Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Foto: Pixabay
Studija, objavljena kao preprint na bioRxiv-u i još nerecenzirana, sugeriše da biološka starost organa nije određena samo njegovom sopstvenom starošću, već na nju snažno utiče i telo u kojem se nalazi.
Istraživanje je predvodio molekularni biolog Džesi Poganík sa Medicinskog fakulteta Harvard.
Biološka starost razlikuje se od hronološke i odnosi se na nagomilane molekularne i fiziološke promene koje prate starenje. Jedan od načina njenog određivanja jesu epigenetski satovi, koji analiziraju karakteristične obrasce hemijskih oznaka, odnosno metil-grupa, vezanih za DNK, piše ScienceAlert.
Istraživači su želeli da utvrde šta se događa sa tim pokazateljima kada se organ presadi u telo znatno mlađe ili starije od donora.
Prvo su sproveli eksperimente na miševima. Koristili su tehniku u kojoj miš zadržava svoje prvobitno srce, dok se donorsko srce povezuje sa krvnim sudovima u vratu. Presađivali su mlada srca starim miševima i stara srca mladim miševima, uz transplantacije između životinja iste starosti radi poređenja.
Četiri do šest meseci kasnije analizirali su metilaciju DNK u presađenim srcima, prvobitnim srcima životinja, njihovoj jetri i krvi.
Rezultati su pokazali da su presađena srca počela da se prilagođavaju biološkoj starosti novog tela. Starija srca u mlađim miševima pokazivala su znake podmlađivanja, dok su mlađa srca u starijim miševima pokazivala znake ubrzanog starenja.
Efekat je uglavnom bio jednosmeran: starost donorskog srca nije značajno uticala na biološku starost prvobitnog srca, jetre ili krvi primaoca.
Naučnici su zatim proverili da li se sličan fenomen može uočiti kod ljudi.
Analizirali su arhivirano srčano tkivo 11 primalaca transplantiranog srca, dobijeno biopsijama tokom kontrolnih pregleda. Razlike u starosti između primalaca i donora bile su velike - primaoci su bili od 24 godine mlađi do čak 50 godina stariji od svojih donora.
Analiza DNK pokazala je sličan obrazac kao kod miševa: biološka starost presađenih srca bila je više povezana sa starošću primalaca nego sa starošću donora.
Drugim rečima, starije srce presađeno mlađoj osobi pokazivalo je znake biološkog podmlađivanja, dok je mlađe srce u starijoj osobi izgledalo biološki starije nego što bi se očekivalo na osnovu njegove hronološke starosti.
Pošto je uzorak obuhvatio samo 11 pacijenata, istraživači su potražili dodatne dokaze u medicinskim podacima stotina primalaca srca, prikupljenim godinu dana nakon transplantacije.
I tu se pojavio sličan obrazac. Nekoliko karakteristika strukture i funkcije presađenog srca bilo je povezano sa starošću primaoca, a ne donora. Najjasnija razlika primećena je kod fizičkih sposobnosti: funkcionalni kapacitet i maksimalna potrošnja kiseonika smanjivali su se sa starošću primaoca, bez obzira na starost doniranog srca.
Nalazi bi jednog dana mogli da utiču na izbor donorskih srca.
Pročitaj još
Iako ne postoji zvanična gornja starosna granica za davaoce srca, prednost se uglavnom daje mlađim donorima. Istraživači navode da se preporučuju donori mlađi od 45 godina, dok malo transplantacionih programa rutinski prihvata srca osoba starijih od 50 godina.
Ako starije srce u mlađem telu zaista može da izgubi deo bioloških obeležja starenja, hronološka starost donora možda ne govori sve o potencijalu organa. To bi u budućnosti moglo da omogući korišćenje većeg broja starijih donorskih srca i proširi veoma ograničenu ponudu organa.
Ipak, istraživanje još ne pokazuje da li biološko podmlađivanje starijeg srca dovodi i do boljih dugoročnih zdravstvenih ishoda. Nije poznato ni koliko brzo se promena događa kod ljudi, koliko dugo traje niti da li se isto dešava sa drugim presađenim organima.
Nije jasno ni kako telo primaoca utiče na biološku starost srca. Analiza gena kod miševa pokazala je izražene promene povezane sa mitohondrijskim i metaboličkim procesima, što bi moglo da pruži trag o mehanizmu.
Rezultati su za sada preliminarni, ali ukazuju na zanimljivu mogućnost: biološka starost srca možda nije trajno određena godinama njegovog donora, već se organ nakon transplantacije delimično prilagođava starosti tela svog novog vlasnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
3
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar