Tiha bolest, teška briga: Kako izgleda život sa demencijom?

Autor: RTS

Život

13.07.2025.

18:56

Starenje gotovo neizbežno prati demencija. Procenjuje se da je u Srbiji dementna svaka deseta osoba starija od 65 godina.

Tiha bolest, teška briga: Kako izgleda život sa demencijom?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Alchajmer, kao oblik demencije, je neizlečiva bolest - koja nastaje sporo, u početku deluje bezazleno, a kada bolest uzme maha, zbog nje pati cela porodica.

Kako prepoznati prve simptome, kako usporiti napredovanje bolesti i kakva pomoć i podrška bi bila dragocena obolelima i njihovim porodicama, piše RTS.

Koliko je demencija ozbiljan problem, znaju samo oni koji u svom okruženju imaju obolelu osobu.

"Nije lako kada vas majka koja vas je volela do juče, uopšte ne prepoznaje, kada ne reaguje na bilo kakva uputstva koja joj dajete, kada ništa neće", kaže Nadežda Satarić iz Udruženja obolelih od demencije.

"Dementni pacijenti mogu da budu anksiozni, jer kažu da je anksioznost i neopravdani, nedefinisani strah, povezan sa gubitkom pamćenja", napominje neurolog prof. dr Elka Stefanova.

Na prvi simptom, zaboravnosti, obično se ne reaguje. Tek kada počnu da se dešavaju ozbiljnije stvari, bolest je uznapredovala.

"Pacijenti maskiraju bolest, ne javljaju se lekaru, ne traže pomoć i kada dođu njihove drage osobe, da ih pitaju kako su i ne primete bolest, jer nemaju vremena da se druže, i ne primećuju muku pacijenta. Obično bude kasno kada primete bolest", istakla je Nada Satarić.

Ako osoba ne pamti novije događaje, ima halucinacije, ne orjentiše se u prostoru, to su upozoravajući znaci. U poodmakloj fazi bolesti, moraju da budu pod stalnim nadzorom. Tada najveći teret snosi uglavnom porodica, kojoj je potrebna podrška.

"Česti su i primeri da takve pacijente ostave pod ključom kod kuće ili da ih posmatraju kroz kamere s posla. To je teška muka, a da ne pričamo o finansijkim izazovima jer je negovanje osobe sa demencijom skupo. Srodnici moraju da plaćaju i dodatno negovatelje što mesečno zna da izađe više od hiljadu evra", dodaje Satarićeva.

Onima koji svedoče mentalnom padu svojih najbližih, svakodnevni život se pretvara u nerešive zagonetke, poput one kako da ih trgnu iz faze u kojoj prave izmaštane priče, ili kako da reaguju kada ih pitaju nešto što su im upravo rekli.

"Ne treba se previše objašnjavati oko takvih stvari, treba skrenuti temu na nešto drugo, baviti se nečim drugim, nečim što je prikladno i što godi samom pacijentu. Zajedničko druženje, gledanje starih slika, onoga čega se oni sećaju, treba šetati, održati određen stepen funkcionalnosti", savetuje prof. dr Elka Stefanova.

Kada porodica nije u prilici da o njima neprestano brine, tu su negovatelji. Međutim, i negovatelji često obolevaju – fizički i mentalno, a neki moraju i da napuste posao. U Srbiji i dalje ne postoji sistem podrške porodicama poput dnevnih centara i savetovališta za negu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

demencija Alchajmerovo oboljenje

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Držite se teme

14.07.2025 • 21:25

Porodice stradaju i jer jedan član krene da seje seme mržnje u toj situaciji, počne da optužuje druge članove dok se sam sklanja da ne radi, svi umorni, naprave se klanovi, ovaj bolesni to vidi pa mu bude još gore.
Demencija kao bolest zahteva pomoć države, svakodnevnu. Održavanje jednog u životu dok propada bar sva života, nekad i više, ni državi nije rešenje. Oni koji to nemaju u kući neka ćute.

21 2 +19
Neko

14.07.2025 • 16:33

Malo su mi jezivi komentari o eutanaziji. Mi smo za majku probali dom zbog sigurnosti i najvise zbog veceg generacijskog drustva, al uz svakodnevne obilaske i setnje i dovodjenje kuci kad god mozemo. Dinamika doma je pomogla njenoj svesnosti situacije kao i vise interakcija sa osobama slicnih godina (ponavljam uz svakodnevnu nasu podrsku da zna da smo tu). Jeste iscrpljujuce ali je i cista bezuslovna ljubav truditi se da se stanje ne pogorsa i da secanje na najblize ostane. Od ne secanja ko smo, povratili smo te mozdane veze upravo zahvaljujuci konstantnom razgovoru i podsecanju da se malo nekad mozak igra sa njom, takva je bolest ali da zna da je to samo san. Nase iskustvo je da njima treba konstantno mozak drzati aktivnim nekim interakcijama i tako odrzavati mozdane veze da se ne prekidaju. Eutanazija mi je jeziva pomisao i pored toga sto smo iskusili. Treba biti zahvalan za sve zajednicke trenutke i pokazati ljubav i za one u teskom stanju, njima je najpotrebnija.

22 0 +22
OA

14.07.2025 • 09:41

@NS

Eutanaziju treba potpisati ili ne svaki čovek do 21 godine. Niko nema prava u vase ime odlucivati o tome jer kada čovek oboli nike uracunljiv niti moze razumno razmišljati. Ovo je teška bolest vise za porodicu nego za obolelog i nebi ni dusmaninu pozeleo! Majka je zivela 5 godina sa ovom bolešću i nisam mogao dati je u dom. Placali smo stručnu pomoc i svi smo bili angažovani porodično oko nje do njene smrti.

22 1 +21

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.