Fiskalni računi ponovo postaju listići za igru na sreću

Ovo nije prvi pokušaj u Srbiji da se igrom na sreću popularizuje borba protiv sive ekonomije. Poslednji je bio 2013. godine kada su dobitnicima podeljeni automobil, kućni aparati i druge nagrade.

Kako piše Radio-televizija Srbije, fiskalni računi će ponovo postati listiću za igru na sreću, barem na neko vreme. Kako je najavio ministar finansija Dušan Vujović igra će biti organizovana do kraja godine. Građani će skupljati fiskalne račune da bi igrali loto, a postojaće i dobar fond nagrada.

"Već imamo firme koje su se ponudile da ucestvuju. I gradovi će moći da budu nagrađivani za uspeh u sprovođenju poreske discipline i dobijaće neka dobra"”, rekao je ministar.

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanske za lokalni ekonomski razvoj Goran Kovačević kaže da će lokalna samouprava čiji građani budu poslali najviše fiskalnih računa dobiti određenu nagradu.

"Ta nagrada je ono što je najinteresantnije od svega, odnosno da ti ljudi vide o čemu se radi kada plaćaju porez i zašto plaćaju porez, jer će to biti nagrade tipa obnova škole, dečijih igrališta i neke slične stvari gde ljudi treba da shvate da porez plaćaju da bi svi zajedno živeli bolje, a ne radi nečijeg hira", objašnjava Kovačević.

Šansu za nagradu više imaće i oni koji račun plate karticom jer problem sa sivom ekonomijom dolazi delom i od gotovinskog plaćanja, koje je u Srbiji pet puta učestalije nego u svetu. Ovakav način borbe protiv sive ekonomije primenjivale su Slovačka, Portugalija, Hrvatska, Španija. Prema rečima stručnjaka, ove zemlje su na taj način uspele da podignu svest građana na viši nivo.

"Pored ovih promotivnih akcija i tih sporednih mera ipak u osnovi mi se čini da fokus treba da budu uvek one osnovne, preventivne mere, upozoravajuće koje su zasnovane na određenim sankcijama, jer država tako ipak najpre može da dejstvuje na najveći broj građana, a to su mere koje su usmerene kako prema prodavcima, znači redovne kontrole da li izdaju fisklane račune, tako i prema kupcima", kaže Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

Ipak, da je sistem nešto uređeniji, građanima bi bilo poznato da su po zakonu iz 2004. godine dužni da uzmu fiskalni računa. Takođe, trebalo bi da znaju je neophodno i da sami traže račun kako ne bi platili kaznu od 1.000 dinara.

Međutim, po svemu sudeći, građani nemaju razloga za brigu, jer tržišna inspekcija, koja bi trebalo da kontroliše kupce, nije nijednom obavila kontrolu. Smatraju da ni u narednom periodu ta aktivnost ne treba da bude deo njihovih planova, jer glavni fokus bi trebalo da budu oni koji izdaju račun.

Sa druge strane, da bi uopšte imali priliku da učestvuju u nagradnoj igri građani bi prvo morali da dobiju fiskalni račun, što često nije slučaj. Na kraju, na građanima ostaje da li će prijaviti slučaj neizdavanja fiskalnog računa, a da li to urodi plodom možete pročitati na primeru jednog novosadskog lokala OVDE.