Da li se mozak rađa "prazan" ili "pun"?

Autor: 021.rs

Život

10.05.2026.

14:30 > 20:57

Neobična studija na miševima sugeriše da mozak nije "prazna tabla" pri rođenju, koja čeka da se uspomene upišu u nju.

Foto: 021.rs (AI)

Umesto toga, izgleda da život započinje "pun" i haotičan, optimizujući sam sebe dok uči.

Neuronaučnici sa Instituta za nauku i tehnologiju Austrije (ISTA) proučavali su mozgove miševa od rođenja do odraslog doba, fokusirajući se na složenost ključnog memorijskog sklopa u hipokampusu. Ovaj deo mozga učestvuje u prostornom pamćenju i u pretvaranju kratkoročnih uspomena u dugoročne.

Tim je otkrio da je u mozgovima najmlađih miševa mreža CA3 piramidalnih neurona bila veoma gusta, sa naizgled nasumičnim vezama. Međutim, kako stare, te veze postaju prefinjenije i organizovanije.

"Ovo otkriće bilo je prilično iznenađujuće. Intuitivno, moglo bi se očekivati da mreža raste i postaje gušća tokom vremena. Ovde vidimo suprotno. To prati ono što nazivamo modelom orezivanja: počinje potpuno popunjeno, a zatim postaje pojednostavljeno i optimizovano", kaže Peter Jonas, neuronaučnik sa ISTA, prenosi ScienceAlert.

Nije sasvim jasno zašto se mozak razvija na ovaj način, ali istraživači veruju da neuroni mogu efikasnije da se povezuju ako su temelji već postavljeni.

U scenariju prazne table, međutim, udaljeni neuroni bi prvo morali da pronađu jedni druge pre nego što bi mogli da komuniciraju. To bi usporilo učenje mozga koji se razvija.

Zamislite to ovako: ako biste morali da se krećete od jedne tačke do druge, bilo bi mnogo brže ako već imate gustu mrežu puteva i samo treba da izaberete kojim putem ćete od tačke A do tačke B. Ako biste, s druge strane, morali da gradite sopstveni put od nule da biste stigli do odredišta, verovatno bi trajalo mnogo duže.

Tim je merio električnu aktivnost i druge ćelijske procese u tri razvojne faze kod miševa: odmah nakon rođenja, oko sedmog ili osmog dana života; tokom adolescencije, između 18. i 25. dana; i u odraslom dobu, oko 45. do 50. dana života.

To je pokazalo da neuroni u ovom hipokampalnom sklopu kod miševa počinju kao gusta i nasumična mreža, ali se vremenom preoblikuju u strukturisaniju mrežu.

Istraživači pretpostavljaju da je razlog tome možda činjenica da hipokampus ima težak zadatak obrade i povezivanja informacija koje dolaze iz očiju, ušiju i nosa.

"To je složen zadatak za neurone. Početna preterano bogata povezanost, praćena selektivnim orezivanjem, možda je upravo ono što omogućava ovu integraciju", kaže Jonas.

Da li se ovi nalazi odnose i na ljudski mozak, tek treba da se utvrdi.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

mozak

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.