Srbija i dalje ne zna šta ima od imovine

Uprkos prošlogodišnjim obećanjima da će, zahvaljujući novom onlajn registru na sajtu Direkcije, popis biti završen u rekordno kratkom roku, do oktobra 2016. godine, to se još uvek nije desilo.

Popis imovine je produžen do kraja ove godine. Prema podacima Direkcije, krajem prošle godine, 1.632 korisnika prijavilo je ukupno 96.370 nepokretnosti. Od toga je 85.070 stanova, kuća, poslovnih zgrada i zemljišta označeno kao svojina Republike Srbije. Na osnovu dobijenih podataka, popisana država imovina vredi 165 milardi dinara, a nepokretnosti je prijavilo 1.098 ustanova čiji je osnivač država.

U ovom poslu najveći problem prave lokalne samouprave. Informacije o imovini dostavilo je samo 25 od ukupno 176 lokalnih samouprava, kažu u Direkciji. Opštine i gradovi dostavili su ukupno 11.174 nepokretnosti, koje koriste. Kazne za one koji ne popisuju imovinu ne postoje, ali to bi uskoro moglo da se promeni. "Direkcija je predložila da u izmene Zakona o javnoj svojini bude dodata odredba o materijalnoj i prekršajnoj odgovornosti rukovodioca za neprijavljivanje ili neistinito prijavljivanje imovine u javnoj svojini", ističu predstavnici ove ustanove, prenosi Dnevnik.

Predstavnici Direkcije su najavili da će tokom januara i februara organizovati radionice na koje će biti pozvane sve lokalne samouprave i i ostali korisnici nepokretnosti u javnoj svojini, radi obuke kadra koji će koristiti ovu aplikaciju u koju upisuje imovinu. Prošle godine u februaru je počela da radi onlajn aplikacija na sajtu Direkcije u koju korisnici državne imovine sami upisuju nepokretnosti kojima raspolažu.

Predstavnici Mreže za restituciju više puta su ukazivali da odugovlačenjem popisa svi ilegalni korisnici državne i javne svojine dobijaju dodatno vreme da koriste ili zloupotrebe državnu imovinu. U registar Republičke direkcije za imovinu upisano je 96.370 nepokretnosti čija je vrednost 165 milijardi dinara.