Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje

Autor: 021.rs

Život

26.04.2026.

14:20 > 22:06

Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Učesnici studije koji su prvi put razvili gojaznost između 17 i 29 godina imali su oko 70 procenata veću verovatnoću da umru od bilo kog uzroka tokom perioda praćenja, u poređenju sa onima koji nisu razvili gojaznost do 60. godine.

Predvođena timom sa Univerziteta u Lundu u Švedskoj, studija je osmišljena da prati težinu tokom vremena umesto da se oslanja na jedan trenutni prikaz. Informacije o više od 600.000 ljudi dobijene su iz postojećeg skupa podataka, uključujući samo one sa najmanje tri zabeležena merenja težine između 17 i 60 godina, piše ScienceAlert.

Iako studija ne pokazuje da je rano dobijanje na težini bilo konkretno odgovorno za smrti, umesto bilo kog drugog faktora, znamo da je gojaznost povezana sa nizom zdravstvenih problema.

"Najdosledniji nalaz je da je povećanje telesne mase u mlađem uzrastu povezano sa većim rizikom od prerane smrti kasnije u životu, u poređenju sa ljudima koji dobijaju manje na težini", kaže epidemiološkinja Tanja Stoks sa Univerziteta u Lundu.

Prema istraživačima, moguće je da provođenje više godina sa biološkim stresom zbog prekomerne težine, pri čemu je telo pod većim opterećenjem i većim rizikom od habanja nego normalno, predstavlja razlog za statistiku ranijih smrti.

Tim je pratio ukupnu smrtnost i smrti povezane sa brojnim stanjima vezanim za gojaznost, uključujući kardiovaskularne bolesti, nekoliko vrsta raka i dijabetes tipa 2.

Početak gojaznosti definisan je kao prvi put kada je zabeležen indeks telesne mase (BMI) dostigao 30 ili više. BMI je bio standardna praksa u vreme kada su merenja težine vršena, ali definicije gojaznosti se razvijaju.

Pored glavnog nalaza o dobijanju na težini u ranom odraslom dobu, nekoliko drugih povezanosti vredi napomenuti. Kao što se i očekivalo, oni koji su dobili najviše na težini u bilo kom i svim uzrastima imali su veću verovatnoću da umru tokom perioda studije.

Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane udare i moždani udar, činile su najveći deo ovih povezanosti.

"Naši nalazi o većoj smrtnosti od svih uzroka i kardiovaskularnih bolesti povezanoj sa ranim povećanjem telesne mase i početkom gojaznosti sugerišu da trajanje gojaznosti, a ne povećanje telesne mase u kasnom odraslom dobu, može biti ključni faktor koji stoji u osnovi rizika. Dugotrajna izloženost insulinskoj rezistenciji, inflamaciji i hiperkoagulaciji zbog adipocitokina oslobođenih iz masnog tkiva verovatno doprinosi ovim rizicima", pišu istraživači u svom objavljenom radu.

Smrti od dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka takođe su bile povezane sa gojaznošću, ali nekoliko uzroka smrti - uključujući rak bešike kod muškaraca i rak želuca kod žena - nije pokazalo statističku povezanost.

Takođe, postojale su razlike između muškaraca i žena.

Kod raka kod žena, povećani rizik od prerane smrti povezan sa gojaznošću bio je približno isti bez obzira na to kada je došlo do dobijanja na težini. Ovo sugeriše da je ovde neki drugi faktor značajniji - možda hormonske promene povezane sa menopauzom.

"Ako naši nalazi kod žena odražavaju ono što se dešava tokom menopauze, pitanje je šta je bilo prvo: kokoška ili jaje? Možda hormonske promene utiču na težinu i uzrast i trajanje tokom kojih se ove promene dešavaju - i da težina jednostavno odražava ono što se dešava u telu", kaže epidemiolog Hujen Le sa Univerziteta u Lundu.

Postoje ograničenja koja treba pomenuti. Vežbanje i ishrana nisu uzeti u obzir i mogli su imati ulogu u stopama smrtnosti koje su istraživači uočili - znamo da su i oni ključni za opšte zdravlje.

Dodavanje podataka o ovim faktorima mogla bi biti opcija za buduće studije, kao i ispitivanje raspodele masti, što novije definicije gojaznosti rade, i razlikovanje između masne i mišićne mase.

Ali sa toliko učesnika uključenih i težinom praćenom tokom više godina za svakog od njih, istraživači sugerišu da su ovo važni nalazi za javno zdravlje: da sprečavanje gojaznosti treba da se radi što ranije u životu.

Da se rizik od smrtnosti otkriven ovde izrazi brojčano: ako je 10 od svakih 1.000 učesnika bez rane gojaznosti umrlo tokom perioda praćenja, oko 17 od 1.000 umrlo je među grupom koja je razvila ranu gojaznost.

"Ne bi trebalo da se previše opterećujemo tačnim brojkama rizika. One su retko potpuno tačne, jer na njih utiču, na primer, faktori uzeti u obzir u studiji i tačnost kojom su i faktori rizika i ishodi izmereni. Međutim, važno je prepoznati obrasce, i ova studija šalje važnu poruku donosiocima odluka i političarima", kaže Stoks.

Istraživanje je objavljeno u "eClinicalMedicine".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

GOJAZNOST gojenje

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.