"Reakcije na Deklaraciju o zajedničkom jeziku pokazale da su nacionalisti iritirani"

Autor: Beta

Info

31.03.2017.

07:02 > 07:09

Deklaraciju o zajedničkom jeziku, koja je rezultat dvogodišnjeg rada beogradskog Udruženja Krokodil, Udruge Kurs iz Splita, podgoričkog Centra za građansko obrazovanje (CGO) i PEN centra BiH iz Sarajeva, on-lajn je potpisalo oko dve hiljade osoba od kako je u sredu uveče objavljena na internetu.

"To dokazuje da je to pitanje koje nas grebe, jer je količina reakcija na Deklaraciju ogromna", rekao je pisac Vladimir Arsenijević iz udruženja Krokodil, na predstavljanju tog dokumenta u Sarajevu. On je istakao da se u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori govori jednim jezikom koji svi razumeju, a da je to opet jezik koji je "formalizovan kao četiri nezavisna jezika".

Arsenijević je ocenio da je rasprava o ovom pitanju bila sveobuhvatna i da je na kraju to pitanje svedeno na konstataciju "car je go", odnosno na činjenicu da "svi znaju o čemu se radi, ali da svi iz različitih razloga, iza kojih stoje politički motivisani razlozi, pristaju na realnost koja ne odgovara elementarnoj logici". Prema njegovim rečima, ova deklaracija je namenjena pre svega mladima, kako bi se u budućnosti desile pozitivne promene u društvima četiri države.

Ivana Simić-Bodrožić, lingvistkinja i književnica iz Hrvatske, kazala je da iza ove inicijative ne stoji nijedna politička institucija niti bilo čija finansijska podrška, već "ubeđenje i kredibilitet" ljudi koji su inicirali donošenje Deklaracije o zajedničkom jeziku. Ona je istakla da "ako se međusobno razumemo, onda to znači da se radi o jednoj lingivističkoj osnovici i da niko nikome ne želi uskratiti ili zabraniti jezik".

"Postoje četiri standardne varijante jezika i svako ima pravo da ga zove kako želi", naglasila je Bodrožić. Prema njenim rečima, namera Deklaracije nije da se "narodi čiste od nečega", dodavši da se jezici vrlo često ne podudaraju sa nacijom.

"U Austriji govore nemački jezik, što ne čini Austrijance manje Austrijancima. Svi znamo šta se dogodilo nakon rata, a meni se na neki način čini da se jezik kojim smo govorili raspao. Bili smo prisiljeni paziti da budemo čisti", ocenila je Bodrožić. Ona je naglasila da namera ove inicijative nije "rušenje ustava ili represivno uvođenje nečega" niti pokušaj uvođenja "jezičke anarhije", već "senzibilisanje javnosti da postoje drugi modeli poimanja jezika".

Borka Pavićević, direktorka beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, istakla je da je "jedno država, a drugo jezik".

"Identičnost države i jezika dala je mogućnost da se nacionalizmi umnožavaju", ocenila je ona. Prema njenim rečima, identifikacija nacije i jezika je proizvela "nacionalistički kič", koji je moguć "kada izgubite moć svog jezika".

"U Beogradu nemate kafića koji se zove srpski, svuda je internešnal, svuda je biznis. Od granice do granice imate postkolonijalni jezik kojim se danas govori", istakla je Pavićević.

Balša Brković, publicista i novinar iz Crne Gore, ocenio je da su reakcije na Deklaraciju pokazale da su "nacionalisti iritirani", što je, kako je naveo, "zabavno i sjajno". Prema njegovim rečima, Deklaracija aktivira svest o zajedničkom jeziku, ali je takođe i način da "sačuvamo najbolje u svom duhovnom nasleđu".

Enver Kazaz, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, rekao je da su sve četiri postojeće varijante jezika u četiri države ravnopravne i nijedna ne može značiti potiranje druge.

"Danas su deca u BiH u obrazovnom sistemu izložena nacionalističkoj, ideološkoj mržnji", kazao je on. Kazaz je naveo da to dokazuje i izjava ministarske za kulturu Srednje-bosanskog kantona, koja je sinoć detetu srpske nacionalnosti iz Jajca poručila da ide u Banjaluku, odnosno da ga "retorički etnički očisti", jer to dete ne može učiti na svom standarnom jeziku u školi u Jajcu.

"Deca u BiH su u obrazovnom procesu izložena jezičkom rasizmu, do kojeg dovode oni politički moćnici i nacionalistički lingvisti koji isključivo vide školu kao visoko ili srednje ili osnovno mentalno obrezivanje ili lobotomiju u cilju formiranja rigidnog reduktivnog mentalnog nacionalnog identiteta, iz kojeg izbija mržnja", ocenio je Kazaz. Prema njegovim rečima, Deklaracija pomaže BiH da shvati da jezik ne sme biti ideološko sredstvo, već da je jezik ontološki i komunikacijski, kulturni prostor i prostor humanizma i vrednosti koje vode ka novim horizontima znanja.

"Kad bi se to shvatilo, naš prostor ne bi bio diskriminatorski i segregacijski", zaključio je Kazaz.

Deklaraciju o zajedničkom jeziku je prethodno podržalo 200 ličnosti kulturnog i javnog života Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore. Među njima su: Rade Šerbedžija, Igor Štiks, Mirjana Karanović, Boris Dežulović, Nenad Veličković, Marko Tomaš, Rajko Grlić, Filip David, Teofil Pančić, Jasmila Žbanić, Viktor Ivančić, Dragan Markovina, Boris Buden, Biljana Srbljanović, Ranko Bugarski i Snježana Kordić.

Deklaraciju možete pročitati i potpisati OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

RIZBO

03.04.2017 • 09:56

DA SE RAZUMEMO

Slobi i Tuđmanu nije trebao prevodilac kada su se dogovarali o krvoproliću, Šešelj piše tekstove Tomsonu, a Vučić i Kolinda jedno drugom ispravljaju izveštaje za CIA!

5 3 +2
Nervirach

01.04.2017 • 22:47

Mungose, jezicki rasizam sprovodi tvoj patriJota Karic. Zasto se zasitnici jezika ne sete njega kada progovara?

4 3 +1
Ja

31.03.2017 • 18:20

?????

Tкзв. југоносталгичари склапају некакву декларацију о заједничком језику. Било би то и плодоносно да ствари назовемо правим именом. Наиме, ми се слажемо да се међу балканским државама некадашње Југославије, штокавско наречје формира један, полицентричан језик. Али чији је тај наш језик? Занимљиво је да предавања потписивача ове декларације избегавају повесне чињенице које објашњавају порекло језика и авај користе флоскулу "ма није битно како га назвати, само да је један". Да је ово опасно и анационално размишљање говоре средњовековна врела где се штокавица на територији данашње Србије, БиХ, Црне Горе, Хрватске писала искључиво ћирилицом од повеље Кулина Бана, Мирослављевог јеванђеља преко свих споменика. Чакавица се писала само глагољицом и ово је одувек био хрватски језик, док је кајкавица припадала словеначком корпусу. Нема штокавице без ћирилице и обратно, отуд и нови измишљени термини "босанчица, хрватска ћирилица" који су настали након крађе СРПСКОГ језика у време илиризма, како би се распарчао српски простор и створили локализми - од језика до нових нација које пишу латиницом, исповедају другу веру и патолошки мрзе Србе. Да не дужимо, чији је наш језик објаснити можемо једноставно речима самих твораца вештачког илирског (српско-хрватског) језика који признају шта су учинили:

Људевит Гај је отворено, као и многи други, тај "илирски" језик сматрао српским и није крио оно што је постигао, тако у листу Даница хорBaTCka!

5 11 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.