Štaviše, mnoge od njih nude pomoć, što moralnu, što iskustvenu, neke i kada je u pitanju prevod dokumentacije, poput svojevremeno Hrvatske, ali je realnost ipak malo drugačija.
Bez obzira na zvanične stavove, u praksi stvari ne stoje baš sjajno. Sa Hrvatskom Srbija ima brojna nerešena pitanja, sa Rumunijom i Bugarskom često provejava problem manjina ove dve zemlje u Srbiji, sa Mađarskom odnosi napreduju u svakom smislu, ali nije uvek bilo tako.
Iako EU na Srbiju gleda kao na zemlju koja ima jednu od najvažnijih uloga u regionu, koja se sa svoje strane trudi da to i demonstrira, prepreke na evropskom putu ne jenjavaju. Postavlja ih, čini se, najviše Hrvatska koja je u nekoliko navrata, recimo blokiranjem otvaranja poglavlja, demonstrirala kako podrška sa njene strane izgleda.
Jedno pričaju, drugo rade
Zvaničan stav Hrvatske kada je u pitanju Srbija jeste da ova zemlja podržava evrointegracije Srbije, da treba razgovarati, rešavati probleme... Čestitajući pobedu na predsedničkim Aleksandru Vučiću, hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, između ostalog govorila je i o podršci Hrvatske na putu ka EU.
"Hrvatska podržava proces evropskih integracija Srbije i spremna je da nastavi da prenosi stečena znanja i iskustva iz zahtevnog procesa, koji je i sama nedavno prošla", rekla je Grabar-Kitarović.
Za evrointegracije Zapadnog Balkana je i premijer Hrvatske Andrej Plenković, koji kaže da će se njegova zemlja i dalje zalagati za politiku proširenja EU. Međutim, odnosi između Srbije i Hrvatske nazaduju duže vreme, a sve je počelo 2008. godine kada je Hrvatska proglasila nezavisnost Kosova. Bivši predsednici dve zemlje Tadić i Josipović radili su na njihovom poboljšanju, ali su oni od 2012. godine, od dolaska SDP Zorana Milanovića na vlast, ponovo zamrznuti i sveli su se na tehnički nivo.
Usledile su blokade kamiona na Batrovcima, protestne note, provokacije, zapaljive izjave... Hrvatska je bila jedna od dve evropske zemlje koja je Srbiju blokirala prilikom otvaranja poglavlja 23 o pravosuđu, a zatim i krajem prošle godine kod otvaranja poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi, insistirajući oba puta na rešavanju bilateralnih pitanja sa Srbijom tokom njenog pristupanja EU.
Ključ u rukama rumunske manjine
Podrška Srbiji na putu evrointegracija ne izostaje ni iz Rumunije. Predsednik ove zemlje Verner Joanis je pre nekoliko dana rekao da će njegova zemlja nastaviti da podržava put Srbije u EU. Isto je kazala i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa.
"Pažljivo pratimo napredak u oblasti evrointegracija i Srbiju, na koju gledamo kao na zemlju od ključnog značaja u regionu, podržavamo na tom putu. Rumunija je na putu evrointegracija morala da preduzima teške korake u okviru pregovaranja poglavlja 23, i spremni smo da pomognemo Srbiji i podelimo svoja iskustva u realizaciji ciljeva iz tog pregovaračkog poglavlja", rekla je ona.
U suštini, politički odnosi Srbije i Rumunije jesu dobri, nema trvenja, nesuglasica, nerešenih pitanja, a radi se i o zemljama koje nemaju ratnu istoriju. U prilog dobrim odnosima ide i to što je Rumunija jedna od retkih evropskih zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova. Međutim, godinama unazad jedna stvar se javlja kao problem na koji se Rumunija iznova vraća - položaj rumunske manjine u Srbiji, odnosno položaj pripadnika vlaške zajednice u istočnoj Srbiji, za koju je Rumunija tražila da se tretiraju kao pripadnici rumunske etničke zajednice. Upravo zbog toga Rumunija je 2012. godine bila jedna od zemalja koja je uslovljavala dobijanje statusa kandidata za Srbiju zbog rešavanja položaja vlaške manjine.
Međutim, sada postoji nada da će se ovaj problem rešavati tim pre što je Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima o članstvu Srbije u EU predviđeno usvajanje novih zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i o zaštiti prava nacionalnih manjina, čime će se dodatno unaprediti njihov položaj.
Položaj manjina problem i sa Bugarskom
Kao i Rumunija, i Bugarska na svakom koraku izražava spremnost da pomogne Srbiji u pregovorima sa EU, piše
Blic.
"Državni interes Bugarske je da Srbija što pre pristupi EU, jer će to dati dopunski impuls našim odnosima i stvari će izgledati drugačije nakon što u evropskoj porodici budemo zajedno", rekao je predsednik bugarske vlade Ognjan Gerdžikov, istakavši da je njegova zemlja spremna da pomogne Srbiji u zatvaranju pregovora o pristupanju EU.
Bilateralni odnosi dve zemlje takođe napreduju iz godine u godinu, o čemu svedoče sve češći kontakti i susreti zvaničnika dve zemlje. Međutim, kao i u slučaju Rumunije, i sa ovom zemljom Srbija ima problem kada je reč o bugarskoj manjini koja živi u Bosilegradu i Dimitrovgradu. Upravo je to jedna od stvari prema kojoj je Bugarska imala rezerve prošle godine, prilikom otvaranja poglavlja 23. Ona je, uz Hrvatsku, to "izvukla" kao kamen spoticanja za otvaranje poglavlja, zbog čega je ono tada i prolongirano. Položaj bugarske manjine u Srbiji je stvar na kojoj Bugarska insistira godinama unazad, i ne postoji susret i kontakt sa srpskim zvaničnicima gde se to ne potegne kao pitanje.
Sa Mađarskom nikad bolje
Podrška Mađarske Srbiji na putu ka EU uopšte nije upitna i zvaničnici ove zemlje ne propuštaju da je istaknu gde god je to moguće.
"Srbija zaslužuje da postane članica EU i za Mađarsku bi bilo neprihvatljivo ako bilo koja zemlja članica ili institucija Unije blokira ili uspori Srbiju na tom putu", rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.
Mađarska je zemlja sa kojom Srbija već duže vreme nema sporenja, naprotiv. Odnosi dve zemlje su, može se reći, veoma dobri, čemu je u velikoj meri doprinela Deklaracija koju je 2013. godine usvojila Skupština Srbije, i koja se odnosila na osudu zločina nad Mađarima 1944/45 godine, a tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader izvinio se za sve ratne zločine nad nevinim Srbima koji su počinili Mađari. Nakon toga, usledio je uspon u bilateralnim odnosima što je, između ostalog, rezultiralo i velikim brojem zvaničnih poseta zvaničnika obe zemlje, ali i zajedničkim sednicama dve vlade.
Porasla je i trgovinska razmena dve zemlje, a jedan od jako važnih aspekata saradnje dve zemlje i zajednički projekat rekonstrukcije železničke pruge Budimpešta-Beograd. Sa druge strane, Mađarska je zemlja koja je priznala nezavisno Kosovo i glasala za njegov prijem u UNESKO.
.jpg "Troje izgubljeno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri: Spasioci tragaju za njima")
Komentari 18
Stanko
deda
....Meni ne treba EU, u kojoj pas ima prava kao i čovek...
Vise volis drzavu u kojoj covek ima prava kao pas?
Boki
Šta će mi EU?
Sta ce mi Srbija ?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar