Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Foto: Pixabay
Učesnici studije koji su prvi put razvili gojaznost između 17 i 29 godina imali su oko 70 procenata veću verovatnoću da umru od bilo kog uzroka tokom perioda praćenja, u poređenju sa onima koji nisu razvili gojaznost do 60. godine.
Predvođena timom sa Univerziteta u Lundu u Švedskoj, studija je osmišljena da prati težinu tokom vremena umesto da se oslanja na jedan trenutni prikaz. Informacije o više od 600.000 ljudi dobijene su iz postojećeg skupa podataka, uključujući samo one sa najmanje tri zabeležena merenja težine između 17 i 60 godina, piše ScienceAlert.
Iako studija ne pokazuje da je rano dobijanje na težini bilo konkretno odgovorno za smrti, umesto bilo kog drugog faktora, znamo da je gojaznost povezana sa nizom zdravstvenih problema.
"Najdosledniji nalaz je da je povećanje telesne mase u mlađem uzrastu povezano sa većim rizikom od prerane smrti kasnije u životu, u poređenju sa ljudima koji dobijaju manje na težini", kaže epidemiološkinja Tanja Stoks sa Univerziteta u Lundu.
Prema istraživačima, moguće je da provođenje više godina sa biološkim stresom zbog prekomerne težine, pri čemu je telo pod većim opterećenjem i većim rizikom od habanja nego normalno, predstavlja razlog za statistiku ranijih smrti.
Tim je pratio ukupnu smrtnost i smrti povezane sa brojnim stanjima vezanim za gojaznost, uključujući kardiovaskularne bolesti, nekoliko vrsta raka i dijabetes tipa 2.
Početak gojaznosti definisan je kao prvi put kada je zabeležen indeks telesne mase (BMI) dostigao 30 ili više. BMI je bio standardna praksa u vreme kada su merenja težine vršena, ali definicije gojaznosti se razvijaju.
Pored glavnog nalaza o dobijanju na težini u ranom odraslom dobu, nekoliko drugih povezanosti vredi napomenuti. Kao što se i očekivalo, oni koji su dobili najviše na težini u bilo kom i svim uzrastima imali su veću verovatnoću da umru tokom perioda studije.
Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane udare i moždani udar, činile su najveći deo ovih povezanosti.
"Naši nalazi o većoj smrtnosti od svih uzroka i kardiovaskularnih bolesti povezanoj sa ranim povećanjem telesne mase i početkom gojaznosti sugerišu da trajanje gojaznosti, a ne povećanje telesne mase u kasnom odraslom dobu, može biti ključni faktor koji stoji u osnovi rizika. Dugotrajna izloženost insulinskoj rezistenciji, inflamaciji i hiperkoagulaciji zbog adipocitokina oslobođenih iz masnog tkiva verovatno doprinosi ovim rizicima", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Smrti od dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka takođe su bile povezane sa gojaznošću, ali nekoliko uzroka smrti - uključujući rak bešike kod muškaraca i rak želuca kod žena - nije pokazalo statističku povezanost.
Takođe, postojale su razlike između muškaraca i žena.
Kod raka kod žena, povećani rizik od prerane smrti povezan sa gojaznošću bio je približno isti bez obzira na to kada je došlo do dobijanja na težini. Ovo sugeriše da je ovde neki drugi faktor značajniji - možda hormonske promene povezane sa menopauzom.
"Ako naši nalazi kod žena odražavaju ono što se dešava tokom menopauze, pitanje je šta je bilo prvo: kokoška ili jaje? Možda hormonske promene utiču na težinu i uzrast i trajanje tokom kojih se ove promene dešavaju - i da težina jednostavno odražava ono što se dešava u telu", kaže epidemiolog Hujen Le sa Univerziteta u Lundu.
Pročitaj još
Postoje ograničenja koja treba pomenuti. Vežbanje i ishrana nisu uzeti u obzir i mogli su imati ulogu u stopama smrtnosti koje su istraživači uočili - znamo da su i oni ključni za opšte zdravlje.
Dodavanje podataka o ovim faktorima mogla bi biti opcija za buduće studije, kao i ispitivanje raspodele masti, što novije definicije gojaznosti rade, i razlikovanje između masne i mišićne mase.
Ali sa toliko učesnika uključenih i težinom praćenom tokom više godina za svakog od njih, istraživači sugerišu da su ovo važni nalazi za javno zdravlje: da sprečavanje gojaznosti treba da se radi što ranije u životu.
Da se rizik od smrtnosti otkriven ovde izrazi brojčano: ako je 10 od svakih 1.000 učesnika bez rane gojaznosti umrlo tokom perioda praćenja, oko 17 od 1.000 umrlo je među grupom koja je razvila ranu gojaznost.
"Ne bi trebalo da se previše opterećujemo tačnim brojkama rizika. One su retko potpuno tačne, jer na njih utiču, na primer, faktori uzeti u obzir u studiji i tačnost kojom su i faktori rizika i ishodi izmereni. Međutim, važno je prepoznati obrasce, i ova studija šalje važnu poruku donosiocima odluka i političarima", kaže Stoks.
Istraživanje je objavljeno u "eClinicalMedicine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Naučnici otkrili koliko bi ljudi najduže mogli da žive ukoliko se zaustavi starenje
26.07.2026.•
1
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Lekari objašnjavaju zašto su moždani udari češći ujutru
26.07.2026.•
0
Moždani udar nastaje kada se u organizmu formira krvni ugrušak ili dođe do začepljenja krvnog suda, zbog čega mozak ne dobija dovoljnu količinu krvi.
Svrab možda ima sopstveni čulni organ
26.07.2026.•
0
Ako vas nešto svrbi, to je najčešće znak da vas telo upozorava da se na koži nalazi nešto što tu ne pripada.
VIDEO: Simulacija pokazuje šta se događa u telu kada se primi injekcija za mršavljenje
26.07.2026.•
0
Lekovi za mršavljenje poslednjih godina postali su izuzetno popularni, ali mnogi ih koriste bez pravog razumevanja procesa koje pokreću u organizmu.
Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
26.07.2026.•
2
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica ili dinja: Koja je bolja za nivo šećera u krvi?
26.07.2026.•
3
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
U svemiru mozak nastavlja da se ponaša kao da je pod Zemljinom gravitacijom
25.07.2026.•
0
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Kako broj dece utiče na starenje?
25.07.2026.•
1
Novo istraživanje pokazuje da na brzinu starenja može uticati i broj dece, posebno kod žena.
Gledanje televizije satima može biti povezano sa većim rizikom od demencije
22.07.2026.•
0
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
4
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno zbog problema sa gojaznošću
20.07.2026.•
2
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Časovi salse mogu da poboljšaju mentalno zdravlje
20.07.2026.•
0
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Preminula druga osoba od legionarske bolesti na Menhetnu
19.07.2026.•
1
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
19.07.2026.•
0
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Određene grupe ljudi treba da budu oprezne ili potpuno izbegavaju breskve
19.07.2026.•
0
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar