikuje se od osobe do osobe, a zavisi od njegovog uzroka, intenziteta i trajanja.
Neka stanja izazivaju iznenadne i kratkotrajne bolove, dok druga dovode do dugotrajnih tegoba.
Stručnjaci upozoravaju da snažan ili dugotrajan bol ne treba zanemarivati jer pravovremeno lečenje može znatno ublažiti simptome.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako je zubna gleđ najtvrđe tkivo: Zašto ljudi imaju toliko karijesa?
15.11.2026.•
0
Nelečeni karijes na stalnim zubima najčešće je zdravstveno obolenje na planeti.
Koža muškaraca i žena obnavlja se na različite načine
15.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da se ćelije kože kod mužjaka i ženki miševa obnavljaju na različite načine, što bi moglo da objasni razlike u brzini zarastanja rana.
Način hodanja može da otkrije Parkinsonovu bolest i do sedam godina pre dijagnoze
15.11.2026.•
0
Promene u načinu na koji ljudi pomeraju ruke tokom hodanja mogle bi da budu jedan od najranijih znakova Parkinsonove bolesti, čak i sedam godina pre postavljanja dijagnoze.
Supa od guštera, prljave čarape, alkohol: Ovako se širom sveta leče kašalj i bol u grlu
15.11.2026.•
2
U vreme kada lekovi nisu bili dostupni na svakom koraku, bilo je uobičajeno zubobolju lečiti rakijom, upaljene zglobove obmotavati kupusom, a kašalj smirivati karamelizovanim šećerom rastvorenim u mleku.
Sindrom supermarketa: Zašto neki ljudi osećaju vrtoglavicu i mučninu u prodavnicama i gužvi
15.11.2026.•
1
Za neke ljude odlazak u supermarket predstavlja sasvim običnu aktivnost, dok drugima može izazvati vrtoglavicu, mučninu, dezorijentaciju i osećaj gubitka ravnoteže.
U Srbiji 440.000 ljudi ima dijagnostikovan dijabetes
14.11.2026.•
4
U Srbiji 440.000 odraslih osoba ima dijagnostikovan dijabetes i nalazi se u sistemu zdravstvene zaštite, a njih 220.000 nema postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne zna za svoju bolest.
Broj zuba mogao bi da ukaže na rizik od demencije
14.11.2026.•
2
Novo istraživanje sprovedeno u Japanu ukazuje na povezanost gubitka zuba i povećanog rizika od demencije.
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba
12.11.2026.•
0
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba, saopšteno je iz Institut za neonatologiju u Beogradu uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece u nedelju, 15. novembra.
Otpornost bakterija na antibiotike sve veći problem u Evropi
11.11.2026.•
2
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u EU uzrok oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, postaje se raširenija pojava.
"Dobra" telesna mast povezana sa manjim rizikom od anksioznosti i depresije
11.11.2026.•
1
Novo istraživanje pokazalo je da osobe kod kojih je prisutno aktivno smeđe masno tkivo imaju manje zabeleženih dijagnoza anksioznosti i depresije.
Prekrštene noge, kreme, sunčanje: U koje od ovih mitova o venama verujete?
10.11.2026.•
3
U Srbiji se počinje sa istraživanjem o tome šta građani znaju od zdravlju vena.
Od početka 2026. godine 27 slučajeva malih boginja u Srbiji
10.11.2026.•
3
Od početka 2026. godine, zaključno sa 8. novembrom, na teritoriji Srbije registrovano je 27 slučajeva morbila, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Kamen u urinarnom traktu: Kako se uklanja i kada je potrebno lasersko razbijanje?
10.11.2026.•
0
Kamen u urinarnom traktu jedan je od čestih uroloških problema koji može izazvati intenzivan bol, nelagodnost i otežano mokrenje.
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar