Kako pišu
"Novosti", sa jedne strane podržava se smanjivanje količine hrane koja se baca, pa i kroz ovakve prodavnice, dok udruženja potrošača smatraju da roba kojoj rok trajanja ističe ne bi trebalo da se "izdvaja" u posebne prodavnice, već da za nju treba da postoji određeno mesto u svakoj radnji.
Doktorka Jasna Mastilović sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije navodi da se često u prodaji mogu naći proizvodi kojima je rok trajanja istekao, pa i oni kojima je etiketa sa rokom trajanja zamenjena i "produžena".
"Samim tim, smatram da je otvaranje posebnih prodavnica u kojima bi se našla roba čiji je rok trajanja pred istekom opravdano, tim pre što bi se na taj način smanjila količina hrane koja završi u smeću, a za njenu pripremu, od njive pa sve do police u marketu, utrošena je mnogo rada", navodi ona.
To što je rok trajanja istekao, kod većine proizvoda ne znači i da je artikal odmah opasan za konzumaciju.
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Goran Papović smatra kako organizovanje ovakvih prodavnica ne bi postiglo pravi efekat, jer bi potrošači na njih gledali kao na "radnje za sirotinju".
"Imali smo sličnih primera otvaranja prodavnica sa nižim cenama, ali one kod nas nisu 'uhvatile koren'. Samim tim, smatram kako bi daleko bolje rešenje bilo da se prodavci obavežu da u svakoj prodavnici odrede mesto gde bi se izlagala roba čiji je rok trajanja pri kraju i kojoj bi cena bila znatno niža. Takvim rešenjem, siguran sam, bili bi zadovoljni i kupci i prodavci", dodaje on za "Novosti".
Što se tiče trgovaca, konstatuju da ideja nije loša, ali da nije ni tako lako izvodljiva kao što izgleda na prvi pogled. Zamenica direktora marketinga u "Univereksportu", Olivera Ćirković, kaže da bi pred takvim poduhvatom stajale mnogobrojne prepreke.
"Radnje ovog tipa morale bi da budu odvojene od redovnih prodajnih objekata, da imaju u svakom trenutku zadovoljavajući nivo ponude, znatno sniženu cenu, s obzirom na to da je u pitanju roba pred istek roka. To bi podrazumevalo da kao trgovinski lanac uvek imate dovoljne količine robe iz gotovo svih robnih grupa. Ne treba preskočiti činjenicu da su prosečne marže, pogotovo na prehrani, znatno manje nego kod robe koja je predmet autleta, a to su najčešće odeća i obuća", zaključuje Ćirković.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
Komentari 6
Perica
Sima
Rob
Za sada, nama je na više načina predočeno da nemamo i nećemo imati prava kao i u EU, pa sve i da uđemo.
Robovi, naravno. Magacin za nepoželjne u EU, naravno. To nam je predviđena uloga.
A prema tome i hrana. Previđeno je da recikliramo odbačenu hranu "više kaste".
Kome to odgovara - njegovo pravo. Moje je mišljenje da treba da budemo leđima okrenuti takvoj "zajednici" i gledamo u bilo kom drugom pravcu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar