Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Foto: Pixabay
Sada, jedna studija na miševima nudi moguće molekularno objašnjenje ove medicinske misterije: protein koji proizvode ćelije raka izgleda da prodire u mozak, gde pomaže u razbijanju nataloženih pogrešno savijenih proteina koje se često povezuju sa Alchajmerovom bolešću.
Studija, koja je trajala 15 godina, objavljena je 22. januara u časopisu "Cell", i mogla bi pomoći istraživačima u dizajniranju lekova za lečenje Alchajmerove bolesti.
"Oni imaju deo slagalice. To nije cela slika, ni blizu. Ali to je zanimljiv deo", kaže Donald Viver, neurolog i hemičar sa Istraživačkog instituta Krembil pri Univerzitetu u Torontu u Kanadi, koji nije bio uključen u studiju.
Viver se zainteresovao za tu slagalicu još dok je bio na medicinskoj obuci, kada je jedan stariji patolog usputno rekao: "Ako vidiš nekoga sa Alchajmerovom bolešću, on nikada nije imao rak."
Ta opaska mu je ostala urezana kroz godine dok je dijagnostikovao hiljade ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
"Ne mogu da se setim nijednog koji je imao rak", kaže on, prenosi Nature.
Epidemiološki podaci ne pokazuju tako jasnu podelu, ali meta-analiza iz 2020. godine, koja je obuhvatila podatke od preko 9,6 miliona ljudi, pokazala je da je dijagnoza raka povezana sa 11 odsto smanjenom učestalošću Alchajmerove bolesti. Ovo je bio težak odnos za razumevanje: istraživači moraju da kontrolišu veliki broj spoljašnjih faktora. Na primer, ljudi mogu umreti od raka pre nego što dostignu godine kada bi razvili simptome Alchajmerove bolesti, a neki tretmani za rak mogu izazvati kognitivne poteškoće koje mogu zamagliti dijagnozu Alchajmera.
Ipak, vremenom su se podaci dovoljno uskladili da ubede Youming Lua, neurologa sa Univerziteta nauke i tehnologije Huazhong u Vuhanu da se detaljnije pozabavi biologijom koja leži iza ovog trenda.
Istraživači u Luovoj laboratoriji proveli su narednih šest godina tražeći najbolji način da modeluju ova dva stanja kod miševa. Na kraju je tim odlučio da presadi tri različite vrste ljudskih tumora - pluća, prostate i debelog creva - u miševe sa modelima Alchajmerove bolesti. Miševi sa rakom nisu razvili moždane plakove karakteristične za Alchajmerovu bolest, kaže Lu.
Pročitaj još
"Tada smo se zapitali: zašto?"
Istraživači su pregledali proteine koje su ove ćelije raka lučile, u potrazi za onima koji mogu da pređu zaštitnu granicu poznatu kao krvno-moždana barijera i da prodru u mozak.
Ova potraga, koja je trajala više od šest godina, suzila je listu na jedan: protein koji se zove cistatin C.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
2
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
1
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar