Naučnici su tokom proteklih decenija merili maksimalne brzine stotina životinjskih vrsta, koristeći različite metode, od traka za trčanje do savremenih GPS uređaja.
Biološkinja Mirijam Hirt iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta prikupila je podatke o brzini približno 350 kopnenih životinja kako bi utvrdila kako telesna masa utiče na njihovu sposobnost trčanja.
Pokazalo se da najveće životinje nisu nužno i najbrže, iako imaju više mišićne mase.
Razlog je to što im je potrebno više vremena i energije da ubrzaju. Zbog velike telesne mase mogu da se zamore pre nego što dostignu svoju teorijsku maksimalnu brzinu, prenosi
BBC.
Koje životinje su brže od čoveka?
Afrički savanski slon može da dostigne brzinu od 35 kilometara na sat, ali relativno sporo ubrzava. Prema procenama istraživača, 100 metara mogao bi da pretrči za oko 14 sekundi, što znači da bi ga neki dobro utrenirani ljudi mogli pobediti.
Jusein Bolt je tokom svoje rekordne trke dostigao približno 44 kilometra na sat, što je brže od belog nosoroga, čija maksimalna brzina iznosi oko 40 kilometara na sat.
Međutim, čak ni Bolt ne bi mogao da prestigne mnoge životinje.
Životinja Maksimalna brzina
Gepard 93 km/h
Noj 82,8 km/h
Irvas 80 km/h
Zebra 70,6 km/h
Žirafa 57-60 km/h
Los 55,4 km/h
Polarni medved i grizli 48-50 km/h
Crni medved 48 km/h
Beli nosorog 40 km/h
Afrički savanski slon 35 km/h
Zanimljivo je da čak i pojedine male životinje mogu biti izuzetno brze. Australijski smeđi pauk lovac, na primer, u kratkim naletima dostiže brzinu od 13 kilometara na sat.
Ljudi imaju prednost na dugim stazama
Iako nismo naročito dobri sprinteri u poređenju sa mnogim životinjama, ljudi su zahvaljujući građi tela, znojenju i relativno maloj maljavosti veoma dobro prilagođeni trčanju na duge staze.
Neki evolucioni biolozi pretpostavljaju da su se ove osobine razvile kako bi naši preci mogli kilometrima da prate plen dok se životinja ne iscrpi.
Za razliku od ljudi, gepardi su izraziti sprinteri. Iako dostižu brzinu od 93 kilometra na sat, obično je održavaju svega nekoliko sekundi, a njihove lovačke potere najčešće su kraće od 200 metara.
Nasuprot njima, američke antilope vilorozi mogu da pretrče čak 11 kilometara za deset minuta, prosečnom brzinom od 65 kilometara na sat.
Ipak, naučnici naglašavaju da je teško direktno porediti izdržljivost ljudi i životinja, jer životinje ne trče maratone kako bi postigle najbolje moguće rezultate.
Ko bi pobedio čoveka u maratonu?
Uprkos našoj izdržljivosti, pojedine životinje verovatno bi bile znatno bolje od ljudi i na dugim stazama.
Haski psi mogu da prelaze ogromne razdaljine velikom brzinom. Na osnovu rezultata u trkama saonica, procenjuje se da bi maratonsku distancu mogli da pređu više od pola sata brže od ljudskog svetskog rekorda.
Konji trenirani za izdržljivost takođe mogu da pobede većinu ljudi u maratonu, mada rezultat zavisi od terena.
U Velsu se svake godine održava trka ljudi protiv konja na planinskoj stazi dugoj oko 35 kilometara. Konji uglavnom pobeđuju, ali su u pojedinim godinama ljudi prvi stizali na cilj.
Na još dužim razdaljinama haskiji bi verovatno zadržali prednost. U trci psećih zaprega Iditarod na Aljasci, dugoj približno 1.600 kilometara, rekord iznosi sedam dana i 14 sati.
Poređenja radi, rekord slične trke koju ljudi prelaze peške iznosi 19 dana, devet sati i 38 minuta.
Međutim, ljudi imaju još jednu prednost - mentalnu izdržljivost.
U ekstremnim ultramaratonima, poput trke duge 4.989 kilometara koja se održava u Njujorku, učesnici nastavljaju da trče nedeljama, uprkos iscrpljenosti i bolu. Rekorder je tu razdaljinu prešao za nešto više od 40 dana.
Možete li da pobegnete veverici ili jazavcu?
Iako su mnogo manji od čoveka, veverice i jazavci mogu da dostignu brzinu od približno 30 kilometara na sat.
Za razliku od velikih životinja, kojima je potrebno vreme da ubrzaju, ove životinje maksimalnu brzinu postižu za svega jedan ili dva koraka.
To znači da bi ih većina ljudi teško prestigla u kratkom sprintu.
Zaključak je da čovek može da se takmiči sa nekim velikim životinjama na kratkim razdaljinama i da ima izuzetnu izdržljivost, ali u životinjskom svetu postoje brojni trkači koje ne bi mogao da pobedi ni na 100 metara ni u maratonu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar