Kategorizaciju HORES sprovodi s lokalnim samoupravama i kancelarijama za mlade jer su pravilnikom profilisana zanimanja, na primer sobarice i recepcionare, koji postoje u klasifikaciji radne snage u restoranima, ali nisu profilisana na tržištu rada.
Srpski restorani nisu obuhvaćeni obaveznom kategorizacijom od 2010. godine pa je, po rečima direktora Poslovnog udruženja HORES-a Georgi Genova, neophodno sprovesti standardizaciju radi sve većeg broja turista koji dolaze kod nas i očekuju da znaju kakva je ponuda u ugositeljskim objektima, ali i da bi se ugostiteljski objekti razlikovali u pogledu usluge i kvaliteta. S druge strane, ugostiteljstvo, u ovom slučaju restorani, donose oko 180 miliona evra prihoda godišnje, pa treba povesti računa i zbog toga o njihovom izgledu i ponudi, premda se naši restorani ni u čemu ne razlikuju od onih u inostranstvu.
"U Srbiji je oko 14.000 ugostiteljskih objekata, od kojih su oko 3.000 zaista vrhunski. Strane turiste interesuje kada ulaze u objekat kakvu uslugu mogu da očekuju, pa je potrebno da se kategorizacijom u vidu broja zvezdica na ulazu u restoranima označi garancija kvaliteta u pogledu usluge, kvaliteta hrane i pića, i da se na neki način ugostiteljski objekti izdvoje i zaštite od ostalih", kaže Genov za današnji Dnevnik.
Svaka država ima nacionalne organizacije koje vode računa o kvalitetu usluga u ugostiteljskim objektima, a HORES je preuzeo obavezu da to učini kod nas, jer je do 2010. godine to bila obaveza Ministarstva za privredu.
Po rečima Genova, pravilnikom je predviđeno da se restorani kategorišu od pete kategorije sa jednom do prve kategorije sa pet zvezdica. Kriterijumi su kako je objekat - restoran uređen, kakvu ima opremu i kakva je usluga. Svaki kriterijum ima obavezne i izborne elemente i svaki ima vrednost izraženu u brojem bodova.
"Pravilnikom je propisan minimalni broj bodova koji mora biti ispunjen za određenu kategoriju i kreće se od deset za najnižu do 30 za najvišu. Predviđen je širok spektar izbornih elemenata, posebno u grupaciji 'usluge', čime je restoranima omogućeno da profilišu svoj proizvod na originalan način i da se dodelom određene kategorije pozicioniraju na tržištu. U okviru izbornih elemenata mogu se izdvojiti i neki inovativni, kao neki standardi pripreme hrane za posebne kategorije potrošača – halal i košer. U Srbiji ima restorana koji pripremaju hranu po muslimanskim verski običajima – halal, ali nema specijalizovanih samo za tu vrstu hrene. Isto i standard 'košer' koji znači pripremu hrane po jevrejskim običajima, u gotovo svim jelovnicima ima na meniju teletine i ovčetine, ali je za to potreban poseban sertifikat košer. Kod nas nema restorana gde kuvari u neposrednoj blizini gostiju pripremaju hranu mada je takva usluga sve više trend, pa je i to u pravilniku napisano. Predvideli smo da se i u restoranima primenjuje IT, te da tako imaju profil na društvenim mrežama i primaju elektronskom poštom rezervacije, imaju koncept čuvanja dece", ističe predsednik Poslovnog udruženja HORES Georgi Genov.
.jpg "Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?")
Komentari 1
Eni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar