Ove godine oduzete licence od 30 lekara

Doživotna zabrana rada je u 2015. godini primenjena kod jednog lekara, dok je u istoj godini sudovima časti podneto više od 50 pritužbi.

U Lekarskoj komori kažu da je za utvrđivanje lekarske greške neophodno ispitati sve činjenice za koje je potrebno određeno vreme.

"Sud časti prvo uzima izveštaje o vanrednom unutrašnjem nadzoru, vanrednom spoljnom nadzoru, dokumentaciju, izjave, angažuje stručne veštake i nakon toga samostalno dnosi odluku da li je došlo do povrede profesionalne odgovornosti", ističe za N1 direktor Lekarske komore Milan Dinić.

Malobrojni su slučajevi u kom se sumnja na grešku lekara, a koji imaju sudski epilog.

Devojčica Anja Grahovac preminula je 2007. nakon rutinske operacije katarakte a Viši sud u Beogradu punih devet godina ne uspeva da donese presudu.

Slučaj preminule Jelice Radović pored decenijskog suđenja obeležilo je i to što su odlagana brojna ročista, a veštačenje je obavljano i dovođeno u pitanje više puta.

Advokati kažu da je lekarska greška u Srbiji teško dokaziva.

"Tako da tu nije težišna uloga ni tužioca ni suda, ni branioca, koliko je prevashodno uloga veštaka, a moram reći da lekari često imaju kolegijalnog nezameranja, i to je vrlo problematično i u vrlo velikom broju slučajeva determiniše sam ishod postupka", naglašava advokat Jugoslav Tintor.

On dodaje da u slučaju lekarske greške prava žrtve nisu dovoljno zaštićena kao i da su relativno blage kazne za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi.

Podsetimo, poslednji slučaj gde je zbog greške lekara stradao pacijent je slučaj osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića. Dečak se povredio 2. oktobra, kada je polomio ruku. Na ortopediji bolnice u Loznici stavljen mu je gips i dečak je pušten kući, a iste noći dobio je visoku temperaturu. Ni posle nekoliko obraćanja roditelja lekaru, nije primljen na bolničko lečenje. Dečak je preminuo od sepse 8. oktobra, u Institutu za majku i dete u Beogradu.