Vojni sporazum Hrvatske, Albanije i Kosova: Dizanje tenzija u tabloidima ili stvarna pretnja Srbiji?

Autor: Insajder

Info

07.09.2025.

09:49

Iako u regionu postoji neiscrpan broj izvora međunacionalnih tenzija, uvek se pronađe novi način da se zategnuti odnosi između nacija dodatno zategnu.

Vojni sporazum Hrvatske, Albanije i Kosova: Dizanje tenzija u tabloidima ili stvarna pretnja Srbiji?

Foto: Facebook (Ejup Maqedonci)

Ovih dana povod za novu rundu zapaljivih izjava je saradnja u oblasti odbrane koja uključuje Hrvatsku, Albaniju i Kosovo. Međutim, kada se pogledaju detalji saradnje i analiziraju u kontekstu šireg bezbednosnog pejzaža, vidi sa da tu, izuzev potencijala za podizanje tenzija, ima malo čega drugog, piše Insajder.

Sporazum o saradnji u oblasti odbrane Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisali su u martu ove godine, izazivajući prvi talas reakcija u Srbiji. Novi talas usledio je nedavno, nakon što je objavljeno da su se delegacije tri zemlje sastale kako bi razgovarale o mogućnosti zajedničke nabavke naoružanja iz SAD.

Ovaj aranžman komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Kini.

"Nisu slučajno Priština, Zagreb i Tirana formirali vojnu alijansu. I nisu je pravili zbog Austrije, Mađarske ili Slovenije nego zbog Srbije. Pravili su je protiv Srbije", rekao je Vučić u Pekingu dodajući da "Srbija nikoga neće dirati", ali da jača vojsku kako bi "čuvala svoj teritorijalni integritet".

Kosovo, Hrvatska i Albanija potpisale su 18. marta ove godine u Tirani zajedničku deklaraciju kojom se, kako je navedeno, osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost.

Ova deklaracija sadrži četiri ključne tačke buduće saradnje - promocija odbrambenih kapaciteta kroz saradnju namenskih industrija, zajedničke obuke i vojne vežbe, jačanje otpornosti na hibridne pretnje i podršku evroatlantskim integracijama.

Vojni analitičar Aleksandar Radić navodi za Insajder da Hrvatska kroz ovaj aranžman nastoji da promoviše svoj strateški cilj koji se tiče onoga što oni vide kao srpsko pitanje.

"Hrvatska, kao članica NATO, koristi svoju priliku da stvori povoljnu poziciju u odnosu na Srbiju. Iz njihove perspektive i dalje se odnosi sa Srbijom tumače kao - mi i vi. U toj vizuri oni percipiraju albanski faktor kao protivtežu srpskom pitanju i naravno da grade posebne veze sa Kosovom i Albanijom. Pritom, to rade na način koji je prihvatljiv za NATO i rade unutar zadatog okvira", ističe Radić.

S druge strane, dodaje Radić, Srbija nema konzistentnu odbrambenu politku koja bi odgovorila adekvatno.

"Naša odbrambena politika je prilagođena medijima. Sve što se radi u ovoj sferi, uključujući i poslednju Vučićevu izjavu, usmerena je na javno mnjenje, umesto na stvarne prilike. A stvarnost je da smo mi vojno neutralna zemlja koja je okružena članicama NATO, ostavljajući nam da kroz bilateralne sporazume jačamo svoju poziciju. Međutim, dok Hrvatska u okviru NATO ima prostora za afirmaciju svoje odbrambene politike, srpska odbrambena politika se svodi na praznoslavlje u tabloidima", navodi Radić.

Deklaracija o saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova je donedavno bila samo parče papira, bez ikakvih konkretnih posledica. Ipak, to bi moglo da se promeni nakon nedavnog sastanka tri delegacije gde je jedna od tema bila mogućnost zajedničke nabavke naoružanja iz Amerike.

Kako bi to moglo da izgleda opisao je u izjavi za Radio slobodna Evropa ministar odbrane u vladi Kosova Ejup Maćedonci, navodeći da je cilj da se pošalje jedna zajednička porudžbina, umesto tri odvojene.

"Na primer, sistem naoružanja koji tri države žele da kupe od SAD-a, naručimo kao jednu kupovinu, koristeći zakonodavstvo svake zemlje, ali da količina i rok isporuke budu zajednički. Jer, kada se od SAD kupuje veća količina, cena je niža, a isporuka brža", naveo je Maćedonci.

Ipak, hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić je istakao da sa tim planom postoje tehničke poteškoće, imajući u vidu da su Hrvatska i Albanija članice NATO, dok Kosovo nije.

"Kosovo ima drugačije uslove za kupovinu oružja i teško je formirati zajedničku koaliciju za kupovinu za sve tri države", kazao je Anušić za albanske medije.

Petar Bošković, nekadašnji načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane i član predsedništva stranke SRCE, ističe za Insajder da se u javnosti svesno precenjuje značaj saradnje koja je uspostavljena između Albanije, Kosova i Hrvatske.

"Ti protokoli praktično podrazumevaju da će zemlje da trguju vojnom opremom, da mogu da zajedno izvode vojne vežbe, te da jedni drugima šalju instruktore. Mi takve aranžmane imamo sa velikim brojem zemalja, uključujući i sa članicama NATO-a", kaže Bošković.

Tvrdnje da takav aranžman predstavlja pretnju po Srbiju, dodaje Bošković, imaju isključivi cilj da podignu međuetničke tenzije u regionu.

"Kada bi takva saradnja bila pretnja, onda bi praktično sve zemlje u okruženju nama predstavljale bezbednosnu pretnju. Međutim, dizanje tenzija je specijalitet Aleksandra Vučića, a ništa manje se time ne koriste i funkcioneri HDZ-a u Hrvatskoj, ali i lideri na Kosovu i Albaniji. To je zapravo međunarodna saradnja na dizanju tenzija sopstvenom biračkom telu", ističe Bošković.

Kada su ministri odbrane Kosova, Albanije i Hrvatske u martu potpisali deklaraciju o saradnji, sličan dokument su dve nedelje kasnije potpisale Srbija i Mađarska. Ipak, ovaj sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane, kako je tada precizirao predsednik Vučić, suštinski je predstavljao konkretizaciju sporazuma koji je potpisan 2023. godine.

U tom istom periodu, Vučić je naveo da je deklaracija Prištine, Zagreba i Tirane otvorila "trku za naoružanjem u regionu", te da je došlo do kršenja subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine.

Aleksandar Radić navodi da je ova teza o kršenju sporazuma o kontroli naoružanja najpre mogla da se čuje u Sarajevu, koje je za to optuživalo Beograd i Zagreb. On navodi da ta tvrdnja ne može drugačije da se nazove nego - laž.

"Sporazum prepoznaje ograničenje pet kategorija konvencionalnog naoružanja - borbeni avioni, helikopteri, tenkovi, oklopna vozila i artiljerijska oruđa. Za sve potpisnice je predviđen broj preko koga ne sme da se ide, a sve zemlje potpisnice su daleko ispod limita. U sporazumu nema Kosova, ni Albanije, niti se sporazum bavi time da li je vojna oprema stara ili nova. Pritom, mogućnosti da bilo koja zemlja potpisnica pređe limit u bilo kojoj kategoriji je u domenu naučne fantastike. Primera radi, onoliko aviona koliko je za nas predviđeno sporazumom trenutno nema ni britansko ratno vazduhoplovstvo", zaključuje Radić.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

vojni sporazum

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

NS

07.09.2025 • 11:59

A što mi ne pravimo saveze? Neko nam brani? Ili niko neće u savez sa nama?

6 2 +4
Neša

07.09.2025 • 11:34

Ono što nama treba je istorijsko pomirenje sa susedima i jačanje saradnje uz međusobno poštovanje razlika. To je postignuto sa Mađarskom (a bacali su nas pod led svojevremeno) ali samo zato što nam je Rusija zajednički imenilac pa tako lakše muljaju zajedno. Neko pametan će to valjda jednom postići i sa ostalima.

2 4 -2
Natoid

07.09.2025 • 11:32

Cak su i ovi skontali da je Nato prazna prica i da samo sluzi Americi da proda oruzije?

1 1 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.