Pogađa milijarde ljudi, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine. Većina nas je imala bar jednu plombu, a mnogi se više i ne sećaju vremena kada zvuk stomatološke bušilice nije bio uobičajen deo života, piše
Forbes Srbija.
Za biologe je to neobično. Zubna gleđ je najtvrđe tkivo koje ljudsko telo stvara i građena je tako da decenijama izdržava drobljenje, mlevenje i kidanje hrane. Divljim životinjama se zubi troše, pucaju i ispadaju, ali kod njih se retko razvijaju brojne trule šupljine kakve su uobičajene u ljudskim ustima. Pogledajte lobanje većine drevnih lovaca-sakupljača i primetićete isto: istrošene zube, često veoma istrošene, ali iznenađujuće malo karijesa.
Šta se onda promenilo? Kratak odgovor glasi: nisu naši zubi. Promenilo se ono što na njih nanosimo, kao i mikroskopski ekosistem koji je na to reagovao.
Karijes je problem ekosistema
Karijes nije samo oštećenje zuba. On je krajnji rezultat biološkog procesa. Bakterije koje žive u lepljivom sloju na zubima, poznatom kao zubni plak, hrane se šećerima i skrobom. Dok ih razgrađuju, oslobađaju kiseline. Te kiseline izvlače minerale iz zubne gleđi. Ako njihovo delovanje nadmaši prirodnu sposobnost usne duplje da popravi oštećenja, na kraju nastaje šupljina u zubu.
Američki Nacionalni institut za stomatološka i kraniofacijalna istraživanja opisuje rane faze ovog procesa kao reverzibilne. To je koristan podsetnik da je karijes posledica narušene ravnoteže, a ne jedan izolovani događaj.
Istraživači u oblasti stomatologije ovaj proces često objašnjavaju pomoću takozvane ekološke hipoteze zubnog plaka, predstavljene u preglednom radu objavljenom 2006. godine u časopisu "BMC Oral Health". Suština ove teorije jeste da mikroorganizmi koji izazivaju karijes nisu toliko strani napadači koliko uobičajeni stanovnici usne duplje koji preuzimaju prevlast kada im uslovi pogoduju.
Ako usta neprestano snabdevamo fermentabilnim ugljenim hidratima i održavamo kiselu sredinu, vrste koje podnose kiselost i same je proizvode, poput bakterije Streptococcus mutans, nadjačavaju svoje konkurente. Mikrobna zajednica tada prelazi iz uravnoteženog u stanje koje oštećuje zube.
Zamislite zubni plak kao baštu. U odgovarajućim uslovima ona ostaje raznovrsna i stabilna. Ali ako dodate đubrivo koje odgovara samo korovu, korov će prevladati.
Dve revolucije u ljudskim ustima koje su dovele do karijesa
Ovakav pristup objašnjava zašto se istorija karijesa kod ljudi tako jasno poklapa sa istorijom promena u njihovoj ishrani.
Tokom većeg dela istorije naše vrste ljudi su jeli divlje biljke, meso, ribu i insekte. Ove namirnice sadržale su relativno malo rafinisanog šećera i malo mekog, lepljivog skroba koji se zadržava na zubima. Stopa karijesa među lovcima-sakupljačima uglavnom je bila niska, mada je varirala od jedne populacije do druge.
A onda se pojavila poljoprivreda. Pre otprilike 10.000 godina, stanovnici nekoliko delova sveta počeli su da se oslanjaju na gajene žitarice. Žitarice su bogate skrobom, a njihovo mlevenje u brašno i kuvanje u kašu ili pečenje u hleb čini ih mekšim i lepljivijim.
Arheolozi odavno primećuju da skeleti pripadnika ranih zemljoradničkih zajednica uglavnom pokazuju više karijesa nego skeleti lovaca-sakupljača koji su im prethodili. Sistematski pregled istraživanja iz 2022. godine, objavljen u časopisu Caries Research, koji je objedinio podatke prikupljane decenijama o evropskim ljudskim ostacima, pokazao je da se učestalost karijesa postepeno povećavala od praistorije do industrijskog doba.
Šećer i brašno
Druga promena dogodila se mnogo kasnije i bila je dramatičnija. Tokom poslednjih nekoliko vekova, a naročito za vreme industrijske revolucije, rafinisani šećer i fino mleveno belo brašno od luksuznih proizvoda postali su osnovne životne namirnice. Učestalost karijesa u mnogim populacijama naglo je porasla.
Zanimljivo je da naučnici danas mogu da prate ovaj proces čak i u samim bakterijama. Zubni plak koji se stvrdne i pretvori u zubni kamenac može da sačuva mikrobnu DNK hiljadama godina. Studija objavljena 2013. godine u časopisu "Nature Genetics" analizirala je ovaj drevni zubni kamenac i utvrdila da se sastav bakterijskih zajednica u ustima promenio u pravcu većeg prisustva mikroorganizama povezanih sa bolestima nakon pojave poljoprivrede.
Do nove promene došlo je oko početka industrijske ere, kada su vrste bakterija povezane sa karijesom postale znatno dominantnije. Čini se i da savremena ljudska usta imaju manje raznovrsnu mikrobnu zajednicu nego usta naših predaka.
Ishrana koja sprečava karijes
Bilo bi jednostavno zaključiti da su lovci-sakupljači imali savršene zube, a da su zemljoradnici sve pokvarili. Međutim, dokazi su složeniji i zanimljiviji.
Neki lovci-sakupljači imali su veoma loše zube. Jedan dobro poznat primer potiče sa arheološkog nalazišta u jednoj pećini u Maroku. Studija objavljena 2014. u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" pokazala je da su ljudi koji su tamo živeli pre otprilike 15.000 godina, mnogo pre nego što je poljoprivreda stigla u taj region, imali rasprostranjen karijes.
Istraživači smatraju da je za to bila odgovorna njihova ishrana bogata skrobnim divljim namirnicama, poput žira i pinjola, koje su verovatno kuvali ili mleli.
Ovaj podatak je važan jer preciznije objašnjava suštinu problema. Ključni faktor nije to da li su ljudi bili zemljoradnici ili lovci-sakupljači. Važno je koliko su fermentabilnih ugljenih hidrata unosili. Kao i koliko su te namirnice bile lepljive i prerađene i koliko često su dolazile u kontakt sa zubima. Poljoprivreda je jednostavno učinila takvu ishranu uobičajenom, a industrijska proizvodnja hrane dodatno je pojačala taj trend.
U svemu tome postoji i evolutivna neusklađenost. Naše telo, kao i mikroorganizmi koji žive u njemu, oblikovali su se tokom stotina hiljada godina u okruženju sa veoma malo rafinisanog šećera. Biolozi koriste izraz "evolutivna neusklađenost" za osobine koje su bile dobro prilagođene uslovima iz prošlosti, ali su se pokazale manje pogodnim za savremeni način života. Naši zubi nisu postali lošiji. Naše okruženje promenilo se brže nego što je naša biologija mogla da se prilagodi.
Kultura brža od biologije
Ništa od ovoga ne znači da bi trebalo da se hranimo kao lovci-sakupljači iz kamenog doba, koji su se suočavali sa brojnim drugim teškoćama. Fluor, koji jača zubnu gleđ i pomaže u zaustavljanju i preokretanju ranih faza karijesa, zajedno sa redovnim pranjem zuba i stomatološkom negom, značajno je smanjio učestalost karijesa u mnogim zemljama tokom poslednjih decenija.
Ipak, evolutivna perspektiva pruža jasniji način razmišljanja o prevenciji. Karijes nije samo šupljina koju treba izbušiti. On je vidljiv znak da je jedan ekosistem izbačen iz ravnoteže. Smanjivanje učestalosti izlaganja zuba šećeru i rafinisanom skrobu, a ne samo ukupne količine tih namirnica, menja uslove u kojima se bakterije takmiče.
Našim precima stomatolog je retko bio potreban ne zato što su imali izdržljivije zube, već zato što su njihova usta živela u svetu za koji su evolutivno bila prilagođena. Naša više ne žive u takvom svetu, a svaka plomba mali je podsetnik na to koliko brzo ljudska kultura može da pretekne ljudsku biologiju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar